Винка алкалоид
Винка алкалоиди су група антимитотичких и антимикротубуларних алкалоидних агенаса, који су оригинално изведени из зимзелене биљке catharanthus roseus.
Винка алкалоиди се користе у хемотерапији канцера. Они су класа цитотоксичних лекова специфичних за ћелијски циклус који делују путем инхибирања деобене способности ћелија рака. Они делују на тубулин, и спречавају га да формира микротубуле, компоненте које су неопходне за ћелијску деобу[1].
Винка алкалоиди се у данашње време синтетички производе и користе као лекови у терапији канцера и као имуносупресивних лекови. Ова једињења обухватају винбластин, винкристин, виндесине, и Винорелбин. Следећи винка алкалоиди су такође изучавани: дезоксивинкаминол, винкаминол, винбурнин, винкамајин, винеридин, и винбурнин.
Винпоцетин је семисинтетички дериват винка алкалоида винкамина (понекад се описује као " синтетички етил естар аповинкамина")[2].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Takimoto, C. H.; Calvo, E. (2008). „Chapter 3: Principles of Oncologic Pharmacotherapy”. Ур.: Pazdur, R.; Wagman, L. D.; Camphausen, K. A.; Hoskins, W. J. Cancer Management: A Multidisciplinary Approach (11th изд.). ISBN 978-1-891483-62-2. Архивирано из оригинала 15. 05. 2009. г. Приступљено 12. 07. 2014.
- ^ Lörincz C, Szász K, Kisfaludy L (1976). „The synthesis of ethyl apovincaminate”. Arzneimittel-Forschung. 26 (10a): 1907. PMID 1037211.
Литература[уреди | уреди извор]
- Takimoto, C. H.; Calvo, E. (2008). „Chapter 3: Principles of Oncologic Pharmacotherapy”. Ур.: Pazdur, R.; Wagman, L. D.; Camphausen, K. A.; Hoskins, W. J. Cancer Management: A Multidisciplinary Approach (11th изд.). ISBN 978-1-891483-62-2. Архивирано из оригинала 15. 05. 2009. г. Приступљено 12. 07. 2014.