Народни музеј Кикинда
| Народни музеј Кикинда | |
|---|---|
| Narodni muzej Kikinda | |
Зграда музеја - "Курија" | |
| Оснивање | 1946. |
| Локација | Кикинда |
| Врста | музеј |
| Број предмета | 25000 |
| Адреса | Трг српских добровољаца 21[1] |
| Веб-сајт | http://www.muzejkikinda.com/ |
Народни музеј Кикинда основан је 1946. године. Налази се у велелепној класицистичкој згради која је првобитно била градска курија и седиште Великокикиндског диштрикта. Музеј располаже са преко 25.000 експоната разврстаних у пет категорија: археолошка, историјска, етнолошка, природњачка и уметничка. [1]
Од 2006. године, у власништву музеја је и скелет мамута, откривен 1996. године на глинокопу фабрике Тоза Марковић.[1] Музеј је организатор манифестација Мамутфест[1] и Ноћ музеја.[2]
Стална поставка
[уреди | уреди извор]Археолошко одељење
[уреди | уреди извор]Археолошка збирка је највећа од збирки музеја са приближно 13.000 експоната из периода од млађег каменог доба до краја средњег века.[1] Формирана је оснивањем музеја и континуално обогаћивана захваљујући систематским ископавањима на локалитетима Северног Баната. Најзначајнији су налази из периода бронзаног доба а међу њима нарочито се истичу експонати са некрополе у Мокрину. Такође је значајан вишеслојни археолошки локалитет надомак града који истражују стручњаци музеја, земљано утврђење Градиште.[3]
Историјско одељење
[уреди | уреди извор]Историјска збирка се састоји од око 4000 експоната значајних за локалну историју: писана документа, предмете и стари новац. Међу експонатима, најистакнутије место заузима Застава Великокикиндског диштрикта из 1867. године.[1] На њој је представљен, у средишњем делу, грб Кикинде, а око њега грбови места некадашњег Великокикиндског диштрикта. Заставу је осликао Павле Симић (1818-1876), познати војвођански уметник.

Етнолошко одељење
[уреди | уреди извор]Етнолошка збирка је формирана одмах по оснивању музеја а систематским откупом и сакупљањем до данас је израсла у збирку од преко 5.000 експоната. Предмети су приказани тако да пружају целовиту слику о некадашњем начину живота било да је реч о занатству, пољопривреди или домаћој радиности.[1]
Уметничко одељење
[уреди | уреди извор]Уметничка збирка обухвата око 2000 експоната. Од дела ликовне уметности најзначајнији је легат слика Николе Алексића који је представник епохе бидермајера у војвођанском сликарству и захваљујући чијим портретима је сачувана слика нашег грађанског друштва. У оквиру уметничког одељења значајна је и збирка савремене уметности.[1]
Природњачко одељење
[уреди | уреди извор]Природњачка збирка је најмлађа збирка музеја, формирана 1995. године. Њен већи део, међутим, чини стара, гимназијска збирка која обухвата хербаријуме, инсектаријуме и препариране животиње – посебно су вредне птице. Музеј располаже и збирком репрезентативних руда и минерала.[1]
Субача – Сувача у Кикинди
[уреди | уреди извор]Субача – Сувача у Кикинди је једини сачувани млин на коњски погон у Србији. Изграђена је 1899. и радила је до 1945. године. Ова врста млинова била је карактеристична за равницу и некад их је само у Кикинди било више од 50.[1]
Педагошка служба
[уреди | уреди извор]Педагошка служба у Народном музеју Кикинда је са радом почела 2005. године. Њу чине два музејска водича и кустос-педагог. Педагошка служба обавља послове у вези са едукацијом деце, омладине и музејске публике уопште, успоставља сарадњу са васпитно-образовним институцијама у општини, врши истраживање музејске публике, ради на презентацији музејских садржаја (медији и друштвене мреже), организује пратеће програме, израђује брошуре, води групне посете кроз сталну музејску поставку и посебним изложбама и представља музеј на стручним скуповима у земљи и иностранству.[1]
Дигитализација
[уреди | уреди извор]Програм дигитализације музеолошке грађе обавља се у ИМУС-у.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. „Водич кроз музеје Србије” (PDF). muzejkrajine.org.rs. стр. 382—384. Приступљено 29. 1. 2026.
- ^ „Званична презентација Народног музеја Кикинда”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2014. г. Приступљено 10. 12. 2016.
- ^ Arheološka otkrića kod Idjoša Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. децембар 2022) – Приступљено 12. 12. 2016
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација музеја
- Информације о музеју – опис, адреса, радно време, галерија експоната (језик: енглески)
- Списак дешавања у Народном музеју Кикинда Приступљено 12. 12. 2016
