Историјски архив Кикинда

С Википедије, слободне енциклопедије
Лого Историјског архива Кикинда

Историјски архив Кикинда основан је као Архивско подручје бр. 5, Одлуком Градског народног одбора Кикинда од 7. новембра 1946. године, али не као самостална установа, већ у саставу Градског музеја у Кикинди, за територију данашњих општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Од 1. јануара 1955. године, такође решењем ГНО Кикинда, Архив је одвојен од Музеја и након више статусних и других промена, од 1. јануара 1991. године добио је назив под којим и данас ради.[1]

Делатност[уреди | уреди извор]

Архив обавља спољну заштиту у 260 евидентиране регистратуре са преко 17.000 метара архивске грађе и регистраторског материјала. У самом архиву смештено је 2100 метара архивске грађе на преко 2500 м полица. Грађа је распоређена у 389 фондова и 6 збирки. Временски распон грађе је од 1747. године до 2011. године, а писана је на српском, мађарском, немачком и латинском језику. Дванаест фондова са 175 метара грађе категоризовани су као културно добро од изузетног значаја, а двадесет и шест као културно добро од великог значаја. Готово сви фондови су технички сређени, најстарији су и аналитички обрађени. Грађа из млађег периода користи се у управно правне сврхе (тзв. оперативна грађа) док је старија, предмет интересовања истраживача (тзв. историјска грађа).

Данас у Архиву има једанаест запослених, од којих су девет стручни радници. У протеклом периоду у Архиву је радило укупно 42 радника. Сви су они предано, вредно, одговорно и мукотрпно стварали оно што се данас савесно чува, сређује и обрађује.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Istorijski arhiv – Kikinda”. Portal Vojvodina. Архивирано из оригинала 11. 01. 2020. г. Приступљено 11. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]