Кардифски гигант

С Википедије, слободне енциклопедије
Слика Кардифског гиганта
Откриће Кардифског гиганта, 1869.

Кардифски гигант је једна од најпознатијих превара у историји Сједињених Америчких Држава. Статуа "окамењеног човека" висока 3 метра ископана је на имању Вилијама Њувела(енгл. Wиллиам Неwелл) 16. октобра 1869. године у насељу Кардиф, Њујорк. Статуу је направио Едвард Бургарт(енг. Edward Burghardt), по захтевима Џорџа Хала (енг. George Hull) и његовог помоћника Хенрија Мартина (енг. -{Хенрy Мартин}). Ова статуа се данас налази у Фармерском музеју, у Копертауну, Њујорку.

Стварање гиганта[уреди | уреди извор]

Статуа је направљена од гипса. Хал и Мартин покушали су да купе блок гипса димензија 12 по 4 по 2 стопе инча из копалишта у Форт Даџу (Ајова). План да купе блок није им пошао за руком зато што су приликом друге посете променили разлог куповине, па их је власник копалишта избацио. Власник је касније рекао да су се Хал и Мартин током обиласка стално издвајали и шапутали међу собом, као и да су једном приликом извадили џепне ножеве и испробавали мекоћу гипса оштрицама.[1] Пре свог следећег покушаја Хал и Мартин отишли су у Чикаго и тамо нашли скулптора Едварда Бургарта. Пошто су упознали Бургарта са планом, сва тројица вратила су се у Форт Даџ и неуспешно покушала ноћу да узму гипсани блок из истог копалишта. После тог другог неуспеха, Хал је изнајмио парче земље 5 миља јужно од насеља, 4 професионалца и једног мештанина да ископају блок гипса тражених димензија.

Пренети овако велики блок показао се као тежак подухват. Биле су потребне недеље да се толики камен пренесе; Хал је морао да поновно унајми људе више пута зато што би претходни унајмљеници одустали. За време пута димензије гипсаног блока смањене су ради лакшег превоза.[1]

Гипсани блок превезен је у Чикаго, где је Бургарт унајмио Фредерика Мормана(енгл. Фредерицк Мохрманн) и Хенрија Сала(енгл. Хенрy Салле) као помоћне скулпторе. Следећих неколико недеља 3 скулптора радила су на обликовању статуе. Да би учинили да статуа изгледа старије, коришћени су сунђери напуњени песком и водом. После тога статуа је поливена са 4 и по литра енглеског мастила за писање и сумпорном киселином. Статуа је свеукупно коштала Хала хиљаде долара и две и по године труда.

Откриће[уреди | уреди извор]

Кардифски гигант приказан у Сиракузи, Њујорку, 1869

Џорџ Хал одлучио је да закопа своју статуу на имању свог рођака Вилијама Њувела. Годину дана после закопавања статуе на том имању, Њувел је унајмио два радника, Гидеона Емонса (енг. Гидеон Еммонс) и Хенрија Николса (енгл. Хенрy Ницхолс), да ископају бунар. После трећег сата копања, радници су наишли на стопало, при чему је један од радника (не зна се који), рекао: "Изјављујем, овде је закопан неки стари Индијанац!".[2][3] Вести су се брзо прошириле по Кардифу. Да би прикрио превару, Њувел је, приликом разговора са сељанима Кардифа, изјавио да не жели да се прича о гиганту прошири, зато што је од претходног власника чуо да се на имању десило убиство и да би такав чин наљутио убицу. После кратког наговарања, Њувел се сложио са сељанима и одлучио да прикаже свету гиганта.[1]

Њувел је наредио да се постави шатор изнад гиганта, унајмио пар људи као обезбеђење и почео да наплаћује по четвртину долара, а убрзо после по половину долара по посети.[2]

