Косово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Косово
Kosovo regioni sr.png
Положај Косова на Косову и Метохији.
Највећи градови Приштина
Косовска Митровица
Гњилане
Урошевац
Држава Србија Србија
Регион Косово и Метохија
Административна јединица Косовски округ
Косовскомитровачки округ
Косовско-поморавски округ

Косово је географска област која обухвата северни и источни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Метохија.

Назив[уреди]

У колоквијалном говору, АП Косово и Метохија се једноставно зове Косово, због дужине назива и једноставности изговора. Иако неисправно, под Косовом се често подразумева читава покрајина, укључујући и Метохију.

Историја[уреди]

До доласка Турака на ове просторе Косово је било углавном насељено српским становништвом. Након Косовског боја, Срби су се повлачили пред Турцима на север у Угарску, а током отоманске владавине која је на Косову трајала до 1912. Косово су населили исламизовани Албанци и друго муслиманско становништво, које је служило Османском царству.

Српска војска је ослободила Косово и Метохију у Првом балканском рату 1912, а турска војска је била протерана са српских територија за мање од два месеца. Након што су нацисти окупирали Југославију у Другом светском рату, Косово је окупирала Италија и прикључила га Великој Албанији. Од 1945. до 1952. на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских снага). У борби са њима учествовале су јединице ОЗНА и УДБА, које су најчешће у појединачним окршајима разбиле поједине групе балиста. Одређени број њих се извукао и сакрио у иностранству, док се један број њих предао и прикључио југословенским партизанскима. Ови последњи знатно су утицали да Брозов режим донесе уредбу о забрани повратка Срба на територију Косова и Метохије, што је заправо значило наставак прогона и балистичке великоалбанске политике. Томе је касније знатно допринео и споразум Броз-Хоџа по коме је Албанија заједно са Косовом требало да буде седма република у Југославији са правом на отцепљење након Брозове смрти.

Током свих година од 1945. до данашњих дана траје велика сеоба Срба са Косова и Метохије у остатак Србије. Услед тих миграција, али и услед великог таласа албанских исељеника из Албаније и њиховог огромног природног прираштаја, на Космету Албанци постају већинско становништво.

У новој Југославији Косово и Метохија су чинили аутономну покрајину у оквиру Србије. У новембру 1968. у покрајини су избили немири. Комунистичка власт је уставом из 1974. дала већу аутономију Косову и Метохији. Нови немири на Косову и Метохији су избили 1981. када су Албанци тражили да Косово и Метохија буде седма република СФРЈ. Протесте је смирила Југословенска народна армија.

Након бомбардовања СР Југославије које је почело 24. марта 1999. и трајало 78 дана, југословенска војска се повукла са Косова и Метохије, а дошле су снаге КФОР и НАТО.

Дана 17. фебруара 2008. косовски Албанци су једнострано прогласили независност, што је Србија оштро одбацила. Неке од најразвијенијих светских земаља су убрзо по проглашењу признале независност Косова. Ипак, више од 110 земаља није признало једнострано проглашење државе у јужној српској покрајини.

Косовска котлина[уреди]

Косовска котлина је тектонска потолина правца северозапад-југоисток. Дугачка је 84 km између Звечана и Качаника. Широка је 10-15 km, површина јој износи 950 km². Дно потолине лежи просечној надморској висини од 550 метара.

После стварања котлине овде је настала дуга језерска фаза, о томе сведоче моћне наслаге језерских седимената и распрострањена налазишта угља. Воде језера нестале су у плеистоцену. Хидрографски чвор је на Црнољеви (дрманска глава 1364 m) одакле отиче на запад Топлуга, која се улива у Бели Дрим и Јадранско море. Неродимка (позната по бифуркацији) се једним својим краком улива у Лепенац, притоку Вардара, и у Ситницу, притоку Ибра.

На Косову је земљиште меко, уравњено и често мочварно. Према истоку на брежуљкасто земљиште наставља се палеовулкански рељеф обода, што је уједно и јужна граница Палеовулканског рељефа.

То су: Велетин у близини Јањева, Мркоњски вис који се налази на изворишту Јабланице и Звечан код Косовске Митровице. Палеовулкански рељеф се одликује разноврсним рудама, оловом, цинком...

Већи градови[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]