Детлачки Евхологион
Детлачки Евхологион је српски средњовековни кодекс из манастира Преноса моштију Светог Николаја у Детлаку. Рукопис који се састоји из два дијела потиче из 16. и 17. вијека. Оригинал се чува у Патријаршијској библиотеци у Београду. Рукопис има 322 стране, формата је 145x105 милиметара, а село Детлак помиње се 1628. године на 286. страници.[1]
О рукопису
[уреди | уреди извор]Писан је српскословенским језиком на предлошку штампаног Горажданског молитвеника из 1523. или Милешевског молитвеника из 1546. и припада постресавском периоду српске писмености. Ради се о два рукописа касније обједињена у једну књигу, од којих је један писан 1550-1560, а други 24. новембра[2] 1628. године. Први је писала једна рука, данас још увијек непознатог писара. У писању другог учествовала су два лица, од којих је једно такође непознато, а друго је Захарије Возућанин, који је написао већи дио тога рукописа, дописао неколико недостајућих листова првог и заједно их спојио и увезао у јединствен конволут. О томе је оставио неуобичајено детаљан запис, који у транскрипцији гласи: "Ова књижица написана је и обновљена грешним рукама Захарија Возућанина, по налогу презвитера Милеша, у селу Детлаку, у вријеме када је српским престолом владао архиепископ Пајсије, а босански митрополит био Исаија, 24. 11. 1628. године". У дну листа, у полулуку, стоји и напомена: "Ова књижица презвитера Милеша на ријеци Укрини".[3] Први помен ове рукописне књиге налазимо у студији "Нешто о Босни Дабарској и Дабробосанској епископији и о српским манастирима у Босни" Илариона Руварца, објављеној у Годишњици Николе Чупића 1878. године, гдје учени Руварац овај „молитавник", на који је наишао у Патријаршијској библиотеци у Карловцима, погрешно доводи у везу са манастиром у Возући.[4]
Запис на њему у потпуности је објавио Љубомир Стојановић у другој књизи Старих српских записа и натписа 1902. године. Каснији аутори, позивајући се на Илариона Руварца и Љубомира Стојановића, помињу га у вези са претпоставком о постојању манастира Детлак. У том контексту, на њега је скренуо пажњу академик Станиша Тутњевић, који га је 2006. нашао у Библиотеци Српске патријаршије у Београду, након чега је рестаурисан и објављен као репринт-издање (2011).[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кљајић, Дамир; Вујиновић, Бојан (2015). Културно-историјски комплекс Детлак (каталог). Бања Лука: Републички зaвод за заштиту културноисторијског и природног насљеђа; Центар за локални и регионални развој ЦЕЛОР; ЈУ Завичајни музеј Градишка; Истраживачки центар "Искон"; ЈУ "Туристичка организација општине Дервента". стр. 11. ISBN 978-99976-622-5-5. soft hyphen character у
|publisher=на позицији 37 (помоћ) - ^ „Представљен "Детлачки Евхологион"”. РТРС. 18. 12. 2013. Приступљено 2. 11. 2021.
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 129. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ Тутњевић, Станиша (2015). "Развојни пут културно-историјског комплекса Детлак" у зборнику Културно-историјски комплекс Детлак. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске : Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа : општина Дервента. стр. 49. ISBN 978-99938-21-62-5.
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 129-130. ISBN 978-99976-42-37-0.
