Никл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никл (28Ni)
Co - Ni - Cu
 
Ni
Pd  
 
 
Ni-TableImage.png

Ni,28.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIIB, 4
густина, тврдоћа 8908 kg/m3, 4,0
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 58,6934 u
атомски радијус 135 (149) pm
ковалентни радијус 163 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Ar]3d84s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 16, 2
оксидациони број 2, 3
Особине оксида средње базни
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1728 K
(1455 °C)
температура кључања 3186 K
(2913 °C)
молска запремина 6,59×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 370,4 kJ/mol
топлота топљења 17,47 kJ/mol
брзина звука 4970 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,91 (Паулинг)
1,75 (Алред)
специфична топлота 440 J/(kg*K)
специфична проводљивост 14,3×106S/m
топлотна проводљивост 90,7 W/(m*K)
IV енергија јонизације 5.300 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Никл (Ni, лат. niccolum) је метал VIIIB групе.[1][2] Има 14 изотопа чије се атомске масе налазе између 53-67, од којих је постојано 5 (58,60,61,62,64).

Историјат[уреди]

За разлику од Кинеза, који су изгледа за никл знали од давнина, у Европи се тек пред крај седамнаестог века појавио немачки израз kupfernickel који је значио „лажни бакар“, а односио се на руду која је имала изглед бакарне, али није давала бакар када је третирана уобичајним процесом. Axel Fredrik Cronstedt је 1751. године констатовао да ова руда садржи неки нови метал. Његово гледиште тада није било прихваћено, па је Le Sage тврдио да је у питању једињење кобалта, гвожђа, арсена и бакра. Бергман је доказао да је Cronstedt-ов метал заправо нови елемент, али не у чистом стању.

Распрострањеност и налажење[уреди]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 80 ppm (енгл. parts per million) у облику минерала који скоро обавезно садрже и кобалт: милерита, гарсдорфита и гарниерита. Најважнија налазишта се налазе у Садберију (Онтарио, Канада). Чист никл се налази у неким метеоритима.

Експлоатација руда[уреди]

Руде овог метала обично садрже и халкопирит и друге минерале бакра и гвожђа. Концентровање руде врши се флотацијом, па се руда пржи да би се уклонио један део сумпора. Потом се руда топи са кварцом, коксом и кречњаком у мањој јамичастој пећи, при чему остаје смеша сулфида никла, бакра и гвожђа. Оксидацијом се одстрањује гвожђе и највећи део сумпора. Добијена смеша може да послужи за добијање легуре јер садржи сулфид никла и бакра. да би се одвојио и бакар, смеша се топи са бисулфатом и коксом у вертикалној пећи. Бисулфат се редукује у сулфат који раствара купро-сулфид, пре него никл-сулфид, па се зато стварају два слоја када се смеша охлади и очврсне. Горњи садржи готово сав бакар, а доњи никл. Доњи се потом пржи да би се превео у оксид, да би се потом редуковао у сирови метал за рафинацију. Ово је познато као Орфордов процес.

Особине[уреди]

Никл је умерено тврд, блистав метал сребрнобеле боје отпоран на корозију. Магнетичан је. На ваздуху је постојан на обичним температурама, а у кисеонику сагорева градећи оксид. Разблажена хлороводонична и сумпорна киселина споро делују на њега, али азотна киселина делује лако и тада се гради никло-нитрат.[3]

Важна једињења никла[уреди]

Никл гради низ једињења, оксиде, хидроксид и соли. Гради и низ комплексних једињења као на пример хексаммин-никл(II)-бромид.

Доказивање и одређивање никла[уреди]

Употреба[уреди]

Користи се за превлачење других метала (никловање) ради заштите, јер је сам отпоран на корозију и има сребрнаст сјај. У ову сврху посебно се употребљава легиран са сребром. Никл у праху се користи као катализатор у многим реакцијама у индустрији, као што је производња маргарина (при стврдњавању уља). Легуре никла и бакра се користе за израду кованог новца, прибора за јело. Никл се такође додаје челику и другим легурама да би повећао њихову отпорност на корозију (тада има 6-12% никла). Никлохромни челици (1,5-3,0% никла) су веома тврди и отпорни на ударце, па се користе за прављење делова мотора са унутрашњим сагоревањем. У зависности од процентног удела никла у легури, као и елемената који се уз никл користе за легирање, добијају се различите легуре које имају различите намене (инвар, пермалој, платинит, монел-метал, купроникл, манганин).

Биолошки значај[уреди]

Никл је микроелементи присутан у многим ензимима. Дневно би га требало минимално уносити у количини 0,3 милиграма.

Никл у Србији[уреди]

Налазиште руде има на Голешу код Липљана и у подручју планине Рудника у Шумадији. На планини Голешу постоји рудник никла, а у Глоговцу топионица никла.

Извори[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  3. ^ Рајковић М. Б. и сарадници (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Никл