Zoran Maksimović (geolog)

Za druga značenja, pogledajte stranicu Zoran Maksimović (teatrolog).

Zoran Maksimović
Lični podaci
Datum rođenja	(1923-03-18)18. mart 1923.
Mesto rođenja	Beograd, Kraljevina SHS
Datum smrti	16. april 2016.(2016-04-16) (93 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija

Zoran Maksimović (Beograd, 18. mart 1923 — Beograd, 16. april 2016) bio je srpski geolog i akademik SANU, redovni profesor u penziji Rudarsko-geološkog fakulteta.

Život

Realnu gimnaziju sa velikom maturom završio je u Čačku 1941. godine. Diplomirao je na mineraloško-petrološkoj grupi PMF u Beogradu 1950. godine, a septembra iste godine izabran je za asistenta Geološkog instituta SAN. Kao stipendista Britanskog saveta bio je na specijalizaciji na Univerzitetu Kembridž (1954—1956). Doktorirao je 1957. godine na PMF-u u Beogradu, sa tezom „Geohemija raspadanja ultrabazičnih stena u Srbiji“. Iste godine je izabran za docenta za geohemiju na istom fakultetu, a zatim i za vanrednog (1963) i redovnog profesora na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu (1971). Bio je šef Katedre za geohemiju, osnovao je Laboratoriju za geohemiju i bio je osnivač Geohemijske škole na beogradskom Univerzitetu. Učestvovao je po pozivu i kao predavač na mnogim domaćim i međunarodnim skupovima, kao i na univerzitetima u Grčkoj, Kanadi, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. Bio je član Srpskog geološkog društva (1950), Mineraloškog društva Velike Britanije (1954) i počasni član Mineraloškog društva Rumunije (1997).

Naučni rad

Najvažnije naučne aktivnosti akademika Maksimovića mogu se podeliti na tri grupe:

• geohemija i mineralogija ultramafitskih stena, njihovih produkata hidrotermalne alteracije i površinskog raspadanja, uključujući lateritska ležišta nikla;
• geohemija i mineralogija kraških boksita i kraških ležišta nikla;
• geohemija životne sredine, uključujući izvesne geomedicinske aspekte.

Dela i priznanja

• Objavio je oko 300 naučnih radova i 2 monografije. Otkrio je 8 novih minerala nikla i retkih zemalja u Jugoslaviji i Grčkoj;
• Zbog doprinosa nauci izabran je za dopisnog člana SANU 1974. godine a za redovnog 1985. godine. Predsednik je Odbora za geohemiju SANU, sekretar Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke i član Predsedništva SANU.
• Povodom 100 godina od njegovog rođenja Srpska akademija nauka i umetnosti je 20. marta 2023. organizovala svečanu akademiju.

Спољашње везе

• Страница на сајту САНУ
• На крилима младости („Политика“, 14. јануар 2013)
• Србин који је открио воду у Сахари („Политика“, 25. април 2016)