Гелати

Гелати
გელათის მონასტერი
Гелати; გელათის მონასტერი
Светска баштина Унеска
Званично име	Гелати ; გელათის მონასტერი
Место	Кутаиси, Грузија
Координате	42° 17′ 41″ С; 42° 46′ 05″ И / 42.2947° С; 42.7681° И
Површина	42 ha (4.500.000 sq ft)
Критеријум	Културна: iv
Упис	1994. (18. седница)
Угроженост	2010 –2017
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/710

Гелати (груз. გელათის მონასტერი) средњовековни је манастирски комплекс код града Кутаисиja, у региону Имеретија на западу Грузије. Ремек дело Грузијског златног доба основао је краљ Давид IV 1106. године, а налази се на УНЕСКО-вом списку светске баштине.

Важност

Историјски гледано, Гелати је један од главних културних и интелектуалних центара у Грузији. Она је имала академију која је запошљавала неке од најпознатијих грузијских научника, теолога и филозофа, од којих су многи раније били активни на различитим православним манастирима у иностранству, као што је манастир Мангана у Цариграду. Једни од научника су прослављени академици попут Иоане Петрициja и Арсена Икалтоелија. Због обимног посла коју је спроводила Гелати академија, људи тог времена су је називали "нова Грчка" и "други Атос".^[1]

Манастир Гелати је је сачувао велики број мурала и рукописа који датирају из 12. до 17. века. У Гелатију се налазио и познати Хахули триптих, који датира из 8—12. века. Украден је 1859. године, а данас се налази у Градском музеју уметности у Тбилисију. Гелато је гробница њеног оснивача и једног од највећих грузијских царева Давида IV. Близу гроба краља Давида су врата Генџе, која је као трофеј узео краљ Димитрије I у 1138.