Пређи на садржај

Народни музеј Кикинда

С Википедије, слободне енциклопедије
Народни музеј Кикинда
Narodni muzej Kikinda
Зграда музеја - "Курија"
Оснивање1946.
ЛокацијаКикинда
 Србија
Врстамузеј
Број предмета25000
АдресаТрг српских добровољаца 21[1]
Веб-сајтhttp://www.muzejkikinda.com/

Народни музеј Кикинда основан је 1946. године. Налази се у велелепној класицистичкој згради која је првобитно била градска курија и седиште Великокикиндског диштрикта. Музеј располаже са преко 25.000 експоната разврстаних у пет категорија: археолошка, историјска, етнолошка, природњачка и уметничка. [1]

Од 2006. године, у власништву музеја је и скелет мамута, откривен 1996. године на глинокопу фабрике Тоза Марковић.[1] Музеј је организатор манифестација Мамутфест[1] и Ноћ музеја.[2]

Стална поставка

[уреди | уреди извор]

Археолошко одељење

[уреди | уреди извор]

Археолошка збирка је највећа од збирки музеја са приближно 13.000 експоната из периода од млађег каменог доба до краја средњег века.[1] Формирана је оснивањем музеја и континуално обогаћивана захваљујући систематским ископавањима на локалитетима Северног Баната. Најзначајнији су налази из периода бронзаног доба а међу њима нарочито се истичу експонати са некрополе у Мокрину. Такође је значајан вишеслојни археолошки локалитет надомак града који истражују стручњаци музеја, земљано утврђење Градиште.[3]

Историјско одељење

[уреди | уреди извор]

Историјска збирка се састоји од око 4000 експоната значајних за локалну историју: писана документа, предмете и стари новац. Међу експонатима, најистакнутије место заузима Застава Великокикиндског диштрикта из 1867. године.[1] На њој је представљен, у средишњем делу, грб Кикинде, а око њега грбови места некадашњег Великокикиндског диштрикта. Заставу је осликао Павле Симић (1818-1876), познати војвођански уметник.

Занатски бојено стакло са мотивима српских великана

Етнолошко одељење

[уреди | уреди извор]

Етнолошка збирка је формирана одмах по оснивању музеја а систематским откупом и сакупљањем до данас је израсла у збирку од преко 5.000 експоната. Предмети су приказани тако да пружају целовиту слику о некадашњем начину живота било да је реч о занатству, пољопривреди или домаћој радиности.[1]

Уметничко одељење

[уреди | уреди извор]

Уметничка збирка обухвата око 2000 експоната. Од дела ликовне уметности најзначајнији је легат слика Николе Алексића који је представник епохе бидермајера у војвођанском сликарству и захваљујући чијим портретима је сачувана слика нашег грађанског друштва. У оквиру уметничког одељења значајна је и збирка савремене уметности.[1]

Природњачко одељење

[уреди | уреди извор]

Природњачка збирка је најмлађа збирка музеја, формирана 1995. године. Њен већи део, међутим, чини стара, гимназијска збирка која обухвата хербаријуме, инсектаријуме и препариране животиње – посебно су вредне птице. Музеј располаже и збирком репрезентативних руда и минерала.[1]

Субача – Сувача у Кикинди

[уреди | уреди извор]

Субача – Сувача у Кикинди је једини сачувани млин на коњски погон у Србији. Изграђена је 1899. и радила је до 1945. године. Ова врста млинова била је карактеристична за равницу и некад их је само у Кикинди било више од 50.[1]

Педагошка служба

[уреди | уреди извор]

Педагошка служба у Народном музеју Кикинда је са радом почела 2005. године. Њу чине два музејска водича и кустос-педагог. Педагошка служба обавља послове у вези са едукацијом деце, омладине и музејске публике уопште, успоставља сарадњу са васпитно-образовним институцијама у општини, врши истраживање музејске публике, ради на презентацији музејских садржаја (медији и друштвене мреже), организује пратеће програме, израђује брошуре, води групне посете кроз сталну музејску поставку и посебним изложбама и представља музеј на стручним скуповима у земљи и иностранству.[1]

Дигитализација

[уреди | уреди извор]

Програм дигитализације музеолошке грађе обавља се у ИМУС-у.[1]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Његован, Драго; Мустеданагић, Лидија. „Водич кроз музеје Србије” (PDF). muzejkrajine.org.rs. стр. 382—384. Приступљено 29. 1. 2026. 
  2. ^ „Званична презентација Народног музеја Кикинда”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2014. г. Приступљено 10. 12. 2016. 
  3. ^ Arheološka otkrića kod Idjoša Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. децембар 2022) – Приступљено 12. 12. 2016

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]