Бубрежна колика
| Бубрежна колика | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | урологија |
Бубрежна колика или ренална колика је акутни синдром у коме доминира једнострани веома јак, пробадајући бол локализован у слабинском пределу, који зрачи напред и шири се ка препони и спољашњим гениталијама.[1] Бубрежну колику узрокује опструкција (зачепљење) у горњим деловима мокраћних путева (бубрежна чашица и мокраћовод), најчешће изазвана померањем камена у бубрегу. Као последица зачепљења унутар мокраћног канала, расте интралуминални (унутарканални) притисак, због напетости зида колекторног система и хиперперисталтике или спазма (грча) мокраћовода.[1] Бубрежна колика углавном настаје нагло, изненеда, из пуног здравља, обично ујутру или током топлијих дана. Изузетног је интензитета (јача и од порођајних болова), и не тако често може да пробуди болесника и из сна.[2]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
У општој популацији учесталост бубрежних колика је већа од 12%, са стопом рецидива (понављања) од око 50%.[3]
- Полне разлике
Бубрежна колика је чешће код мушкарце у односу на жене.
- Старост
Највећа инциденца појаве овог типа колике је код особа животне доби између 35 и 45 година.
Етиологија[уреди | уреди извор]
Најчешћи (и до 90%) узрок бубрежне колике је смањен проток мокраће изазван бубрежним каменом. Међутим колике не морају бити искључиво узроковане уролитијазом. Као као могући узроци наводе се и:
- Синдромом пијелоуретералног споја,
- Уретерална атонија услед пијелонефритиса,
- Папиларна некроза или тумор епитела мокраћних путева.
Такође, један од могућих узрока опструкције мокраћних канала и бубрежних колика може бити и спољашња компресије на мокраћовод, изазвана:
- различитим цревним болестима (нпр запаљењем црвуљка (апендицитис), дивертикулитис, Кронова болест),
- васкуларним болестима,
- гинеколошким болестима,
- онколошким и хематолошким болестима,
- постоперативним компликацијама у трбушној дупљи.[4]
Патофизиологија[уреди | уреди извор]
Основни патогенетски механизам бубрежног напада је растезање нервних завршетака, провоциран повишеним интралуминалном притиском колекторног система и појачаним тонусом (напетошћу) зида, узрокованих акутном парцијалном или комплетном опструкцијом (зачепљењем). Осим тога, уретерална хиперперисталтика или спазам са пролонгираном изотоничном контракцијом, обично озазваном укљешетеним каменом, производи инфламаторну каскадну активацију и мишићну исхемију са иритацијом Аδ и С нитима, који појачавају бол, док иритација слузокоже и активација хеморецептор, највероватније, играју мање значајну улогу.[5]
Већина мокраћних каменаца са акутним нападом бола последица је нагле или акутне опструкције и дистензије горњег дела мокраћног система. Интензитет и локација бола може варирати од болесника до болесника, што пре свега зависи од величине и локализације каменца, степена опструкције, акутности опструкције и варијација у индивидуалној анатомији мокраћног система (интраренални и екстраренални пелвис, нпр.).
Величина каменца не корелира са интензитетом симптома. Мали уретерални каменци чешће су праћени интензивним болом, док велика коралална формна каменаца узрокоју тупи бол или нелагодност у слабинском пределу.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Локација и карактеристике бола[уреди | уреди извор]
Већина калкулуса или каменаца у мокраћни путевима потиче из бубрежне карлице. Након њиховог померања тј. спуштања наниже у мокраћовод, настају различити облици опструкције (зачепљења) мокраћних канала. Најизраженија зачепљења настају у њиховим најужим областима (нпр на споју мокраћовода и бубрежне карлици, у области мокраћовода који прелази преко врха карличног гребена и на споју мокраћовода са мокраћном бешиком).
Од положаја камена у мокраћним путевима уа многоме зависи квалитет бола. Док од степена зачепљења, спазма (грча) мокраћовода, и неких од пратећих инфекција мокраћног система, зависи озбиљност (интензитет) бола.
