Арлије
| Региони са значајном популацијом | |
|---|---|
| Северна Македонија, Косово и Јужна Србија | |
| Језици | |
| македонски и српски | |
| Религија | |
| ислам | |
| Сродне етничке групе | |
| Роми |
Арлије представљају подгрупу унутар ромске етничке заједнице која претежно живи у Северној Македонији, на југу Србије и Косову и Метохији. Према попису становништва у Северној Македонији 2002. године већина Арлија живи у скопској општини Шуто Оризари, у Северној Македонији.[1]Арлије су муслиманске вере.
Диверзификација
[уреди | уреди извор]У Роме спадају различите групе, које носе разноврсне етнониме. Како оне којима се сами називају, тако и оне којима их други називају: Арлије, Калé, Гурбети, Каале, Калдераши, Ловари, Мануши, Сепечиди, Синти, Урсари, итд[2]
Поједини наводе да су Арлије пореклом из Анадолије, регије у западној Азији. За време Османског царства настанили су се у тадашњој провинцији Румелији. Арлије припадају муслиманском делу ромског народа. Назив „Арли“ (такође Арлије/Арлија) потиче од турске речи yerli са значењем „локални, староседелац, насељени“ и Арлије је користе као самоназив. Назив групе односи се на чињеницу да су Роми Арлије усвојили седелачки начин живота, јер су се углавном бавили пољопривредним радовима и стога су сматрани аутохтоним ромским становништвом у том подручју. Ово је у супротности са влашким Ромима који су стигли неколико векова касније и одржавали чергарски начин живота све до двадесетог века.[3]
Постоје различите подгрупе Арлија, назване по њиховим традиционалним занимањима, а ова подела се узима на седам варијација арлијског дијалекта[4] Данас живе на подручју Македоније, Косова и јужне Србије.
Дијалект Арлија
[уреди | уреди извор]Поред македонског, српског и албанског (у зависности поред ког већинског народа живе) говоре и арлијанским дијалектом балканских Рома. Најранија класификација ромских дијалеката на Балкану коју је спровео др. Александар Паспати 1870. године, заснована на начину живота ромске групе, према којем се ромски језик може поделити на „насељене“ и „номадске“ дијалекте. Слична се налази и у класификационом моделу Џилиат-Смита с почетка двадесетог века, који је ромске дијалекте поделио на влашке (номадске, православне, влашког порекла) и невлашке (насељене, муслиманске). Иако су ови термини застарели у савременој ромској лингвистици, арли ромски се и даље може називати невлашким дијалектом у популарној, па чак и у некој научној литератури.[5]
Варијације у ромском арлијском дијалекту још увек нису детаљно истражене. Међутим, претпоставља се да су, с једне стране, у великој мери одређене међусобним утицајем различитих ромских дијалеката и историјског и скорашњег контактног језика одговарајућег подручја (нпр. српског, турског, албанског, арумунског и/или македонског у случају македонског арлијског ромског језика), с друге стране. Значајан покушај истраживања међудијалекатских варијација направио је Фридман (2017) који је, користећи перцептивни дијалектолошки приступ, описао седам арлијских варијација (топаанли, барутчи, конопар, маџур, приштевач, гиланли и гавутно) које су се традиционално говориле у Скопљу (Северна Македонија). Недавни развој скопског арли ромског језика био је формирање коине дијалекта међу млађом генерацијом.
Нови стандард за ромски језик у Северној Македонији заснован је на неколико варијетета арлијског дијалекта и такође укључује део лексике, као и неке типичне фонолошке и морфолошке карактеристике, из других ромских дијалеката. За стандардни македонски ромски језик користи се латинично писмо.[5]
Познате Арлије
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Arlije [Rombase]”. web.archive.org. 6. 8. 2021. Архивирано из оригинала 06. 08. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2022.
- ^ „Informativna brošura o istoriji Roma: Opšti uvod”. Пројекат образовања ромске деце у Европи (Coucil of Europe).
- ^ „Arli Romani”. www.oeaw.ac.at. Приступљено 2025-12-04.
- ^ „Seven varieties of Arli: Skopje as a center of convergence and divergence of Romani dialects”. Приступљено 3. 4. 2022.
- ^ а б „Arli Romani”. www.oeaw.ac.at. Приступљено 2025-12-05.
