Гелати

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Гелати
გელათის მონასტერი
Назив на званичном списку светске баштине
Gelati 1661.jpg
Локација  Грузија
Тип Културна
Критеријум iv
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1994. (18. седница)

Гелати (груз. გელათის მონასტერი) средњовековни је манастирски комплекс код града Кутаисиja, у региону Имеретија на западу Грузије. Ремек дело Грузијског златног доба основао је краљ Давид IV 1106 године, а налази се на УНЕСКО-вом списку светске баштине.

Важност[уреди]

Историјски гледано, Гелати је један од главних културних и интелектуалних центара у Грузији. Она је имала академију која је запошљавала неке од најпознатијих грузијских научника, теолога и филозофа, од којих су многи раније били активни на различитим православним манастирима у иностранству, као што је манастир Мангана у Цариграду. Једни од научника су прослављени академици попут Иоане Петрициja и Арсена Икалтоелија. Због обимног посла коју је спроводила Гелати академија, људи тог времена су је називали "нова Грчка" и "други Атос".[1]

Манастир Гелати је је сачувао велики број мурала и рукописа који датирају из 12. до 17. века. У Гелатију се налазио и познати Хахули триптих, који датира из 8—12. века. Украден је 1859. године, а данас се налази у Градском музеју уметности у Тбилисију. Гелато је гробница њеног оснивача и једног од највећих грузијских царева Давида IV. Близу гроба краља Давида су врата Генџе, која је као трофеј узео краљ Димитрије I у 1138.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Chatzidakis, Nano. Byzantine Mosaics, Volume 7. Athens, Greece: Ekdotike Athenon, (1994). стр. 22.

Спољашње везе[уреди]