Камен који изазива опструкцију на споју бубрежне карлици и мокраћовода, карактерише са благим до озбиљним, дубинским болом у слабинском пределу, који не зрачи у правцу препоне. Бол настаје због истезања капсуле бубрега.
Камен који се спустио у мокраћовод узрокује појаву наглог, интензивног бола у облику грчева, локализованог у слабинском и спољашњем делу доњег трбуха, и зрачи у предео тестиса или вулве. Овај бол може бити праћен и израженом мучнином, са или без повраћања.
Камен локализован у горњим партијама мокраћовода може да зрачи бочно ширећи се у слабински предео. Када је тај бол са десне стране слабина, он диференцијално дијагностички може бити од значаја, због сличности са коликама код холециститиса или холелитијазе; а са леве, због сличности са коликама код акутног панкреатитиса, улкусне болести, и гастритиса.
Камен локализован у доњим партијама мокраћовода може изазвати бол који зрачи у препону или тестис код мушкараца или велике усне код жена, и потиче из грана илиоингуиналног или генитофеморалног нерава.
Камен доспео у мокраћовод на његовом споју са мокраћном бешиком може изазвати симптоме надражене мокраћне бешике (чето мокрење праћено дизуријом). Ако камен доспе у интрамурални део мокраћовода, тј. део који пролази кроз зид мокраћне бешике, симптоми су праћени циститисом или уретритисом. Ови симптоми такође укључују и супрапубични бол, учестло мокрење, дизурију, странгуриу, бол на врху пениса, а понекад и различите симптоме од стране црева, као што су пролив и тенезми. У диференцијалној дијагнози ови симптоми су од значаја јер се могу заменити са запаљењским болестима карличних органа, руптуром цисте јајника, или јаким менструалним болом код жена.
Камнови који су доспели у мокраћну бешику обично су без симптома. Ретко, пацијент се жали на отежано мокрење (због зачепљења током стајања и растерећења одводног отвора бешаике током лежање), због ефекта званог „лоптасти-вентил“, који ствара велики камен позициониран на излазу из бешике.
Фазе у нападу акутне бубрежне колике[уреди | уреди извор]
Бубрежна колика настаје нагло и достиже врхунац, код већине пацијената, након 2 часа од њене појаве. Бол грубо прати дерматоме нерава од грудног (Т10) до сакралног (S4). Читав процес обично траје од 3 до 18 часова. У литератури, напад бубрежне колике описује се у три клиничке фазе:
- Прва фаза, или фаза типичног напада акутне бубрежне колике
Ова фаза почиње рано ујутро или увече, и најчешће бол буди пацијента из сна. Када се колика јави током дана, она почиње подмукло и полако се развија. Бол може бити стабилан, континуиран, или испрекидан повременим пароксизмима страховитих болова. Бол може да се повећа до максималног интензитета, у око 30 минута од почетка напада, или до достизања врхунаца бола може проћи 6 или више часова. У највећем броју случајева бол достиже максималну унутар 1-2 часа, од почетка напада бубрежне колике.
- Друга фаза или фаза константног бола
Када интензитет бола достигне максимум, он тежи да остане константн до примене терапије или се спонтано смањују. Период одрживог максималне бола назива се константа фаза напада бубрежне колике. Ова фаза обично траје 1-4 часа, али у неким случајевима може да траје и дуже од 12 часова.
- Трећа фаза или фаза смањење бола (ослобађајућа фаза)
У трећој, завршној фази, бол се смањује брзо, а пацијент на њеном крају осећа олакшање. Пацијент у овој фази може да заспи, нарочито ако му је дат јак аналгетик. Након буђења из сна, пацијент је без болова. Ова фаза напада најчешће траје од деведесет минута до три часа.
Остали симптоми[уреди | уреди извор]
- Мучнина и повраћање, јављају се у најмање 50% пацијената са акутним бубрежним коликама. Мучнина је узрокована надражајем заједничког инервациоиног пута бубрежне карлице, желуца, и црева.
- Сметње у измокравању, у виду учесталог мокрења,
- Смањена количина излучене мокраће, често пребојене крвљу због микрокрварења у мокраћним путевима.
