Каратински језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Каратински језик
КIкIирлIи мацIцIи
Регион Русија
Број говорника
260[1] (2010)
Језички кодови
ISO 639-3kpt

Каратински језик је један од језика који припада групи сјевероисточних кавкаских језика, а који припада андијској подгрупи Аваро-андијској породици језика. Унутар андијске подјеле језика, каратински језик припада групи каратанско-тиндијских језика чији је главни представник. Говори се у Дагестану и то од старне свега 260 припадника Каратинаца. Разликују се два дијалекта, Каратински и Токинтски који се у суштини разликују. Као свој књижевни језик користе аварски.[1]

Каратинским језиком традиционално се користи и говори у десет градова: Карата, Анчик, Тукита, Рачабалда, Доње Инкело, Маштада, Арчо, Чабаково, Рацитл и раније Сиук.[2]

Правопис[уреди | уреди извор]

Консонанти[уреди | уреди извор]

Консонанти (сугласници) каратанског језика[3]
Уснени Зубни Надзубни Предњонепчани Задњонепчани Уваларни Фарингеални консонант Глотални консонат
central Латерални сугласник
звучни звучни и безвучни звучни безвучни звучни безвучни звучни безвучни звучни безвучни
Назални сугласник m n
Праскави сугласник звучни b d ɡ
безвучни p t k ʔ
ијективни (pʼ)
Афркатски сугласник звучни (d͡ʒ)
безвучни t͡s t͡sː t͡ʃ t͡ʃː t͡ɬː k͡xː q͡χː
ијективни t͡sʼ t͡sːʼ t͡ʃʼ t͡ʃːʼ t͡ɬʼ t͡ɬːʼ k͡xːʼ q͡χːʼ
Фрактивни консонанти безвучни s ʃ ʃː ɬ ɬː ç x ʜ h
звучни v z ʒ ɣ ʢ
Трепетави консонанти r
Приближни сугласници l j

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Andis”. 
  2. ^ Nichols, Johanna (2006). „Review: Karatinsko-russkij slovar' [Karata-Russian Dictionary]”. Anthropological Linguistics. 48 (1): 95—98. ISSN 0003-5483. 
  3. ^ Consonant Systems of the North-East Caucasian Languages on TITUS DIDACTICA