Епендимске ћелије
| Епендимске ћелије | |
|---|---|
 Пресек централног канала кичмене мождине, показује епендиму и глију. | |
| Идентификатори | |
| MeSH | D004805 |
| TA | A14.1.00.022 |
| FMA | 242791 |
| Анатомска терминологија | |
Епендимске ћелије су епителне ћелије које облажу коморе мозга и централни канал кичмене мождине. Наиме, унутар ткива мозга и кичемене мождине налази се систем међусобно повезаних комора и канала, који је испуњен церебро-спиналном течношћу. Тај систем се назива вентрикуларни систем мозга и њега чине четири коморе, канал у новоу срењег мозга (Силвијев канал) и канал у нивоу кичмене мождине. Епендимске ћелије дакле, облажу унутрашњу површину вентрикуларног система.
Сврставају се као макроглијске ћелије пошто настају од неуроектодерма.
Структура[уреди | уреди извор]
Епендим се састоји од епендималних ћелија званих епендимоцити, врста глијалних ћелија. Ове ћелије облажу коморе у мозгу и централни канал кичмене мождине, који се испуњавају цереброспиналном течношћу. То су ћелије нервног ткива једноставног стубастог облика, слично као код неких епителних ћелија слузокоже.[1] Ране моноцилиране епендималне ћелије се диференцирају у мултицилиране епендималне ћелије због њихове функције у циркулишућој цереброспиналној течности.[2]
Базалне мембране ових ћелија карактеришу продужеци слични пипцима који се везују за астроците. Апикална страна је прекривена цилијама и микроресицама.[3]
Функција[уреди | уреди извор]
Цереброспинална течност[уреди | уреди извор]
Облажући коморе испуњене ликвором и кичмени канал, ћелије епендима играју важну улогу у производњи и регулацији ликвора. Њихове апикалне површине прекривене су слојем цилија, које циркулишу ликвор око ЦНС.[3] Њихове апикалне површине су такође прекривене микроресицама које апсорбују ликвор. Унутар можданих комора, популација модификованих епендималних ћелија и капилара заједно познатих као tela choroidea формирају структуру звану хороидни плексус, који производи ликвор.[4]
Модификовани чврсти спојеви између епителних ћелија контролишу ослобађање течности. Ово ослобађање омогућава слободну размену између ликвора и нервног ткива мозга и кичмене мождине. Због тога узимање узорака ликвора, на пример кроз кичмену славину, даје информације о целом ЦНС-у.
Неурорегенерација[уреди | уреди извор]
Јонас Фрисен и његове колеге са Института Каролинска у Стокхолму пружили су доказе да епендималне ћелије делују као ћелије резервоара у предњем мозгу, које се могу активирати након можданог удара и као ин виво и ин витро матичне ћелије у кичменој мождини. Међутим, ове ћелије се нису самообнављале и касније су биле исцрпљене јер су стварале нове неуроне, чиме нису успеле да задовоље потребе за матичним ћелијама.[5] Једна студија је приметила да епендимске ћелије из облоге латералне коморе могу бити извор ћелија које се могу трансплантирати у пужа да би се преокренуо губитак слуха.[6]
Клинички значај[уреди | уреди извор]
Епендимом је тумор епиндемских ћелија који се најчешће налазе у четвртој комори.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Houde, Michelle (2011-02-02), „Experimental Bitemarks and Histology”, Bitemark Evidence, CRC Press, стр. 433—452, ISBN 978-1-4398-1862-6, doi:10.1201/b10520-30, Приступљено 2021-11-13
- ^ Kyrousi, Christina; Lygerou, Zoi; Taraviras, Stavros (2017). „How a radial glial cell decides to become a multiciliated ependymal cell”. Glia. 65 (7): 1032—1042. PMID 28168763. S2CID 3770948. doi:10.1002/glia.23118..
- ^ а б Brat, Daniel J. (2010-01-01), Perry, Arie; Brat, Daniel J., ур., 2 - Normal Brain Histopathology (на језику: енглески), Churchill Livingstone, стр. 15—33, ISBN 978-0-443-06982-6, Приступљено 2021-11-13
- ^ Sadler, T. W. (2010). Langman's medical embryology. Jan Langman (11th изд.). Philadelphia: Lippincott William & Wilkins. ISBN 978-0-7817-9069-7. OCLC 227928523.
- ^ Johansson, Clas B.; Momma, Stefan; Clarke, Diana L.; Risling, Mårten; Lendahl, Urban; Frisén, Jonas (1999-01-08). „Identification of a Neural Stem Cell in the Adult Mammalian Central Nervous System”. Cell (на језику: енглески). 96 (1): 25—34. ISSN 0092-8674. PMID 9989494. S2CID 9658786. doi:10.1016/S0092-8674(00)80956-3.
- ^ „Brain cell hope for hearing loss” (на језику: енглески). 2008-12-09. Приступљено 2021-11-13.
