Дидојски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дидојски језик
цезйас мец (cezyas mec)- t͡sɛzˈjas mɛt͡s
Регион

 Русија

Број говорника
12500 [3] (2010)
Североисточнокавкаски језици
Језички кодови
ISO 639-3 ddo

Дидојски језик (цезйас мец (cezyas mec) један је од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи дидојско-хинухских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 12.500 припадника Дидојаца, дуж десне обале ријеке Анди-Коису.[3]

Дидојски језик нема књижевну традицију и слабо је заступљен у писменој форми. аварски и руски језик користе се као књижевни језици на локалитетима на којима се налазе припадници ове језичке популације. Ова два језика се чак користе и у школама. Међутим, били су покушаји да се развије стабилно писмо језика Дидојаца, у сврху записивања традиција овог народа. У ту сврху су се често употребљабале скрипте заснована на аварској ћирилици. Важност аварског језика је била обично већа међу мушкарцима него женама, а међу млађим људима постоји тенденција да се више говори руски језик. У школама аварски језик се учи у првих пет година, а затим се убацује руски који се проучава у наставку школовања.

Вокабулар дидојског језика показује присуство многих утицаја других језика. Осим аварског, ту су и арапски и руски јеуик, углавном путем позајмљених ријечи које су у употреби, као и у случају руског који чак има утицај у граматици и стилу. Постоје и позајмице из турског језика. [4]

Прво истраживање дидосјке граматике је урадио грузијски линвиста ДАвит Имаишвили 1963. године.

Дијалекти[уреди]

Дидојски дијалекти се могу подијелити на следећи начин:

Назив дијалекта Дидојски назив
Асач Asaq
Тсебари Ceboru
Мокок Newo
Кидеро Kidiro
Шајтл Ešiƛʼ
Шапих Šopix
Сагада Soƛʼo

Хинухски и хваршански језик су се некад сматрали дијалектима овог језика, међутим данас се гледају као посебн језици у оквиру дисојске подгрупе сјевероисточнокаккаских језика.

Правопис[уреди]

Консонати (сугласници)[уреди]

На следећој табели ће бити приказани консонанти исписани на међународној фонетској абецеди (ИПА), као и латинична и ћирилична транскрипција.

Билабијални (двоуснени) Зубни Латерални, Алвеоларни сугласник Палатални сугласник Веларни консонант Увуларни консонант Фарингеални консонант Глотални консонант
Задњонепчани [p] [b] [pʼ]
p b pʼ
п б пӀ
[t] [d] [tʼ]
t d tʼ
т д тӀ
[k] [ɡ] [kʼ]
k g kʼ
к г кӀ
[qʼ]

къ
Афрактивни консонант [t͡s] [t͡sʼ]
c cʼ
ц цӀ
[t͡ɬ] [t͡ɬʼ]
ƛ ƛʼ
лӀ кь
[t͡ʃ] [t͡ʃʼ]
č čʼ
ч чӀ
[q͡χ]
q
хъ
Фрактивни консонант [s] [z]
s z
с з
[ɬ]
ł
лъ
[ʃ] [ʒ]
š ž
ш ж
[χ] [ʁ]
x ɣ
х гъ
[ħ] [ʕ]
ħ ʕ
хӀ гӀ
[h]
h
гь
Назални [m]
m
м
[n]
n
н
Течни консонанти [r]
r
р
[l]
l
л
Полувокали [w]
w
в
[j]
y
й


Вокали[уреди]

Предњи вокал Централни вокал Задњи вокал
Високи вокал [i]
i
и
[u]
u
у
Средњи вокал [e̞]
e
е/э
[o̞]
o
о
Ниски вокал [a] ([aː])
a (ā)
а (а̄)

Остале чињенице:

  • Једино дидосјки језик има дуги вокал (а̄).
  • Свијетски вокал „е” се на ћириличком писму пише као „э”.
  • Вокали ya, yo, yu на ћириличном писму се могу писати као я, ё, ю.
  • Асакски дијалект, има проширени самогласнике који аутоматски су неутралисани са (а̄). Други дијалекти (нпр. Мокок) такође имају ниске предњи вокал ([ӕ]), који се обично транскрибирају као на латиничном, тако и на ћириличном писму, неки такође имају дугачак средњи заокружени самогласник ([о]), транскрибован као о.

