Бастид

С Википедије, слободне енциклопедије

Бастид (франц. Bastide, окс. Bastida) је заједничко име за преко 600 нових градова који су основани на југозападу Француске (Лангдок, Гаскоња, Аквитанија) у периоду од 1222. до 1373. године у периоду између крсташког похода против катара и Стогодишњег рата.

Земљопоседници су помагали развој бастида, што им је доносило приход од пореза на трговину. Сељаци који би се ту населили престајали би да буду феудални вазали. Отуда је развој бастида допринео гашењу феудализма. Обавезе и права становника била су утврђена повељама. Локални господар био је нека врста судије и посредника између становника бастида и њиховог суверена.

Већина бастида је настала у облику правоугаоника, са једнаким модуларним поседима погодним за наплату пореза и централном пијацом окруженом аркадама. То су били природни наследници римских каструма сличне урбане организације који су били чести у овој регији.

Неки од најпознатијих бастида су Корд-сир-Сјел (први бастид из 1222. године), Монпазје, Андора ла Веља и Вилнев-сир-Лот.

Види још[уреди | уреди извор]