Пређи на садржај

Имре Пајер

С Википедије, слободне енциклопедије
Имре Пајер
(Payer Imre József)
Имре Пајер 1913.
Лични подаци
Датум рођења (1886-10-10)10. октобар 1886.
Место рођења Шопронкевешд, Мађарска
Датум смрти 15. август 1957.(1957-08-15) (69 год.)[1]
Место смрти Ђер, Мађарска
Позиција одбрана
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
хххх—1910. Ђер ЕТО
1910—1919. Ференцварош 81 (12)
1919—1920. ФК Винер АК[2]
1922—1923. Зугло АК 13 (1)
Репрезентативна каријера
19111918. Мађарска 21 4
Тренерска каријера
1921—1922. Венеција
1924—1926. Сампдорија
1927—1929. Аталанта
1930—1931. Удинезе
1932—1933. ФК Леко
1933. Аталанта
1935—1936. ФК Леко
1937—1938. ФК Леко
* Датум актуелизовања: 21. јул 2024.

Имре Пајер (мађ. Payer Imre) је био мађарски фудбалер.[3] Био је члан фудбалске репрезентације Мађарске на фудбалском турниру на Летњим олимпијским играма 1912. године.[4]

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Своју фудбалску каријеру Имре Пајер је започео у Ђеру одакле је 1910. године прешао у Ференцварош. Био је први сертификовани фудбалер Ференцвароша а да није из Будимпеште. Са Фрадијем је освојио четири лигашке титуле и једну титулу победника Купа Мађарске. За Ференцварош је одиграо 166 мечева (90 лигашких, 51 интернационалних, 25 домаћих наградних мечева) и постигао 20 голова (13 лигашких, 7 осталих). Напустио је удружење 1919. и кратко играо у Бечу. Завршио је активни фудбал у тиму Зугло АК 1921. године.[5]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Између 1911. и 1918. наступио је у репрезентацији 21 пут и постигао је 4 гола. Био је члан репрезентације која је заузела 5. место на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године.[6] Своју прву утакмицу за репрезентацију Мађарске је одиграо 5. новембра 1911. године у Будимпешти, када је Мађарска играла против Аустрије и победила са 2 : 0.[7]

Од 1921. радио је и као тренер у Италији. Углавном је радио за друголигаше и трећелигаше до 1950. године. У Италији је од познатијих клубова тренирао Венецију, Атланту, Сампдорију, Удинезе, Леко, затим нижелигашке клубове Бреша ФбК, Модена, Карарезе, Савона, Ентела Кјавари, Сан Ђовани, Гросето и Масезе.

Међу својим ученицима поменуо је Бруна Вентуринија, Ахила Пичинија, Либера Маркинија, Анибалеа Фросија и Јожефа Виолу. Кући се вратио 1955. године, пошто више није могао да добије тренерски посао у Италији, па му више није било могуће да живи од тренерског посла.[8]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „† Payer Imre (Sopronkövesd 1888.06.01 - Győr 1957.08.16)” (на језику: мађарски). MagyarFutball.hu. 8. 3. 2017. Приступљено 19. 10. 2018. 
  2. ^ Имре Пајер на magyarfutball
  3. ^ „Имре Пајер”. Olympedia. Приступљено 25. 5. 2021. 
  4. ^ „Имре Пајер резултати Олимпијади”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 30. 9. 2018. 
  5. ^ Имре Пајер на magyarfutball
  6. ^ Олимпијски фудбалски турнир 1912.
  7. ^ Мађарска против Аустрије 2 : 0
  8. ^ „Имре Пајер се вратио кући”. Képes Sport. 2 (52): 2. 1955-12-27. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]