Како постати несрећан без туђе помоћи (књига)

С Википедије, слободне енциклопедије
Како постати несрећан без туђе помоћи
Како постати несрећан без туђе помоћи, 1995. године
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Situation is Hopeless, but not Serious
АуторПавел Вацлавик
Земља САД
Језикенглески
Издавање
Издавач"Жарко Албуљ"
Датум1995.
Превод
ПреводилацСоња Бојић

Како постати несрећан без туђе помоћи (енгл. The Situation is Hopeless, but not Serious) је стручна књига аустријско-америчког психолога и филозофа Павела Вацлавика (енгл. Paul Watzlawick) (1921-2007) објављена 1983. године.[1] На српском језику књигу је први пут објавила издавачка кућа "Жарко Албуљ" из Београда 1995. године у преводу Соње Бојић.[2]

О аутору[уреди | уреди извор]

Павел Вацлавик (25. јун 1921. - 31. март 2007.) је био аустријско-амерички психолог и филозоф, теоретичар теорије комуникације и радикалног конструктивизма.[3] Бавио се интерперсоналном комуникацијом у породици и другим друштвеним групама. Био је професор психотерапије на Универзитету у Стантфорду, као и гостујући професор на више универзитета. Био је члан Пало Алто школе и један је од родоначелника теорије комуникације.[4]

О књизи[уреди | уреди извор]

Аутор са текстовима у књизи Како постати несрећан раскида са идејом да је циљ људских бића тежња за срећом. Пол Вацлавик метафорама, афоризмима, анегдотама и поучним причама на забаван и ироничан начин описује различите могућности да свој свакодневни живот човек учини неподношљивим и истраје у придавању изузетне важности тривијалним догађајима.[4]

Теоретска основа књиге заснована је на налазима Пало Алто школе, чији је и сам аутор један од покретача. Припадници школе су развили Теорију комуникације која је изведена из истраживања парадокса људске комуникације и њених поремећаја. Књига Како постати несрећан почива на тим парадоксима и слободи да се поиграмо са бесмисленим и ирационалним поступцима којима самосаботирамо себе.[4]

Садржај[уреди | уреди извор]

Књига Како постати несрећан садржи следеће целине и поглавља:[4]

  • Предговор аутора
  • Пролог
  • 1. Главно је увек бити веран себи и нипошто се не предавати
  • 2. Четири начина игре са прошлошћу
    • Идеализација прошлости
    • Лотова жена
    • Фатална кригла пива
    • Изгубљени кључ или "Настави у истом духу"
  • 3. Руси и Американци
  • 4. Прича о чекићу
  • 5. Шака зрневља
  • 6. Поуздано средство против слонова
  • 7. "Знао сам да ће ми се то десити..."
  • 8. Боље је путовати и надати се, него стићи до циља
  • 9. "Да ме волиш ти би волео и бели лук..."
  • 10. Буди оно што јеси! Понашај се природно!...
  • 11. Због чега би неко требало мене да воли?
  • 12. Замке алтруизма
  • 13. Ах, ти странци!
  • 14. Читав наш живот је игра
  • Епилог

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Situation Is Hopeless, But Not Serious: The Pursuit of Unhappiness”. goodreads.com. Приступљено 13. 10. 2022. 
  2. ^ „Како постати несрећан без туђе помоћи”. plus.cobiss.net. Приступљено 13. 10. 2022. 
  3. ^ „Paul Watzlawick”. goodreads.com. Приступљено 13. 10. 2022. 
  4. ^ а б в г Vaclavik, Pol (2021). Kako postati nesrećan bez tuđe pomoći. Beograd: Kontrast. стр. 5—10, 101, корице. ISBN 978-86-6036-112-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]