Пређи на садржај

Гавро Вуковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Гавро Вуковић
Гавро Вуковић
Лични подаци
Пуно имеГавро Миљанов Вуковић
Датум рођења1852.
Место рођењаЛијева Ријека, Османско царство
Датум смрти29. јул 1928.(1928-07-29) (75/76 год.)
Место смртиБеране, Краљевина СХС
ПретходникСтанко Радоњић
НаследникЛазар Мијушковић
Биста Гавра Вуковића у подгоричком Факултету политичких наука

Војвода Гавро Вуковић (Лијева Ријека, 1852 — 29. јул 1928) био је први дипломирани правник из Црне Горе и дугогодишњи министар иностраних дела Књажевине Црне Горе од 1890. до краја 1905. године.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гавро Вуковић је био син црногорског сенатора и војводе брђанског племена Васојевићи, Миљана Вукова. Његов брат је био Тодор Вуковић. Лазар Томановић је о Гавру записао да му је он рекао како је Петар Вукотић књаза Николу наговарао да умјесто њега (који је Васојевић) узме у службу Лазара Томановића, који је поријеклом с Чева, а био је Србин-Приморац из Лепетана.[2] Био је ожењен сестричином црногорске књегиње.

Гимназију и права на Великој школи је завршио у Београду.[3] Био је у младости слободоуман, мислио и писао у духу Светозара Марковића. Добио је током студија академијину награду. По повратку из Србије у Црну Гору се отресао нових мисли и постао судија Високог суда. Био је човек од поверења књаза Николе, и министар спољних послова 17 година. Земенио је у том звању покојног војводу Станка Радонића. Од 1906. до 1908. био је предсједник Државног савета. На овој дужности је пензионисан. Два пута је биран за народног посланика и то 1906. и 1914. године. У Краљевини СХС политички је ангажован као један од првака Црногорске федералистичке странке. Вратио се 1917. године из интернације. Објавио је 1941. године своје мемоаре.

Икона за клице

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Љушић, Радош (1999). „Добри брат и кум Никола или Гавро Вуковић о црногорско-србијанским односима”. Перо и повест: Cрпско друштво у сећањима. Београд: Филозофски факултет. стр. 143—162. 
  • Томановић, Лазар (2018). Мемоари. ЦИД, Подгорица. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vojvoda Gavro Vuković”. eSpona. Архивирано из оригинала 21. 01. 2019. г. Приступљено 20. 1. 2019. 
  2. ^ Томановић 2018, стр. 482..
  3. ^ Михаило Полит-Десанчић_ "Покојници: сећања", Нови Сад 1899.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гавро_Вуковић&oldid=28564071”