31. март
31. март (31.03) је 90. дан у години по грегоријанском календару (91. у преступној години). До краја године има још 275 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1146 — Француски опат Бернард од Клервоа је држао проповед народу у Везлеу, чему је присуствовао краљ Луј VII, истичући потребу за Другим крсташким ратом.
- 1282 — У побуни Сицилијанаца против француске власти побијени сви Французи на острву.
- 1492 — Фернандо V и Изабела I су објавили декрет из Алхамбре наложивши муслиманима и Јеврејима да пређу у католицизам или напусте Шпанију.
- 1496 — Папа Александар VI са Светим римским царством, Шпанијом, Венецијом и Миланом формирао Свету лигу за борбу против Турака.
- 1854 — Јапан је са САД потписао споразум из Канагаве о отварању лука Шимода и Хакодате за америчке трговце, чиме је прекинуо своју самоизолацију.
- 1889 — Отворена је Ајфелова кула, тада највиша грађевина на свету, у оквиру Светске изложбе.
- 1892 — Србија међу првима у Европи донела закон о помагању спорта ван школа. Гимнастика као обавезан предмет у школама у Србији уведена законом из 1883.
- 1917 — САД од Данске преузеле Западноиндијска острва у Карипском мору и назвале их Девичанска острва. Споразум о куповини тих острва за 25 милиона долара склопљен у августу 1916.
- 1942 — Због побуне индијских војника против њихових британских официра, јапански војници су заузели Божићно острво без икаквог отпора.
- 1948 — Конгрес САД усвојио Маршалов план за обнову послератне Европе.
- 1959 — После неуспешне противкинеске побуне у Ласи, Далај Лама побегао у Индију, где је добио политички азил.
- 1964 — Бразилска војска је извела државни удар, збацила председника Жоаа Гуларта и увела војну диктатуру која ће трајати 21 годину.
- 1971 — Амерички поручник Вилијам Кели осуђен на доживотни затвор због масакра цивила током Вијетнамског рата у селу Ми Лај, у марту 1968. Казна касније смањена на 20 година затвора.
- 1979 — Британски разарач „Лондон“ испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Уједињеног Краљевства и Малте.
- 1983 — У земљотресу који је разорио колумбијски град Попајан погинуло најмање 500 људи, а 3.000 остало без домова.
- 1986 — Мексички авион "Боинг 727", на линији град Мексико-Лос Анђелес, срушио се у планинама централног Мексика, при чему је погинуло свих 166 путника и чланова посаде.
- 1991 —
- На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба. Две особе погинуле, а 20 их повређено. На позив Председништва Југославије, хрватске снаге се повукле, а контролу преузеле јединице ЈНА. Наредних дана оружани сукоби избили у околини Винковаца и Вуковара.
- Прве вишепартијске изборе у Албанији добили комунисти, опозиција победила у Тирани и осталим већим градовима.
- 1992 — Посетом председника Израела Херцога шпанском краљу Хуану Карлосу обележена 500. годишњица прогона Јевреја из Шпаније.
- 1993 — Савет безбедности Уједињених нација донео, први пут од почетка рата у Босни и Херцеговини, одлуку којом је овластио НАТО да употреби војну силу против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном.
- 1994 — Израел и Палестинска ослободилачка организација потписали споразум о међународним посматрачима у граду Хеброну на Западној обали, чиме је Израел први пут пристао на међународно присуство на окупираним територијама откад их је заузео у рату 1967.
- 2001 — У Холандији четири пара хомосексуалаца склопила брак на основу закона који је донела Влада.
- 2002 — У ресторану у Хаифи, лучком граду на северу Израела, бомбаш-самоубица усмртио више од 15 особа, а 44 ранио.
- 2003 —
- Хашки трибунал осудио Младена Налетилића и Винка Мартиновића на 20 и 18 година затвора због прогона муслиманског становништва у Мостару 1993.
- Близу Поточара у Републици Српској сахрањено првих 600 жртава сребреничког масакра 1995. Сахрани присуствовало око 10.000 Муслимана.
- 2004 —
- Хашки трибунал осудио босанског Србина Дарка Мрђу, који је раније признао кривицу, на 17 година затвора због убиства око 200 муслиманских заробљеника на планини Влашић, у августу 1992.
