Пређи на садржај

Клиф Торберн

С Википедије, слободне енциклопедије
Клиф Торберн
Датум рођења(1948-01-16)16. јануар 1948.(76 год.)
Место рођењаВикторија, Канада
ДржављанствоКанада
НадимакThe Grinder
Каријера1972—1996
Најбоља позиција1. (1981/82)[1]
Највећи брејк147 (2 пута)
Рангирани турнири2
Светски шампион1980

Клиф Торберн (енгл. Cliff Thorburn; 16. јануар 1948, Викторија) бивши је канадски професионални играч снукера.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Освојио је Светско првенство у снукеру 1980. године, победивши Алекса Хигинса са 18–16 у финалу и тако постао први шампион света у модерној ери спорта који је изван Уједињеног Краљевства. Познат по надимку „The Grinder“ (дробилица) због свог спорог и одлучног стила игре.[2]

Торберн је био вицешампион на два друга Светска првенства, изгубивши резултатом 21–25 од Џона Спенсера у финалу 1977. и 6–18 од Стива Дејвиса у финалу 1983. године. Један од његових најславнијих тренутака у каријери догодио се током сусрета у другом колу са Теријем Грифитсом 1983. године, када је постао први играч који је остварио максималан брејк у мечу на Светском првенству.[3] Био је други играч, после Дејвиса, који је направио телевизијски 147 максимални брејк у професионалном такмичењу.

Његова друга значајна достигнућа укључују држање првог места на ранг листи током сезоне 1981/82. и освајање Мастерса три пута, 1983, 1985. и 1986. То га је учинило првим играчем који је освојио Мастерс три пута и првим који је одбранио титулу на Мастерсу. Повукао се 1996. године и примљен је у канадску спортску кућу славних 2001. године.[4]

Након завршетка професионалне каријере, играо је на турнирима за ветеране и легенде снукера.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ranking Records: Number One at Pro Snooker Blog, 5. 5. 2022.
  2. ^ Williams, Luke; Gadsby, Paul (2005). Masters of the Baize. Edinburgh: Mainstream. стр. 103—111. ISBN 9781840188721. 
  3. ^ Murray, Scott; Burnton, Simon; Glendenning, Barry (23. 8. 2013). „The Joy of Six: sporting flukes”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 5. 3. 2017. г. Приступљено 1. 8. 2020. 
  4. ^ „Five enter Canada's Sports Hall”. Canadian Broadcasting Corporation. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 18. 2. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]