Бежтински језик
| Хваршански језик | |
|---|---|
| бежкьалас миц / bežƛʼalas mic | |
| Подручје | |
Бр. говорника | 6.800[1] (2010) |
Североисточнокавкаски језици
| |
| Језички кодови | |
| ISO 639-3 | kap |
| Глотолог | bezh1248 |
| ELP | Bezhta |
Бежтински језик (бежкьалас миц, bežƛʼalas mic или „Капуча” (по имену села)) је један од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада дидојској подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи Бежтинско-хунзибско-хваршинских језика. Говори се у Дагестану и то од старне свега приближно 6.800 припадника Бежтинаца, према подацима из 2010. године дуж десне обале ријеке Анди-Којсу и на подручју Грузије.[1]
Не постоји научни одговор о генеалошкој класификацији језика Бежтинаца. Е. Бокарев сматра да припада подгрупи дидојских језика, док грузијски лингвист Е. Ломатадзе мисли да је то дијалект језика Капуча-Хунзиб. Бежтински језик је подељен на три дијалекта: Бежта, Тљадали и Хочар-Хота. На речник Бежтинаца је у великој мјери утицао аварски и грузијски језик, преко којег су постојале и друге позајмљене ријечи са арапског, турског и перзијског језика. Током совјетског периода највећи утицај имао је руски језик.
Не постоји писани језик, већ се користи аварско писмо. Аварски језик се користи у већини ситуација у редовној комуникацији, док се матерњим језиком служе само у кућама.[2][1] Највише је повезана са хваршинским и хунзибским језиком, и заједно чине подгрупу дидојских језика.[3]
Правопис
[уреди | уреди извор]Бројеви
[уреди | уреди извор]| Латиница | Ћирилица | |
|---|---|---|
| 1 | hõs | гьонс |
| 2 | qʼona | къона |
| 3 | łana | лъана |
| 4 | ṏqʼönä | оьнкъоьнаь |
| 5 | łina | лъина |
| 6 | iłna | илъна |
| 7 | aƛna | алIна |
| 8 | beƛna | белIна |
| 9 | äčʼena | аьчIена |
| 10 | acʼona | ацIона |
| 20 | qona | хъона |
| 100 | hõsčʼitʼ / -čʼitʼ | гьонсчIитI / -чIитI |
| 1000 | hazay | гьазай |
Примјер
[уреди | уреди извор]| ЋИРИЛИЦА | ЛАТИНСКА ТРАНСКРИПЦИЈА | ИПА ТРАНСКРИПЦИЈА | ПРЕВОД (ЕНГЛЕСКИ) |
|---|---|---|---|
| Гьогцо гьоллохъа нисос: | Hogco holloqa nisos: | [hoɡ.t͡so holː.o.qɑ ni.sos | Jesus said to the followers: |
| Доьъа богьцалаъ вагьда̄ ниса: | Dö'a bohcala' wahdā nisa: | dɜʔ.ɑ boh.t͡sɑ.lɑʔ wɑh.dɑː ni.sɑ | When you pray, pray like this: |
| «Йа̄ Або, Дибо ца̄н аьдамла̄ илагьияб бикӀзи йовала, | «Yā Abo, Dibo cā̃ ädamlā ilahiyab bikʼzi yowala, | jɑː ʔɑ.bo, di.bo t͡sɑ̃ː ʔa.dɑm.lɑː ʔi.lɑ.hi.jɑb bikʼzi jo.wɑ.lɑ | "O Father, we pray that your name will always be kept holy, |
| Дибо Парчагьлъи йонкъала; | Dibo Parčahłi yõqʼala; | di.bo pɑr.t͡ʃɑh.ɬi jõ.qʼɑ.lɑ | we pray that your kingdom will come; |
| Шибаб водиъ баццас баьба илол нилӀа; | Šibab wodi' baccas bäba ilol niƛa; | ʃi.bɑb wo.diʔ bɑt͡sː.ɑs ba.bɑ ʔi.lol ni.tɬɑ | give us the food we need for each day; |
| Илла мунагьла̄кьас кьодос тилӀки, судлӀо нисода илена къацӀцӀола илол кешлъи йо̄вакьас кьодос тилӀбакца. | Illa munahlāƛʼas ƛʼodos tiƛki, sudƛo nisoda ilena qʼacʼcʼola ilol kešłi yōwaƛʼas ƛʼodos tiƛbakca. | ʔi.lːɑ mu.nɑh.lɑːtɬʼ.ɑs tɬʼo.dos ti.tɬki, sud.tɬo ni.sɔ.dɑ ʔi.le.nɑ qʼɑt͡sʼː.o.lɑ ʔi.lol keʃ.ɬi joː.wɑ.tɬʼɑs tɬʼo.dos ti.tɬbɑk.t͡sɑ | forgive us the sins we have done, because we forgive every person that has done wrong to us. |
| Ми илос гьаьл бикъелална уьнхолъа̄къа.» | Mi ilos häl biqʼelalna ü̃xołāqʼa.» | mi ʔi.los hal bi.qʼe.lɑl.nɑ ʔɨ̃.χo.ɬɑː.qʼɑ] | And don't let us be tempted." |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Bezhta”.
- ^ „The Bezhtas”. eki.ee. Приступљено 22. 9. 2017.
- ^ „The Languages of the Caucasus, by Wolfgang Schulze (2009)”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2017. г. Приступљено 22. 09. 2017.
- ^ „Gospel of Luke in Bezhta”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 22. 09. 2017.