31. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
31. март (31.03) је 90. дан у години по грегоријанском календару (91. у преступној години). До краја године има још 275 дана.
Догађаји[уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1146. — Француски опет Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је пристуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом.
- 1282. — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву.
- 1492. — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католичанство или напусте Шпанију.
- 1496. — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака.
- 1854. — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију.
- 1889. — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина у свет, у оквиру Светске изложбе.
- 1892. — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883.
- 1917. — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916.
- 1942. — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.
- 1948. — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе.
- 1959. — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил.
- 1971. — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора.
- 1979. — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте.
- 1983. — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 осало без домова.
- 1986. — Мексички авион "боинг 727", на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика. Погинуло свих 166 путника и чланова посаде.
- 1991. —
- На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара.
- Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима.
- 1992. — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније.
- 1993. — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном.
- 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967.
- 2001. — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада.
- 2002. — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбаш-самоубица усмртио више од 15 особа, 44 ранио.
- 2003. —
- Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993.
- Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана.
- 2004. —
- Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.
- САД одлучиле да „замрзну“ финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда с Хашким трибуналом.
Рођења[уреди]
- 250. — Констанције I Хлор, римски цар (тетрарх) и отац Константина Великог. († 306.)
- 1596. — Рене Декарт, француски филозоф, математичар и физичар. († 1650.)
- 1732. — Јозеф Хајдн, аустријски композитор. († 1809.)
- 1823. — Александар Островски, руски књижевник († 1886.)
- 1872. — Сергеј Дјагиљев, руски балетски кореограф. († 1929.)
- 1876. — Борисав Станковић, српски драматург, романсијер и приповедач. († 1927.)
- 1888. — Милош Голубовић српски сликар. († 1961.)
- 1904. — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар и графичар. († 1964.)
- 1934. — Ричард Чејмберлен амерички позоришни, телевизијски и филмски глумац.
- 1943. — Кристофер Вокен, амерички филмски и позоришни глумац.
- 1946. — Локица Стефановић, архитекта, балерина и балетски педагог
- 1948. — Ал Гор, амерички политичар.
- 1968. — Цезар Сампајо, бразилски фудбалер и репрезентативац.
- 1971. — Павел Буре, руски хокејаш.
- 1972. — Дејан Котуровић, српски кошаркаш.
- 1978. — Жером Ротен, француски фудбалер.
- 1986. — Цвета Мајтановић, српска певачица.
- 1987. — Војислава Лукић, српска тенисерка.
Смрти[уреди]
- 1547. — Франсоа I, француски краљ. (* 1494.)
- 1727. — Исак Њутн, енглески физичар (* 1643.)
- 1855. — Шарлота Бронте, енглеска књижевница (* 1816.)
- 1948. — Егон Ервин Киш, новинар и књижевник. (* 1885.)
- 1963. — Триша Кацлеровић, новинар, адвокат и политичар. (* 1879.)
- 1980. — Џеси Овенс, амерички атлетичар (* 1913.)
- 2012. — Зоран Поповић, новинар "Политике" и РТБ-а, уредник у Информативном програму ТВ Београд. (* 1929.)
