Зоран Максимовић (геолог)

За другу употребу, погледајте страницу Зоран Максимовић (театролог).

Зоран Максимовић
Лични подаци
Датум рођења	(1923-03-18)18. март 1923.
Место рођења	Београд, Краљевина СХС
Датум смрти	16. април 2016.(2016-04-16) (93 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Зоран Максимовић (Београд, 18. март 1923 — Београд, 16. април 2016) био је српски геолог и академик САНУ, редовни професор у пензији Рударско-геолошког факултета.

Живот

Реалну гимназију са великом матуром завршио је у Чачку 1941. године. Дипломирао је на минералошко-петролошкој групи ПМФ у Београду 1950. године, а септембра исте године изабран је за асистента Геолошког института САН. Као стипендиста Британског савета био је на специјализацији на Универзитету Кембриџ (1954—1956). Докторирао је 1957. године на ПМФ-у у Београду, са тезом „Геохемија распадања ултрабазичних стена у Србији“. Исте године је изабран за доцента за геохемију на истом факултету, а затим и за ванредног (1963) и редовног професора на Рударско-геолошком факултету у Београду (1971). Био је шеф Катедре за геохемију, основао је Лабораторију за геохемију и био је оснивач Геохемијске школе на београдском Универзитету. Учествовао је по позиву и као предавач на многим домаћим и међународним скуповима, као и на универзитетима у Грчкој, Канади, Мађарској, Пољској, Румунији, Русији, САД и Уједињеном Краљевству. Био је члан Српског геолошког друштва (1950), Минералошког друштва Велике Британије (1954) и почасни члан Минералошког друштва Румуније (1997).

Научни рад

Најважније научне активности академика Максимовића могу се поделити на три групе:

• геохемија и минералогија ултрамафитских стена, њихових продуката хидротермалне алтерације и површинског распадања, укључујући латеритска лежишта никла;
• геохемија и минералогија крашких боксита и крашких лежишта никла;
• геохемија животне средине, укључујући извесне геомедицинске аспекте.

Дела и признања

• Објавио је око 300 научних радова и 2 монографије. Открио је 8 нових минерала никла и ретких земаља у Југославији и Грчкој;
• Због доприноса науци изабран је за дописног члана САНУ 1974. године а за редовног 1985. године. Председник је Одбора за геохемију САНУ, секретар Одељења за математику, физику и гео-науке и члан Председништва САНУ.
• Поводом 100 година од његовог рођења Српска академија наука и уметности је 20. марта 2023. организовала свечану академију.

Спољашње везе

• Страница на сајту САНУ
• На крилима младости („Политика“, 14. јануар 2013)
• Србин који је открио воду у Сахари („Политика“, 25. април 2016)