- Бледило и обилно знојење
- Хиперактивност болесника у постељи, изазвана јаким боловима.
- Повишена телесна температура, код бубрежних колика праћених инфекцијом мокраћних путева.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагноза бубрежне колике заснива се на анамнестичким подацима, физикалном прегледу, лабораторијским анализама мокраће, радиографији и ултрасонографији мокраћног система.
- Анамнеза
- Физикални преглед
- Лабораторијске анализе мокраће
Анализом седимента мокраће и уринокултуром утврђује се присутност упале у мокраћним каналима.
- Радиографија мокраћног система
Од радиолошких метода најчешће се примењује нативна радиографија мокраћног система којом се може открити присутност, положај и величина камена у бубрегу и мокраћним каналима.[6]
За прецизније одређивање положаја камена у бубрежном сиситему користе се:[7]
- интравенска урографија,
- компјутеризована томографија,[8]
- магнетна резонантна томографија, нпр код трудница.[9]
- Ултрасонографски преглед
Ултразвучним прегледом мокраћног сиситема процењује се степен застоја у отицању мокраће на захваћеној страни.
Терапија[уреди | уреди извор]
Примарни циљеви терапије код бубрежне колике су: отклањање и смањење интензитета бола и очување бубрежне функције.[10][11]
Као лекови избор код лечења пацијената са бубрежном коликом могу се сматрати нестероидни антиинфламаторни лекови, јер се за разлику од опиоида, карактеришу већим степеном смањења бола, краћим трајањем употребе мањом инциденцом нежељених реакција.
Када је камен у доње делу мокраћовода, значајну улогу у купирању напада бубрежне колике могу имати алфа блокатори, јер повећавају шансу за спонтану елиминацију камена, скраћују време његовог проласка кроз мокраћне канале и смањују потребу за даљом аналгезијом.
Локално загревање се може сматрати адекватним допунском терапијом у сузбијању бола код пацијената са акутним нападом бубрежне колике.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „eMedicine - Nephrolithiasis: Acute Renal Colic: Article by Stephen W Leslie”. Приступљено 2. 11. 2014.
- ^ Марко Фолић, Рационална терапија бубрежне коилике, Medrat, 2010, Vol. II, No. 2, стр. 17-21 / UDK 616.61-003.7-085.276; 615.276. Ревијални рад
- ^ Shokeir AA. Renal colic: pathophysiology, diagnosis and treatment. Eur Urol 2001; 39: 241-9.
- ^ Esquena S, Millán Rodríguez F, Sánchez-Martín FM, Rousaud Barón F, Marchant F, Villavicencio Mavrich H. Renal colic: revision of literature and scientific evidence. Actas Urol Esp 2006; 30: 268-80.
- ^ Travaglini F., Bartoletti R et al., Pathophysiology of Reno-Ureteral Colic, Urol int 72 (suppl 1): 20-23, 2004.
- ^ Jindal G, Ramchandani P. Acute flank pain secondary to urolithiasis: radiologic evaluation and alternate diagnoses. Radiol Clin North Am. May 2007;45(3):395-410, vii.
- ^ Middleton WD, Dodds WJ, Lawson TL, Foley WD. Renal calculi: sensitivity for detection with US. Radiology. Apr 1988;167(1):239-44.
- ^ Jackman SV, Potter SR, Regan F, Jarrett TW. Plain abdominal x-ray versus computerized tomography screening: sensitivity for stone localization after nonenhanced spiral computerized tomography. J Urol. Aug 2000;164(2):308-10.
- ^ Shokeir AA. Renal colic: new concepts related to pathophysiology, diagnosis and treatment. Curr Opin Urol 2002; 12: 263-9.
- ^ Cooper JT, Stack GM, Cooper TP. Intensive medical management of ureteral calculi. Urology. Oct 1 2000;56(4):575-8.
- ^ Ramakumar S, Segura JW. Renal calculi. Percutaneous management. Urol Clin North Am. Nov 2000;27(4):617-22.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Класификација |
|---|
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