Мноштво људи из околине дошло је да види гиганта, а чак су и новине писале чланке о открићу. Међу првим посетиоцима нашли су се и представници племена Онондага, старог индијског племена које је вековима насељавало ово подручје Америке. По њиховом схватању, гигант је био један од припадника племена Онондага. Ипак, представници племена су брзо променили мишљење када су изблиза истражили изглед гиганта. Након што је ова теорија пропала, мештани су порекло гиганта прогласили библијским, а разлог што је ова теорија тако лако прихваћена било је "друго буђење" америчког религиозног осећања у првој половини деветнаестог века.[4] Наиме, религијски поглавари тог доба проповедали су да се Бог показао у Њујорку.[1]

Иако су масе врло брзо прихватиле статуу као тело гиганта из давних времена, један део њихових савременика није се слагао са општим утиском. Многи скептичари одбацили су откриће гиганта због неповерљивости према Халу и Њувелу. Њујоршке новине биле су критичне према открићу, а посебно и према региону где се десило, с обзиром на велики број превара које су тамо извршене. Чак је и Марк Твен(енгл. Марк Тwаин), познати амерички књижевник, једном приликом упозорио људе на потенцијалну превару. [1]

Сумња у порекло гиганта није се завршавала само на предрасудама и предзнацима преваре. Џејмс Лоренс(енгл. Јамес Лаwренце), амерички адвокат, упитао је новине зашто би Њувелу био потребан други бунар, с обзиром на то да су његове две краве и коњ били добро напојени бунаром које је и ближи кући. Један од приговора био је и Њувелово упутство радницима да копају тачно 4 стопе инча. По Лоренсовом објашњењу, због позамашних количина подземне воде у околини, било би нелогично да радници копају тако дубоко.[1]

Продаја гиганта[уреди | уреди извор]

Заинтересованост за гиганта привукла је могуће купце Њувелу и Халу. После одбијања разних понуда о парцијалном и пуном откупу, Хал је продао свој право на приход од гиганта петорици људи вођених Давидом Ханумом (енг. Давид Ханнум) за 23 000 долара (465 051 долара 2021. године). Петорка се није обрадовала када је чула да је Хал извадио велику количину новца из банке, као и да је пре годину дана преко исте банке платио превоз неког тешког терета. После расправе са купцима, Хал се сложио и потписао да ако се у року од 3 месеца докаже да је гигант лажан, да ће вратити сав новац који му је плаћен.

Егзибиција гиганта у Сиракузи[уреди | уреди извор]

После покушаја да се докаже или оповргне порекло гиганта, петорка је одлучила да се чудо превезе у Сиракузу. Гигант је дочекан парадом и општим узбуђењем публике. Егзибиција гиганта налазила се у згради у самом центру Сиракузе, а на дан отварања егзибиције дошло је преко хиљаду људи. Сваки следећи дан дошло је више посетилаца, и поред раста скептицизма у новинама и међу научницима. Осим локалних посетиоца, гиганта је посетио велики број људи из суседних крајева, а међу њима се нашао и Лајмен Френк Баум (енг. Лyман Франк Баум), амерички дечји писац. Сматра се да је призор гиганта знатно утицао на четрнаестогодишњег Баума, као и на његово касније дело Чаробњак из Оза. Петорка је убрзо вратила своју почетну инвестицију, а на један од последњих дана егзибиције у Сиракузи дошло је нешто више од 4000 посетилаца.[1]

"Рат камених гиганта"[уреди | уреди извор]

Окамењен човек из Кардифа није једина статуа-превара Њујорка 1870. година. Финеас Тејлор Барнум (енг. Пхинеас Таyлор Барнум), познат по својим преварама, покушао је да купи гиганта за 50 000 долара (1 010 981 долара 2021. године), али није успео. Љут оваквим исходом, Барнум је купио већ направљену реплику гиганта, коју је направио скулптор Карл Франц Ото (енг. Царл Франз Отто), који је хтео да докаже да је гигант у ствари дело древних Скандинаваца.[1] Ову превару преваре Барнум је превезао у Њујорк да би је тамо представио као оригинал. Поворка од 100 радника унајмљена је да довезе статуу, иако су разлози за тако велики број радника били више театрални него разумски.