Морфологија[уреди]

Именице[уреди]

Именице у дидојско језику су промјењива категорија у броју и падежу.

Бројеви[уреди]

Као и именице, бројеви могу бити у једниби у множини. Форма множине се добија тако што се додаје наставак (суфикс) „-bi”: besuro (риба) → besuro-bi (рибе). За остале ријечи суфикс за множину је „-za”.

Врсте и формирање бројева[уреди]

Апсолутивни Посредни
1 sis sida
2 qʼˤano qʼˤuna
3 łˤono łˤora
4 uyno uyra
5 łeno łera
6 iłno iłłira
7 ʕoƛno ʕoƛƛora
8 biƛno biƛƛira
9 očʼčʼino očʼčʼira
10 ocʼcʼino ocʼcʼira
11 ocʼcʼino sis / siyocʼi ocʼcʼira sida
12 ocʼcʼino qʼˤano / qʼˤayocʼi ocʼcʼira qʼˤuna
13 ocʼcʼino łˤono / łˤoyocʼi ocʼcʼira łˤora
14 ocʼcʼino uyno / uwocʼi ocʼcʼira uyra
15 ocʼcʼino łeno / łewocʼi ocʼcʼira łera
16 ocʼcʼino iłno / iłocʼi ocʼcʼira iłłira
17 ocʼcʼino ʕoƛno / ʕoƛocʼi ocʼcʼira ʕoƛƛora
18 ocʼcʼino biƛno / biƛocʼi ocʼcʼira biƛƛira
19 ocʼcʼino očʼčʼino / ečʼocʼi ocʼcʼira očʼčʼira
20 quno qura
100 bišon bišonra
1,000 ʕazar ʕazarra

Врсте бројева су:

  • главни ( један, два, три, ...)
  • редни бројеви ( први, други, трећи, ...)
  • прилошки бројеви ( једном,...)


Падежи[уреди]

Дидојски језик посједије 8 падежа, рапоређених на следећи начин ( приказани са суфиксима за једнину и множину):

једнина множина
Апсолутив -∅ -bi
Ергатив -z-ā
Генитив1 -(e)s -za-s
Генитив2 -(e)z -za-z
Датив -(e)r -za-r
Инструментал -(e)d -za-d
Екјутив1 -ce -za-ce
Екјутив2 -qʼāy -za-qʼāy

Од два генитивна, први се користи као атрибут апсолутивној главној именици, а друга на косу. То значи да се Генитиве 1 користи за фразе попут žekʼu-s is (човјеков бик), а генитив 2 се користи за žekʼu-z is-er (за човјековог бика).

Екјутив 1 се користи за упоређивање, као што је besuro-ce (као риба) и може се приписати другим случајевима.

Рајабов сугерише да постоје још 3 синтаксичка падежа, и то: посесивни 1 (-łay), посесивни 2 (-xu) и абесивни (-tay). Међутим, њихов статус је дискутабилан, јер изгледа да показују и феминистичке и деривативне тенденције.

Замјенице[уреди]

Личне замјенице[уреди]

Личне заменице постоје само за прву и другу особу, док се за трећу особу користе се наставци že за једнину и žedi за множину. Како појединачни лични заменици имају исту форму у апсолутивном и ергативном облику, реченица попут Di mi okʼsi је двосмислена, јер то може обоје значити "ударио сам те" и "Ударио си ме" због прилично слободног реда речи. Међутим, тај проблем се рјешава убацивањем генивива 1 у неке од облика ријечи ( у једнини и множини). Примјер неких ријечи се налазе у табели испод.

