Балегари

С Википедије, слободне енциклопедије

Балегари
Средњоевропски балегари
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Coleoptera
Натпородица: Scarabaeoidea
Породица: Scarabaeidae
Latreille, 1802
Потпородице

Балегари[1] или котрљани[1] (лат. Scarabaeidae) су породица инсеката из реда тврдокрилаца (Coleoptera). Познато је преко 28.000 врста, од којих се већина храни биљкама.[1] Док се већина врста из потпородице правих балегара Scarabaeinae, која укључује више од 5.000 врста,[2] храни балегом. Највећи број врста из ове породице је присутан у тропима.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Балегари су здепасти инсекти, који достижу од 1,5 до 160 mm, зависно од врсте. Јављају се у различитим бојама, од црне до металик зелено-плаве или бакарне. Имају карактеристичне антене у облику палице, које могу склупчати или испружити да би осетили мирисе. Предње ноге многих врста су широке и прилагођене копању. Мужјаци неких врста (код неких врста и женке) имају рогове на глави или на вратном штиту (пронотуму), које користе у борби око женки или хране.[3]

Митологија[уреди | уреди извор]

Стари Египћани су за врсту балегара скарабеј (свети скарабеј, котрљан или балегар) (лат. Scarabaeus sacer) веровали да је света. У староегипатској религији балегарово котрљање куглице балеге по песку била је метафора за пут сунца по небу. Египатским амајлијама које су представљале светог скарабеја се трговало по целом Средоземљу.[3]

Врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Scarabaeidae”. BioRaS. Архивирано из оригинала 06. 03. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2018. 
  2. ^ Frolov, A.V. "Subfamily Scarabaeinae: atlas of representatives of the tribes (Scarabaeidae)". Retrieved on 2. 8. 2007
  3. ^ а б bugguide.net Family Scarabaeidae - Scarab Beetles

Литература[уреди | уреди извор]

  • RU Ehlers. Current and Future Use of Nematodes in Biocontrol: Practice and Commercial Aspects with Regard to Regulatory Policy Issues. Biocontrol Science and Technology Volume 6, Issue 3, 1996.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]