Власници првог гиганта нису били задовољни новом преваром и оптужили су Барнума да представља своју статуу као оригиналног гиганта из Кардифа.[2] Барнумово искуство у преварама помогло му је да оповргне оптужбу, зато што је свог гиганта представљао као "Гиганта из Онондаге", места где је и овај гигант направљен. Барнум је био веома успешан у свом "рату камених гиганта", зато што је на Божић 1870. године на изложбу у Њујорку дошло 5000 људи, а на изложбу првог гиганта у граду Олбани, где је гигант тада био на егзибицији, дошло педесетак људи.

Признање ствараоца гиганта[уреди | уреди извор]

Како се крај Халовог живота ближио, тако је он све мање крио истину порекла статуе. Џорџ Хал тада већ није добијао приходе од гиганта, тако да није више имао разлога да крије његове сплеткарије. Једна повољна околност која га је штитила од тужби било је лоше спровођење трансфера дела прихода са првобитних купаца на следеће. Хал и Мартин нису били једини преваранти, него је и велики број људи после њих варао следеће људе и поништавао и мењао уговоре, тако да су се често водиле судске расправе о томе ко има право на гиганта и да ли је гигант статуа или фосилни остатак. Публици је такође било веома конфузно пратити историју гиганта, с обзиром да је направљено још копија, као и да су поједини судови, научници и новински чланци признавали, а други оспоравали гиганта и његова разнолика порекла.

Као и током целог живота, Хал је покушао да још једном заради на гиганту, овог пута написавши књигу. У Халовој књизи детаљно су описани његови трговачки послови, као и неки поједини делови стварања гиганта. Иако је књига успела да обелодани мутну прошлост гиганта, не може се сматрати поузданим извором зато што је Хал био склон преувеличавању свог учинка и запостављању важних догађаја. Ипак, књига даје увид у потенцијални мотив и разлог настанка овакве преваре. У књизи се спомиње ривал, Хенри Б. Турк(енгл. Хенрy Б. Турк), са којим је Хал често имао религиозне расправе. Наиме, гигант је направљен зато што је Турк тврдио да су некада гиганти тумарали земљом.[5] Овај мотив атеизма и нетрпељивости према религији сеже дубоко у Халово детињство. Хал нам у својој књизи приказује више случајева у којима је преварен, осрамоћен и натеран на бежање од стране религијских поглавара из његове околине.

Гигант из Кардифа данас[уреди | уреди извор]

Кардифски гигант на изложби у Копертауну, Њујорку

Гигант се данас налази у Копертауну, Њујорку, у Фармерском музеју. У сећању на гиганта, село у коме је пронађен поставило је таблицу на којој пише:


"КАРДИФСКИ ГИГАНТ

ПРОНАЂЕН ОВДЕ

ОКТОБРА 16, 1869.

ДОКАЗАНО ЈЕ ДА ЈЕ ПРЕВАРА.

ЈЕДНА ОД НАЈСЛАВНИЈИХ ЈАВНИХ

ОБМАНА У АМЕРИЧКОЈ ИСТОРИЈИ."[1]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Триббле, Сцотт (2009), А цолоссал хоаx : тхе гиант фром Цардифф тхат фоолед Америца, Ланхам, Мд. : Роwман & Литтлефиелд Публисхерс, Приступљено 19. 4. 2021 
  2. ^ а б в Росе, Марк (новембар 2005), „Wхен Гиантс Роамед тхе Еартх”, Арцхаеологy, Арцхаеологицал Институте оф Америца, 58 (6), Архивирано из оригинала 17. 12. 2009. г., Приступљено 19. 4. 2021 
  3. ^ „А Фоссил Гиант—Сингулар Дисцоверy Неар Сyрацусе”. Натионал Републицан. Wасхингтон, D.C. 20. 10. 1869. стр. 4. Приступљено 19. 4. 2021 — преко неwспаперс.цом. 
  4. ^ Цардифф Гиант, Геологицал Халл, Албанy
  5. ^ Магнуссон (2006), Магнусон, стр. 188 


Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]