врста I врста II-IV
прво лице( једнина) апсолутив и ергатив di
облигатив dā-
генитив 1 dey
друго лице (једнина) апсолутив и ергатив mi
посредни debe-1
dow-2
генитив 1 debi
прво лице ( множина) апсолутни eli ela
посредни elu- ela-
специјални генитив 13 eli
специјални генитив 23 eliz
друго лице ( множина) апсолутни meži meža
посредни mežu- meža-
специјални генитив 13 meži
специјални генитив 23 mežiz

Демонстративне (показне) замјенице[уреди]

За показне замјенице у дидојском језику се додају на одговарајућу именицу, на коју се додају одговарајући настваци (суфикси)- проксимактивни (ово - ови) и растојни (оно - они).

Једнина Множина
Врста I Врста II-IV Врста I Врста II-IV
Проксимативни Апсолутни -da -du -ziri
Посредни -si -ła-, -ł1 -zi -za
Растојни Апсолутни že žedi
Посредни nesi neło, neł1 žedu žeda

Упитне замјенице[уреди]

Када су у питању упитне замјенице, разликују се оне које се односе на људе (ко?) и остале ријечи (шта?).

Људски облик Остали
Апсолутивни šebi
Посредни łā łina
Ергатив łu łinā

Примјери[уреди]

Латинична верзија[уреди]

Kʼetʼus Hunar Zewnoƛax zewčʼeyƛax bˤeƛon bocʼin zirun qayno. Sidaquł šigoħno sadaqorno boyno ħukmu: yaqułtow begira bocʼi ħonƛʼār miƛʼeł xizāz xizyo rišʷa yoł. Bˤeƛā begirno qay łˤāł xizāz, bocʼin zirun regirno ħonƛʼār miƛʼeł xizāz. Ɣudod, žedi raynosi beƛʼez reqenyoxor, ziru boqno uhi-ehƛada buq boƛāxzāzarno boqno. Zirus uhi-ehi teqxoy, ɣʷaybi kʼoƛin elār, bocʼi buq bātuzāzarno boqno bikʼin reqenyoƛer, besurno ƛʼarayaw miƛʼi. Miƛʼin bisno bocʼin zirun xizor rutin qʼayƛʼār. Rizirno cʼidoƛʼor ƛoħon begirno łāƛʼor qay. Kikxogon zewno bočʼikʼxo kʼetʼu. Qayir zewāčʼey rikʷayxo; nešuruxay nełor rikʷayxo zewčʼey. Kʼetʼu, ełor baynosi qay, boqno kʼekʼbikʼa. Kʼekʼbikʼni teqnosi, qay łikin rixerčʼeytow boxin xizor. Bˤeƛā esirno: "Šidā boxā rayirčʼey łin?" Elo didiyƛa žekʼu yoł-ƛin eƛin qayā. Aħugon rikʼin łāxor zirun qayno. Žedi raynosi kikxor žedā esirno kʼetuq: "Mi šebi?" Di žekʼu yoł-ƛin eƛin kʼetʼā. Šebi že debez ħiroƛʼ esirxo zirā. Tupi ƛin eƛix kʼetʼā. Dicce rˤuƛʼno zirun qayno, amma biyxoy kʼetʼu yāłru, xizyo łˤonon zenzi rikʼin raħira reƛ. Bˤeƛo buqełno bičin ažoz kʼodrexāzay, rołikʼno aħyabin kecno, kʼetʼu tataniłxo zewno cʼidox. Bˤeƛā kʼekʼrikʼerxo zewno aħyabi. Že rikʷayxoy, kʼetʼuz rokʼƛʼor rayno, že elo aw ƛin, hudu betʼtʼun kʼoƛin elor. Dicce bˤuƛʼzāq bˤeƛqo regin ixiytʼatow qˤaƛubin, boxin ciqxār. Bocʼezno qayizno, ziruzno rokʼƛʼor rayno baysi bāsu ixiytow ħaywan šebin, nełoq že riqičʼey kʼiriłno roxin. Cʼikʼiy reƛ miƛes ƛexun kʼetʼur. ʕoƛiran ɣˤudeł kʼetʼu bišno, racʼno baɣʷace dawla bocʼesno zirusno.

