Видин капија у Нишкој тврђави
| Видин капија у Нишкој тврђави | |
|---|---|
 Остаци Виддин капије у Нишкој тврђави | |
| Опште информације | |
| Место | Ниш |
| Општина | Црвени Крст |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | 1719—1723. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
| www | |
Видин капија или северна капија у Нишкој тврђави један је од четири улаза (излаза) на утврђеном земљаном бедему који су Османлија (током реконструкције и доградње старе Античке тврђаве) изградиле у периоду од 1719—1723. године.[1] Име је добила по правцу пута који је водио на север, ка Видину (граду на крајњем северозападу Бугарске).
Статус и категорија заштите[уреди | уреди извор]
Због свог историјског и археолошког значаја Видин капија у Нишкој тврђави проглашена је, 23. децембра 1982. године, за „Културно добро од великог значаја“ и под бројем СК 289 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.[2]
Надлежни завод који води месни регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.
Историја[уреди | уреди извор]
Тврђава Хисар у Нишу, грађена је као утврђени земљани бедем, на коме се налазило седам бастиона — табија, удаљених међусобно по 200 метара. На јужној страни Тврђаве налазио се ров широк осам до десет стопа и испуњен водом из реке Нишаве. У тврђаву се могло ући и из ње изађин кроз четири велике капије, од којих је из западне водио пут ка Београду, северне ка Видину, јужне ка Стамболу и Солуну и југоисточне ка градском насељу изван зидина тврђаве Јагодин мали.
Данашње утврђење артиљеријског типа подигле су Османлије у периоду од 1719. до 1723. године на простору античког и раног средњовековног утврђења. Наиме Султановом повељом од 19. фебруара 1719. одлучено је да се у Нишу изгради јака тврђава. У пролеће исте године отпочели су радови по пројекту главног архитекте Мехмед аге и његовог брата Мустафа аге, главног организатора радова. Прве године градње, 1719. године, ангажовао је више десетина хиљада спахија из десет санџака Румелијског беглербеглука, а 1722. године из 14 санџака. Последње године градње бедема, 1723, доведено је 40 мајстора каменорезаца из Цариграда, а бедем је зидало 400 зидара. Завршетак радова обележен је свечаностима и постављањем плоче са записом на Стамбол капији, јуна 1723. године.
Као и свако артиљеријско утврђење, данашња Нишка тврђава има полигоналну основу, са седам неједнаких страна и четири велике капије (Стамбол врата, Београдска врата, Водена или јагодинмалска врата и Видинска врата), једном малом капијом (тзв.потерна врата, „вратанца“ којима се излази у градске ровове) и осам бастионих тераса. Са бедемима дужине 2.100 m који су широки 3 m, а високи 8 m тврђава захвата површину од 22 ha, 80 ари и 52 m².[3]
Коначни, данашњи изглед, Нишка тврђава добила је 1737. године када су Османлије у њој накнадно доградиле још неколико објеката.
Положај, пространство и изглед објекта[уреди | уреди извор]
Видин капија у Нишкој тврђави, налазе се на северозападном делу бедема Нишке тврђава, западно од данашње капије за пролаз аутомобила и пешака (види слику).[4]
Капија има четири бочне просторије које су служиле за смештај стражара.
Видин капија једна је од две недовољно сачуване капије (од укупно четири исте намене) која је ван функције, и није адекватно презентована и препуштена је зубу времена.[5][6]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Симоновић Д. et al. (1995). Енциклопедија Ниша: историја. Ниш, Градина: Просвета;
- ^ Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
- ^ Милићевић М. Ђ. Краљевина Србија — нови крајеви Београд 1884.
- ^ Милић Д. et al. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878 године. Ниш, Градина: Просвета
- ^ Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд
- ^ Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). Водич Историјског архива Ниш. Ниш: Пунта.
