Владимир Маланчец
| Владимир Маланчец | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1898. |
| Место рођења | Копривница, Аустроугарска |
| Датум смрти | 1985. (86/87 год.) |
| Место смрти | Копривница, СФР Југославија |
| Универзитет | Универзитет у Загребу |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Југословенска радикална сељачка демократија, Југословенска национална странка |
Др Владимир Маланчец (Копривница, 1898 — 1985, Копривница) био је хрватски политичар, пројугословенски оријентисан, колекционар уметничких дела, који ће остати запамћен по легату који је оставио Музеју у Копривници.[1]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Рођен је у Копривници, као најстарији од троје деце, поред сестре Мире и млађег брата Федора. Основну школу (и нижу реалну гимназију) завршио је у Копривници, а вишу реалну гимназију у Загребу, где је потом студирај права. Након што је докторирао правне науке 1921. године на Правословном факултету Свеучилишта у Загребу, вратио се у Копривницу у којој је радио као краљевски котарски пристав Котарске области у Копривници.[2]
Као хуман и образована особа Владимир Маланчец се у јавном животу Копривнице ангажовао почев од 1919. године. У два наврата, прво 1928. године када је забран у градско веће на листи ХСС-а, али његов мандат није верификован јер је био премлад, а потом и 1932. године. Након избора 1928. године, изабран је за градоначелника Копривнице, али након сукоба унутар странке изгубио је функцију градоначелника и напустио ХСС. Након проглашења диктатуре 6. јануара, стао је на страну режима, а 26. априла 1929. вратио се на место градоначелника.
Заједно с Павлом Домбајем из Дрња изабран је за заветника 1930. године, а 1931. ушао је у Народну скупштину у Београду на режимској листи (заменик му је био Павао Домбај), а напустио место градоначелника. Након тога придружио се новој режимској политичкој формацији - Југословенској радикалној сељачкој демократији (ЈРСД), која је настојала да окупи политичке људе из три бивше највеће политичке партије - Радикалне, Демократске и ХСС, и постао њен вођа за Копривнички округ.
Када је Странка 1933. године променила име у Југословенска национална странка (ЈНС), Маланчец се 1935. године кандидовао за кандидата Југословенска национална странка (Домбај је поново био његов заменик), али је постигао изузетно лош изборни резултат - освојио је само 0,12% гласова у копривничком округу, јер су га гласачи казнили због његових политичких активности на страни режим за време диктатуре. Након тога (и из низа других разлога), разочаран, трајно се повукао из политике и остао је неко време само члан копривничког градског већа.
У приватном животу др Владимир Маланчец био је велики љубитељ уметност, и члан готово свих међуратних хуманитарних, каритативних, певачких, спортских и других копривничких друштава. Бавио се новинарством и издавачком дјелатношћу (једно време је био издавач Подравских новина), а радио је и као главни уредник листа „Демократ” и уредник ”Копривничке” и „Соколске фанфаре”.[3]
Када је напустио државну службу радио је у адвокатској канцеларију код оца Матије Маланчеца.
У првим годинама Другог светског рата након успостављања Независне државе Хрватске, био је, због пројугославенске оријентације затваран је у усташким логорима Даница и Јадовно, одакле је само пуким случајем спашен и пребачен у загребачки затвор, из којег је успео да побегне. Након бекства из затвора живео је у илегали све до краја Другог светског рата.
По повратку из илегале у Копривницу бавио се једно време адвокатском праксом и паралено зарађеним новцем сакупљао уметничке предмете и нумизматику.[4]
Након Другог светског рата живео је као повучена особа, ван свих друштвених активности, и одвојено од јавног живота све до своје смрти 22. јула 1985. године.
Владимир као донатор[уреди | уреди извор]
Пре него што је премину завештао је кућу са уметничком збирком општини Копривница и Музеју града Копривнице.
Поред покретних добара Владимир је донирао Копривници и кућу породице Маланчец коју је по наруџби донаторовог оца, адвоката др Матије Маланчеца 1902. године пројектовао загребачки грађевинар Ђуро Царнелути (1854-1928).[5]
Објект, данас Музеј је по концепцији грађанска кућа, на периферији Копривнице, саграђена у низу са бочно постављеним вртом затвореног типа и задњим двориштем, воћњаком и повртњаком. Приземље куће за живота две генерације Маланчецкових имало је јавну и породичну намену. Наиме у њеном приземљу налазила се позната адвокатска канцеларија са одвојеним улазом, док је стамбени простор на првом спрату био прилагођен начину живота добростојеће копривничке грађанске породице.
У овој згради је данас стална музејска поставка Музеја града Копривнице, позната под називом „Кућа Маланчец” у којој су музејских предмети груписани у мање целине Тиме је сачуван изузетан колекционарски дух породице Маланчец између 1850. и 1950. године, кроз две генерације, уз нагласак који је стављен на естетске домете, културу, уметност и историју једног прошлог времена.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Skriveno blago obitelji Malančec Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2021). Iz koprivničkog muzeja, Noć muzeja, Glas Podravine, 26. 1. 2015 str.1-6
- ^ Jalšić, Draženka; Malančec, Fedor; Malančec, Vladimir; Krušnjak, Rudolf; Muzej grada Koprivnice; Galerija Koprivnica (1997). Portreti koprivničkih građana: iz fundusa Muzeja grada, Koprivnice, Galerije Koprivnica, Zbirke Dr. Malančec. Koprivnica: Muzej grada Koprivnice : Galerija Koprivnica. ISBN 978-953-6243-06-8. OCLC 500491577.
- ^ O donatoru U: Skriveno blago obitelji Malančec Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2021). Iz koprivničkog muzeja, Noć muzeja, Glas Podravine, 26. 1. 2015 str.4
- ^ Ernečić, Draženka Jalšić (2015). Skriveno blago obitelji Malančec: 1985.-2015. : Muzej grada Koprivnice, 30. siječnja - 22. veljače 2015 (на језику: енглески). Muzej grada. ISBN 978-953-288-086-1.
- ^ „Kuća Malančec”. Muzej grada Koprivnice. Приступљено 21. 4. 2020.
- ^ Horvatić, Franjo (1990-03-01). „Otvorena zbirka dr. Vladimira Malančeca”. Muzejski vjesnik : Glasilo muzeja sjeverozapadne Hrvatske (на језику: хрватски). 13 (13): 73—75. ISSN 0350-9370.
Литература[уреди | уреди извор]
- Draženka Jalšić Ernečić. Muzejska zbirka dr Vladimir Malančec, Muzeološka koncepcija, rukopis, 2002. Koprivnica
- Jalšić, Draženka. Fedor Malančec, Koprivnička kronika, Muzej grada Koprivnice, Koprivnica, 1998.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Veb stranica Muzeja grada Koprivnice (језик: хрватски)