- САД одлучиле да „замрзну“ финансијску помоћ Србији због недовољне сарадње Београда са Хашким трибуналом.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1596 — Рене Декарт, француски филозоф, математичар и научник. († 1650)[1]
- 1732 — Јозеф Хајдн, аустријски композитор. († 1809)[2]
- 1872 — Сергеј Дјагиљев, руски балетски кореограф. († 1929)[3]
- 1876 — Борисав Станковић, српски писац и драматург. († 1927)[4]
- 1888 — Милош Голубовић, српски сликар. († 1961)[5]
- 1890 — Вилијам Лоренс Браг, британски физичар и рендгенски кристалограф, добитник Нобелове награде за физику (1915). († 1971)[6]
- 1904 — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар и графичар. († 1964)[7]
- 1906 — Шиничиро Томонага, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (1965). († 1979)[8]
- 1914 — Октавио Паз, мексички књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. († 1998).[9]
- 1927 — Вилијам Данијелс, амерички глумац.[10]
- 1934 — Карло Рубија, италијански физичар, добитник Нобелове награде за физику (1984).[11]
- 1934 — Ричард Чејмберлен, амерички глумац и певач.[12]
- 1934 — Ширли Џоунс, америчка глумица и певачица.[13]
- 1943 — Кристофер Вокен, амерички глумац, певач, комичар, редитељ, продуцент, сценариста и плесач.[14]
- 1944 — Благо Задро, хрватски војник и командант († 1991)
- 1946 — Хашим Кучук Хоки, босанскохерцеговачки певач. († 2002)[15]
- 1946 — Локица Стефановић, српска балерина, кореографкиња, балетска педагошкиња и архитекткиња.[16]
- 1948 — Ал Гор, амерички политичар, 45. потпредседник САД, добитник Нобелове награде за мир (2007).[17]
- 1955 — Ангус Јанг, аустралијски музичар, најпознатији као гитариста групе AC/DC.[18]
- 1955 — Светозар Маровић, црногорски правник и политичар, први и једини председник Србије и Црне Горе.[19]
- 1962 — Зоран Ћирић, српски писац.[20]
- 1965 — Раде Тошић, босанскохерцеговачки фудбалер.[21]
- 1966 — Ивица Мавренски, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.[22]
- 1968 — Сезар Сампајо, бразилски фудбалер.[23]
- 1969 — Стив Смит, амерички кошаркаш.[24]
- 1971 — Јуан Макгрегор, шкотски глумац и редитељ.[25]
- 1972 — Дејан Котуровић, српски кошаркаш.[26]
- 1974 — Стефан Олсдал, шведско-енглески музичар, најпознатији као басиста и гитариста групе Placebo.[27]
- 1974 — Милош Самолов, српски глумац.[28]
- 1978 — Вивијан Шмит, немачка порнографска глумица.[29]
- 1982 — Сергеј Лишчук, украјински кошаркаш.[30]
- 1984 — Дамир Микец, српски стрелац.[31]
- 1986 — Цвета Мајтановић, српска певачица.
- 1986 — Стеван Рељић, црногорски фудбалер.
- 1987 — Војислава Лукић, српска тенисерка.[32]
- 1995 — Алекса Николић, српски кошаркаш.[33]
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1547 — Франсоа I, француски краљ. (* 1494)[34]
- 1727 — Исак Њутн, енглески физичар (* 1643)[35]
- 1855 — Шарлота Бронте, енглеска књижевница (* 1816)[36]
- 1948 — Егон Ервин Киш, новинар и књижевник. (* 1885)[37]
- 1948 — Герхард Геземан, немачки слависта, фолклориста, књижевни критичар и професор. (рођ. 1888)[38]
- 1963 — Триша Кацлеровић, новинар, адвокат и политичар. (* 1879)[39]
- 1980 — Џеси Овенс, амерички атлетичар (* 1913)[40]
- 2001 — Клифорд Шул, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1915)[41]
- 2012 — Зоран Поповић, новинар Политике и РТБ-а, уредник у Информативном програму ТВ Београд. (* 1929)
- 2016 — Хамдија Јусуфспахић, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије и београдски муфтија (* 1937)[42]
- 2021 — Иван Клајн, српски академик и филолог. (* 1937)[43]
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ John Cottingham; Professor of Philosophy John Cottingham (25. 9. 1992). The Cambridge Companion to Descartes. Cambridge University Press. стр. 22. ISBN 978-0-521-36696-0.
- ^ „Joseph Haydn | Biography, Compositions, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Serge Diaghilev | Russian ballet impresario | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Borisav Stanković Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-07-30. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Milos Golubovic”. Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena (на језику: српски). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Sir Lawrence Bragg | British physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Andrejević Kun Đorđe”. SANU.
- ^ „Tomonaga Shin'ichirō | Japanese physicist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Octavio Paz | Mexican writer and diplomat | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „William Daniels”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Carlo Rubbia | Biography, Nobel Prize, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Richard Chamberlain”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Shirley Jones”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Christopher Walken”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Hašim Kučuk Hoki”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Lokica Stefanovic”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Al Gore”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Angus Young”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Svetozar Marović - Lik i delo - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2002-02-06. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Službeni Glasnik | Klub čitalaca | Аутор | Зоран Ћирић”. Službeni Glasnik | Klub čitalaca. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Rade Tošić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ Zvezda, Moja Crvena (2015-03-31). „На данашњи дан: Рођен Ивица Мавренски”. Moja Crvena Zvezda (на језику: српски). Приступљено 2022-02-03.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „César Sampaio (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Steve Smith Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Ewan McGregor”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Dejan Koturovic | FIBA SuproLeague (2001) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „PLACEBO Stefan Olsdal bio”. www.angelfire.com. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Milos Samolov”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Vivian Schmitt”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Eurobasket. „Serhiy Lishchuk Player Profile, Universidad Catolica de Murcia CB, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Damir Mikec Biography and Olympic Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2012-08-09. Архивирано из оригинала на датум 09. 08. 2012. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Billie Jean King Cup- Players”. www.billiejeankingcup.com. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Eurobasket. „Aleksa Nikolic Player Profile, RSK Tarvas Rakvere, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Francis I | king of France | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Isaac Newton | Biography, Facts, Discoveries, Laws, & Inventions | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Život i rad Šarlote Bronte”. srednjeskole.edukacija.rs. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ „Umro Egon Ervin Kiš”. Rádio-televízia Vojvodiny. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 211.
- ^ „Triša Kaclerović”. www.srpskilegat.rs.
- ^ „Jesse OWENS - Olympic Athletics | United States of America”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 17. 12. 2018. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ International Union of Crystallography Newsletter. American Institute of Physics. 2001. стр. 60.
- ^ „Novinska agencija Beta”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „ИВАН КЛАЈН”. sanu.ac.rs. Приступљено 17. 1. 2022.
