31. март

31. март (31.03) је 90. дан у години по грегоријанском календару (91. у преступној години). До краја године има још 275 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 1146. — Француски опат Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом.
• 1282. — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву.
• 1492. — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католицизам или напусте Шпанију.
• 1496. — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака.
• 1854. — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију.
• 1889. — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина на свету, у оквиру Светске изложбе.
• 1892. — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883.
• 1917. — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916.
• 1942. — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.
• 1948. — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе.
• 1959. — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил.
• 1964. — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину.
• 1971. — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора.
• 1979. — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте.
• 1983. — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 остало без домова.
• 1986. — Мексички авион "Боинг 727", на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика, при чему је погинуло свих 166 путника и чланова посаде.
• 1991. —
  • На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара.
  • Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима.
• 1992. — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније.
• 1993. — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном.
• 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967.
• 2001. — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада.
• 2002. — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбаш-самоубица усмртио више од 15 особа, а 44 ранио.
• 2003. —
  • Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993.
  • Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана.
• 2004. —
  • Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.
  • САД одлучиле да „замрзну“ финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда са Хашким трибуналом.

Рођења

• 250. — Констанције I Хлор, римски цар (тетрарх) и отац Константина Великог. († 306.)
• 1596. — Рене Декарт, француски филозоф, математичар и физичар. († 1650.)
• 1732. — Јозеф Хајдн, аустријски композитор. († 1809.)
• 1823. — Александар Островски, руски књижевник († 1886.)
• 1872. — Сергеј Дјагиљев, руски балетски кореограф. († 1929.)
• 1876. — Борисав Станковић, српски драматург, романсијер и приповедач. († 1927.)
• 1888. — Милош Голубовић, српски сликар. († 1961.)
• 1904. — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар и графичар. († 1964.)
• 1934. — Ричард Чејмберлен, амерички позоришни, телевизијски и филмски глумац.
• 1943. — Кристофер Вокен, амерички филмски и позоришни глумац.
• 1946. — Локица Стефановић, архитекта, балерина и балетски педагог
• 1948. — Ал Гор, амерички политичар.
• 1968. — Цезар Сампајо, бразилски фудбалер и репрезентативац.
• 1971. — Павел Буре, руски хокејаш.
• 1972. — Дејан Котуровић, српски кошаркаш.
• 1978. — Жером Ротен, француски фудбалер.
• 1986. — Цвета Мајтановић, српска певачица.
• 1987. — Војислава Лукић, српска тенисерка.

Смрти

• 1547. — Франсоа I, француски краљ. (* 1494.)
• 1727. — Исак Њутн, енглески физичар (* 1643.)
• 1855. — Шарлота Бронте, енглеска књижевница (* 1816.)
• 1948. — Егон Ервин Киш, новинар и књижевник. (* 1885.)
• 1963. — Триша Кацлеровић, новинар, адвокат и политичар. (* 1879.)
• 1980. — Џеси Овенс, амерички атлетичар (* 1913.)
• 2012. — Зоран Поповић, новинар "Политике" и РТБ-а, уредник у Информативном програму ТВ Београд. (* 1929.)
• 2016. — Хамдија Јусуфспахић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије и београдски муфтија (* 1937.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Кирила - архиепископа јерусалимског
  • Анина чудотворца

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума