Бубрежна пирамида
| Анатомска терминологија |
Бубрежне пирамиде (лат. pyramides renales) или Малпигијеве пирамиде [н. 1] (лат. pyramides renales Malpighii) су било који од троугластих делова ткива који чине бубрежну срж или унутрашњу супстанцу бубрега.[1]
За разлику од некихе животиња, као што су пацови и зечеви, које имају бубрег који се састоји од само једне бубрежне пирамиде, сваки човеков бубрег бубрег има десетак или више пирамида.[1]
Грађа
[уреди | уреди извор]Бубрежне пирамиде којих има 8-10 у сваком бубрегу, распоређене су у три фронтална слоја – предњи, средњи и задњи, тако да се на фронталном пресеку бубрега виде само 3-4 пирамиде, које леже у слоју који је захваћен пресеком.
Пирамиде се углавном састоје од тубула који транспортују мокраћу из кортикалног или спољашњег дела бубрега, у коме се производи урин, до чашица, или шупљина у облику чаше у којима се мокраћа скупља пре него што прође кроз мокраћовод (уретер) до мокраћне бешике.
Тачка сваке пирамиде, названа папила, штрчи у бубрежну чашицу (calices renales).
Површина папиле има ситолик изглед због мноштва малих отвора из којих пролазе капљице урина. Сваки отвор представља тубул назван Белинијев канал, у који се сабирни тубули унутар пирамиде конвергирају.
Мишићна влакна воде од чашице до папиле. Како се мишићна влакна чашице скупљају, урин тече кроз Белинијеве канале у чашицу. Мокраћа затим тече у бубрежну бешику преко бубрежне карлице и канала познатог као мокраћовод.
Између бубрежних пирамида налазе се главне артерије које се називају међурежањске артерије. Свака међурежањска артерија грана се преко основе пирамиде. Мање артерије и капиларе се одвајају од међурежањских артерија да би снабдевале сваку пирамиду и бубрежну кору богатом мрежом крвних судова. Блокада међурежањске артерије може изазвати дегенерацију бубрежне пирамиде.
У пределу база бубрежних пирамида настају vv. arcuatae. Оне су као притоке међурежањских вена које долазе из бубрежних режњића уливају се у vv. rectae, које долазе из бубрежних пирамида. Међурежањске вене се спајају у бубрежном синусу, градећи бубрежну вену, која се улива у доњу шупљу вену. Десна бубрежна вена је краћа него лева, јер је доња шупља вена позиционирана удесно од кичменог стуба.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Малпигијеве пирамиде су тако назване по Марчелу Малпигију, анатому из седамнаестог века
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Renal pyramid | Nephron, Cortex & Medulla | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-24.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