Превод на енглеском језику[уреди]

The Cat's Feat Once upon a time there were a pig, a wolf, a fox and a hare. One day they gathered together and decided that today they would send the wolf into the mountains for a sheep and they would eat. The pig sent the hare for water and sent the wolf and the fox into the mountain for a ram. At night, when they came to the flock of sheep, the fox began to moan from the eastern side. Since they heard the fox's moaning, the dogs ran in that direction and the wolf went towards the flock from the west and found a fat ram. Having taken the ram, the wolf and the fox returned to the camp. They put the pan on the fire and sent the hare for water. At the spring the cat was freezing.

The hare couldn't see; at night the hare couldn't see. When the hare arrived there, the cat began to move. When he heard the movement, the hare ran back without taking any water. The pig asked: "Why did you run away without bringing water?" The hare said that there was some man there. Again the fox and the hare went to the water. When they came to the spring, they asked the cat: "What are you?" — "I am a man", said the cat. "What is that on your shoulder?", asks the fox. "A rifle", says the cat. The fox and the hare were very frightened, but since they knew it was a cat, afterwards the three of them went together to cook meat. The pig hid behind a bunch of trees and, pushing out its ears, slept, and the cat was warming itself by the fire.

The pig was moving its ears. Since the cat saw it, it thought it was a mouse and in a rush jumped there. The pig was very frightened and, emitting loud shouts, ran away to the forest. The wolf, the hare and the fox thought that a great animal or something was coming and, one running faster than the other, they ran away. All the ram's meat was left to the cat. For seven days the cat ate, ate until it was full the spoils of the wolf and the fox.

Превод на српски језик[уреди]

Литература[уреди]

  • Alekseev, Mikhail E. & Rajabov, Ramazan N. (1993). „Prerequisites to the formation of Tsez writing system”. Caucasian perspectives: 372—376. 
  • Alekseev, Mikhail E. & Rajabov, Ramazan N. „Tsez language”. Indigenous languages of the Caucasus. 3. 
  • Comrie, Bernard (1999). „Gender affixes in Tsez”. The Emergence of the Modern Language Sciences: Studies on the Transition from Historical-Comparative to Structural Linguistics in Honour of E.F.K. Koerner. 2: 279—288. 
  • Comrie, Bernard (2002). „Participles in Tsez: An emergent word class?”. Complex Sentences in Grammar and Discourse: Essays in Honor of Sandra A. Thompson: 19—30. 
  • Comrie, Bernard (2004). „Oblique-case subjects in Tsez”. Non-nominative Subjects. 1: 113—127. 
  • Comrie, Bernard & Polinsky, Maria (1998). „The great Daghestanian case hoax”. Case, typology and grammar: 95—114. 
  • Comrie, Bernard & Polinsky, Maria (1999). „Form and function in syntax: relative clauses in Tsez”. Functionalism and Formalism in Linguistics. 2: 77—92. 
  • Comrie, Bernard & Polinsky, Maria (1999). „Reflexivity in Tsez”. Typology and Linguistic Theory: From Description to Explanation, for the 60th Birthday of Aleksandr E. Kibrik: 319—339. 
  • Comrie, Bernard & Polinsky, Maria (2003). „Constraints on reflexivization in Tsez”. Current Trends in Caucasian, East European and Inner Asian Linguistics: Papers in Honor of Howard I. Aronson: 265—289. 
  • Khalilov, Majid Sh. (1999). Цезско-русский словарь (Tsez-Russian dictionary). Moskva: Academia. ISBN 978-5-87444-086-2.
  • Polinsky, Maria & Comrie, Bernard (1999). „Agreement in Tsez”. Folia Linguistica. 33.2 (Studies in Agreement): 109—130. 
  • Polinsky, Maria & Potsdam, Eric (2001). „Long-Distance Agreement and Topic in Tsez”. Natural Language and Linguistic Theory. 19 (19): 583—646. doi:10.1023/A:1010757806504. 


Референце[уреди]