Душан С. Миловановић
 | Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 16. 07. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Истакнути новинар – уредник и публициста, живи у Београду. Рођен 29. новембра 1948. године у Бањици (бијељинска општина, БиХ).
Још у средњој школи у Бијељини „знао је да ће бити новинар“, и веровао је да ће се том позиву најлакше приближити студирањем српскохрватског језика и књижевности народа и народности Југославије (на Филолошком факултету у Београду), а теоретска знања и практичну припрему за посао, пре запослења, стицао је на Институту за новинарство Савеза новинара Југославије. На захтевном конкурсу, прошао је кроз врата „Вечерњих новости“, тада најтиражнијх дневних новина у Југославији, и ту, под кровом утицајне „Борбе“, изградио завидну новинарску каријеру.
Прошао је све сарадничке степенице чувене новинарске школе Новости а после награде за новинарски подвиг, доста рано, постао је уредник. Након посебног београдског издања „Двојке“, с групом талентованих сарадника, обележио је „златно доба репортажа Новости“. Исказао се и као веома успешан шеф тада највеће новинске дописне службе, и тако припремио за одговорног уредника три посебна издања – „Ревије 92“, „Зова“ и „Енигме Новости“.
Уређивањем и вођењем „Ревије 92“, која је у том времену словила као „лист пунокрвне истине“, обележио је и сопствену новинарску каријеру, крунисану наградом за животно дело „Слободан Глумац“.
Са богатим и разноврсним новинарским искуством исказао се и у сродном, публицистичком стваралаштву. Приредио је и уредио тридесетак књига, а са групом сарадника уписан је као аутор текстова у капиталном делу „Читанка српства“.
Богату радну и професионалну каријеру обележио је и друштвним радом, примереним времену и тадашњим вредностима. Током студија, ангажовао се у Универзитетској конфенерцији Савеза студената БУ. Организовао је и реализовао, у име Новости, изградњу „Чесме детињства“ у Београду и Дома младих „Слога“, у Дрснику код Клине (Косово). Био је организатор најуспешнијег „Сусрета новинских кућа Југославије“. У асоцијацији „Српска веза“ знатно је допринео организовању првих сусрета „Матица – дијаспора“. Са Александром Влајковићем приредио је Зборник радова 100 најистакнутијих познаваоца одноца дијаспоре ои отаџбине 1998 – 2000. Књига је и даље веома актуелна, јер је мало проблема решно и они и даље оптерећују ту сарадњу.
Извор биографије http://srpskaveza.rs/dusan-milovanovic/