Кичма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Бочни приказ кичме човека
  Вратни део (Pars cervicalis)
  Грудни део (Pars thoracalis)
  Слабински део (Pars lumbalis)
  Седални део (Os sacrum)
  Тртични део ( Os coccygis)

Кичма (лат. columna vertebralis) је осовински коштани стуб кичмењака изграђен од пршљенова. Постављена је у средњој линији горње стране врата и трупа и чини основу читавог скелета. Захваљујући томе, кичма има статичку, механичку и заштитну улогу. Простире се од базе лобање до врха репа. Унутар кичеменог стуба се налази канал у коме је смештена кичмена мождина са одговарајућим омотачима и кореновима кичмених нерава.

Кичма се топографски дели на пет делова:

Кичма човека[уреди]

Кичма човека изграђена је из 33–34 пршљена и постављена је у средњој линији задње стране врата и трупа. Вратни део кичме човека сачињава 7 пршљенова, грудни део сачињава 12, а слабински део 5 пршљенова. Прва 24 пршљенова су међусобно одвојена и називају се још и правим пршљеновима. Преосталих 9-10 су међусобно срасли и образују крсну и тртичну кост, па се стога називају и лажним пршљеновима.

На кичменом стубу, као целини, разликују се четири стране (предња, задња и две бочне) и два краја (горњи и доњи). На њему се такође описују и четири карактеристичне кривине (вратна, леђна, слабинска и крсно-тртична или карлична).

Статичка улога кичме код човека се огледа у ношењу и преношењу тежине горњег дела тела на карлицу и доње удове. Механичка или динамичка улога се огледа у покретљивости пршљенова од којих је сачињена, док се заштитна улога кичме огледа у постојању кичменог канала који штити мождину и друге садржаје.

Литература[уреди]

  • Даница Обрадовић, Љиља Мијатов-Укропина, Љубица Стојшић: Остеологија за студенте медицине, Нови Сад 2000. ISBN 978-86-489-0274-0


Спољашње везе[уреди]