Епителска ћелија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Прототип епителске ћелије:1-микроресице; 2-трепље; 3- везе између суседних епителских ћелија; 4- уврати ћелијске мембране; 5- Голџијев апарат; 6- центрозом; 7- грануларни ендоплазматични ретикулум; 8- једро; 9- митохондрије; 10- подепителска ламина

Епителске ћелије никада нису појединачне већ су увек удружене тако да формирају непрекидне површине које се називају епител. Покривају све канале, унутрашњу површину крвних судова, дупље и слободну површину тела. Пореклом су од сва три клицина листа. Одликује их сталност облика, непокретност и поларизованост.

Ембрионално порекло[уреди]

Епителске ћелије одраслог организма воде порекло од сва три клицина листа:

  • од ектодерма постају ћелије:
  • од ендодерма се диференцирају ћелије:
    • епитела нервне цеви
    • паренхима жлезда које припадају систему за варење;
    • епитела дисајних путева;
  • од мезодерма настају ћелије које облажу:
    • унутрашњост крвних судова;
    • телесних дупљи.

Опште особине[уреди]

Епителске ћелије обављају разноврсне функције па се као резултат тога образује велики број морфолошки различитих епителских ћелија које имају и различито ембионално порекло.

Без обзира на све различитости могуће је успоставити неке основне опште карактеристике које важе за сваку епителски ћелију:

  • непокретност, која је последица чврстих веза између суседних ћелија као и повезаности са подепителском ламином;
  • поларизованост, која је приметна не само споља већ и унутрашњости ћелије.

На ћелији се, услед спољашње поларизованости, разликују:

  • вршна (апикална) површина на којој се налазе различите диференцијације (какве су микроресице и трепље) које образује ћелијска мембрана и елементи цитоскелета,
  • основица, база која належе на подепителску ламину;
  • бочне стране којима се суседне ћелије повезују чврстим везама и преко којих се остварује комуникација међу њима.

Унутрашња поларизованост огледа се у томе што се:

  • грануларни ендоплазматични ретикулум и митохондрије групишу око и испод једра, односно, у доњој половини ћелије
  • Голџијев апарат и центрозом налазе у горњој половини ћелије, односно, изнад једра (слика).

Неопходно је напоменути да се овакава изразита унутрашња поларизованост код неких епителских ћелија не може тако јасно уочити.

Вршна површина[уреди]

Вршна површина је снабдевена различитим диференцијацијама:

Бичеви имају исту структуру као трепље само се од њих разликују по дужини, трепље су краће.

Микровили (микроресице) су прстолики израштаји мембране оних епителских ћелија које учествују у прцесима апсорпције и транспорта течности и метаболичких производа, као што је нпр. епител танког црева. Стереоцилије су исте грађе као микровили само су веће дужине и налазе се на површини цилиндричних ћелија мушких полних канала, вестибуларним ћелијама и др.

Улоге/функције[уреди]

Налазе се на веома разноврсним местима у организму и обављају велики број функција:

  • покровна, заштитна (покривају површину тела и облажу дупље);
  • апсорптивна (упијајућа);
  • секреторна
  • транспортна
  • чулна.

Литература[уреди]

  • Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Шербан, М, Нада:Ћелија-структуре и болици, ЗУНС, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]