Бедем

С Википедије, слободне енциклопедије

Бедеми су коришћени да би повезали куле и капије у затворену целину која је штитила зграде и људе у својој унутрашњости од спољашњих нападача. Били су практично непробојни због чега су се нападачи најчешће окретали покушајима да освоје капије. [1]

Бедеми у Авили у Шпанији

Делови бедема[уреди | уреди извор]

Бедеме су чинили зидови на чијим су се равним врховима налазили грудобрани окренути ка споља иза којих се налазила стаза за посаду.

Грудобран[уреди | уреди извор]

Грудобрани су пружали заштиту браниоцима од стрела и омогућавали су им лакши напад на противника.

  • Грудобрани су били широки 45 cm, а чинили су их наизменично поређани нижи (дужине 45 cm, висине 55 cm) и виши (дужине 155 cm, висине 165cm) делови. Виши делови су често у себи имали мале прорезе (тзв. пушкарнице) које су служиле за извиђање и испаљивање разних пројектила (стрела, касније метака) на противнике.
  • Стазе иза грудобрана биле су широке 150 cm, а често и шире. Ка унутрашњости обично није било никакве ограде, али није био редак ниски зид или чак дрвена ограда.

Зид[уреди | уреди извор]

  • Зидови су били високи три и више спратова, док им је ширина била преко 2 m. Њихова висина зависила је од висине спрата у кулама које су повезивали и њихов врх се поклапао са подом четвртог спрата куле. Обично је висина спрата у кулама била 190 cm.

Освајање бедема[уреди | уреди извор]

Тунели[уреди | уреди извор]

Често су нападачи копали тунеле до темеља бедема да би их урушили и отворили пролаз у унутрашњост.

Бомбардовање[уреди | уреди извор]

Током опсада коришћене су разне справе (катапулти, требушети, касније топови) које су испаљивале пројектиле (камене блокове, касније ђулад) са циљем да поруше бедеме и тиме отворе пролаз.

Лестве[уреди | уреди извор]

Приликом јуриша на бедеме коришћене су и лестве које су прислањане уз њих да би се војска попела на бедеме и продрла у утврду.

Познати бедеми[уреди | уреди извор]

У средњем веку није постојао никакав грађевински стандард због чега је немогуће причати о стандардним димензијама, али су овде изнети неки најчешћи подаци. Никаква реткост нису димензије које скроз одударају од оних које су овде изнете.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]