Војислав В. Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Војислав В. Јовановић
Vojislav V Jovanovic.png
Пуно имеВојислав В. Јовановић
Датум рођења(1940-06-28)28. јун 1940.
Место рођењаНишка Бања
 Краљевина Југославија
Датум смрти5. март 2018.(2018-03-05) (77 год.)
Место смртиБеоград
 Република Србија

Војислав В. Јовановић (Нишка Бања, 28. јун 1940Београд, 5. март 2018) био је српски писац поезије и прозе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Војислав В. Јовановић рођен је 28. јуна 1940, у Нишкој Бањи. Објавио је 28 књига прозе и поезије[1]. Објављивао је прозу и поезију у часописима и новинама[1]: Књижевна реч, Књижевне новине, Књижевни лист, Књижевни магазин, Реч, Политика, Прича, Београдски књижевни часопис, Градина, Народне новине, Градац, Поезија, Поља, Летопис Матице српске, Рашка, Слава и друге. Био је члан уредништва Књижевних новина од 1984. до 2000. године. Његова проза и поезија заступљене су у антологијама српске књижевности.[2][3][4][5] Превођен је на енглески, француски[6], холандски[7], румунски и каталонски[8] језик. Није добитник ниједне књижевне награде.

Преминуо је у Београду 5. марта 2018. године.

Дела[1][уреди | уреди извор]

  • Дајмонион I, роман (1971)
  • Самоубиство, приче (1981)
  • Смртовница, песме (1984)
  • Тескоба, песме (1986)
  • Сион, роман (1987)
  • Двоглава корњача, приче (1996)
  • Сионски сонети, песме (1997)
  • Мртва природа, песма (1998)
  • Песме за мртву, песме (2001)
  • Црв у рани, песме (2003)
  • Гробља, песме (2003)
  • Седам песама, песме (2005)
  • Порекло црва, песме (2006)
  • Станични бифе, приче (2006)
  • Истините приче о човеку званом Велики Мао, приче (2006)
  • Болест богова, песма (2007)
  • Прича за Роберта Валзера, приче (2007)
  • Сократ, крчмар и крчмарев син, проза (2009)
  • Песничка грба, песме (2009)
  • Метак у леђа, приче (2010)
  • Нељудске приче, приче (2011)
  • Сократова смрт / Епименид, проза (2012)
  • Јутарњи гроб, песме (2012)
  • Мртав, песме (2013)
  • Смрт једноруког човека, роман (2014)
  • Болест и њен власник, песма (2014)
  • Venezia, Riva degli Schiavoni, песма и прича (2016)
  • Мртве речи, песме (2017)

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Народна библиотека Србије - Електронски каталог
  2. ^ Јеремић, Љубиша (1972). Нова српска приповетка. Београд: Књижевна омладина Србије.
  3. ^ Петровић, Бошко; Тишма, Александар; Пантић, Михајло. Антологија српске приповетке: 1945-1995. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 1997. ISBN 978-86-17-05090-8.
  4. ^ Станојевић, Добривоје . Поезија и последњи дани: три деценије новије српске поезије 1977-2007. Београд: Сербика. 2009. ISBN 978-86-87847-01-9.
  5. ^ Стојадиновић, Слободан . Чегарски венац. Београд: Хипнос. 2009. ISBN 978-86-7507-014-6.
  6. ^ Wybrands, Francis; Wybrands, Harita (1979). La nouvelle prose serbe. Cahiers de l’Est, n° 16
  7. ^ Andrić, Ivo; Barbieri, Veljko; Jovanović, Vojislav V.; Kiš, Danilo; Eekman, Tom (1988). Joegoslavië. Verhalen Van Deze Tijd. Amsterdam, Netherlands: Meulenhoff. 1988. ISBN 978-90-290-3974-1.
  8. ^ Jovanović, Vojislav (2009). «Cementiris/Groblja», «Terra geperuda/Grbava zemlja», «I vindrà la mort/Jer i smrt će doći». Traducció de Pau Sanchis i Boško Habuš. Pèl capell. Exili interior, núm. 12 (abril, 2010). стр. 12, 13.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]