Комбинована вишеканална интралуминална импеданса и пХ мониторинг

С Википедије, слободне енциклопедије

Комбинована вишеканална интралуминална импеданса и пХ мониторинг (КВИИ/пХ) је метода заснована на примени катетера за откривање интралуминалног кретања болуса покрета унутар једњака уз истовремени мерења пХ вредности. Ова метода се сматра једним од најтачнијих тестова за откривање гастроезофагеалног рефлукса (ГЕР).[1]

Опште информације[уреди | уреди извор]

ГЕР се може успеђно дијагностиковати методом КВИИ/пХ

Гастроезофагеални рефлукс (ГЕР) је честа појава код одојчади и деце.[2]

Клиничка дијагноза ГЕР је сложена, јер симптоми код одојчади и мале деце нису специфични и преклапају се са широким спектром различитих поремећаја. Међутим, одговарајућа процена учесталости ГЕР је важна да би се идентификовали пацијенти са ГЕР болешћу (ГЕРБ) и да би се избегла неодговарајућа употреба супресора киселине, који се често прописују на основу клиничке праксе или на основу сопственог искуства.[3][4][5][6][7]

Комбинована вишеканална интралуминална импеданса и пХ мониторинг (КВИИ/пХ) даје детаљан опис догађаја у једњаку и сматра се најтачнијим тестом за откривање ГЕР код новорођенчади и деце, иако његова употреба у клиничкој пракси није широко распрострањена.[8][9]

Недостаци[уреди | уреди извор]

Међутим постоје и одређена ограничења и недостаци за КВИИ/пХ, која укључују:[10]

  • високу цену опреме,
  • потребу да се метода спроведе у 24-часовној сесији праћењем пацијента са пласираном назогастричном сондом,
  • потреба за искуством лекара за правилну прецизну анализу КВИИ/пХ добијених података,
  • варијабилност између визуелних података посматрача у поређењу са аутоматизованом анализом.[10]

Значај[уреди | уреди извор]

И поред напред наведених недостатака методе, с почетка 21. века, КВИИ/пХ подаци су довели до побољшања сазнања о патофизиологији ГЕР и помогли су у процени односа између ГЕР догађаја и симптома.[11][12][13][14]

КВИИ/пХ методом могу не само да се могу открити све врсте ГЕР догађаја, већ се ови догађаји могу класификовати према истовременим променама интраезофагеалног пХ.[15] Штавише, КВИИ/пХ омогућава анализу односа између ГЕР догађаја и симптома помоћу метода као што су:

  • индекс симптома (ИС),
  • индекс осетљивости на симптоме,
  • индекс вероватноће асоцијације.

Принципи испитивања[уреди | уреди извор]

Испитивање импедансе се заснива на мерењу промене отпора наизменичном електричном струјом када болус прође поред пара металних прстенова постављених на катетер. У празном тубуларном органу као што је једњак, електричну струју између два прстена спроводи неколико јона присутних у и на слузокожи. Болуси који садрже течност са повећаним бројем јона имају већу проводљивост и, када уђу у сегмент за мерење импедансе, снижаваће импедансу на најнижу вредност. Импеданса остаје на најнижем нивоу све док је болус присутан у сегменту, враћајући се на основну линију када се болус уклони контракцијом. Контракција доводи до благог повећања импедансе изнад основне линије због смањења попречног пресека лумена. Гас који потом пролази кроз сегменте за мерење импедансе доводи до брзог и високог (обично >3.000 ома) пораста импедансе пошто има слабу електричну проводљивост.[1]

Мерење импедансе на више места (вишеканално) омогућава одређивање правца кретања болуса на основу временских разлика у улазу и излазу болуса. Болусни уноси који напредују од проксималног ка дисталном делу једњака указују на антеградно кретање болуса, док уноси болуса који напредују од дисталног до проксималног указују на ретроградно кретање болуса (таласни облик).[1]

Параметри[уреди | уреди извор]

Међу параметрима добијеним КВИИ/пХ методом најпознатији је рефлуксни индекс (РИ). Друге варијабле које се могу извести из снимака КВИИ/пХ канала су учесталост гастроезофагеалног рефлукса, трајање и проксимални опсег, и индекса изложености болусу (БЕИ).[16]

Иако је пријављена граница за рефлуксни индекс,[2] референтне вредности за друге параметре КВИИ/пХ методе у педијатријској популацијису још увек неизвесна[8] и могла би бити неодговарајуће јер су изведена из популација одраслих.[17][18][19]

Изводљивост КВИИ/пХ код деце[уреди | уреди извор]

Пошто је КВИИ/пХ инвазиван тест, из етичких разлога не може се извести на здравој новорођенчади и деци, што отежава добијање стандардних референтних вредности, односно не могу се добити параметри за КВИИ/пХ, за нормалнуе, здраву популације. Један од начина да се превазиђе овај проблем је да се узме у обзир велика симптоматска популација са негативним резултатима КВИИ/пХ (или резултати који не указују на ГЕРБ). Ова популација се може дефинисати као „референтна“ популација због негативних резултата КВИИ/пХ, иако није баш „нормална“, јер је симптоматска.

Индекси повезаности између ГЕР догађаја и симптома[уреди | уреди извор]

Индекси повезаности између ГЕР догађаја и симптома тренутно имају исту дефиницију и вредност за све узрасте и могу бити од помоћи да се КВИИ/пХ параметри класификују као патолошки или нормалан.[19][20][21]

У последњих 10 година, неки аутори [21][22][23] су описали референтни распони за одојчад и децу, али нажалост, јединственост регрутоване популације, мала величина узорка или недостатак новорођенчади млађе од 3 недеље ограничили су њихову употребу.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Tutuian, Radu. „Esophageal multichannel intraluminal impedance testing”. www.uptodate.com. Приступљено 2023-12-20. 
  2. ^ а б Vandenplas Y, Rudolph CD, Di Lorenzo C, et al.„Pediatric gastroesophageal reflux clinical practice guidelines: joint recommendations of the North American Society for Pediatric Gastroenterology,”. Pediatric Gastroenterology, Hepatology, and Nutrition (ESPGHAN) J Pediatr Gastroenterol Nutr. 49: 498—547. 2009. doi:10.1097/MPG.0b013e3181b7f563. .
  3. ^ Canani, Roberto Berni; Cirillo, Pia; Roggero, Paola; Romano, Claudio; Malamisura, Basilio; Terrin, Gianluca; Passariello, Annalisa; Manguso, Francesco; Morelli, Lorenzo (2006-05-01). „Therapy With Gastric Acidity Inhibitors Increases the Risk of Acute Gastroenteritis and Community-Acquired Pneumonia in Children”. Pediatrics (на језику: енглески). 117 (5): e817—e820. ISSN 0031-4005. doi:10.1542/peds.2005-1655. 
  4. ^ Terrin, Gianluca; Passariello, Annalisa; De Curtis, Mario; Manguso, Francesco; Salvia, Gennaro; Lega, Laura; Messina, Francesco; Paludetto, Roberto; Canani, Roberto Berni (2012-01-01). „Ranitidine is Associated With Infections, Necrotizing Enterocolitis, and Fatal Outcome in Newborns”. Pediatrics (на језику: енглески). 129 (1): e40—e45. ISSN 0031-4005. doi:10.1542/peds.2011-0796. 
  5. ^ Cresi, F; Marinaccio, C; Russo, M C; Miniero, R; Silvestro, L (2008). „Short-term effect of domperidone on gastroesophageal reflux in newborns assessed by combined intraluminal impedance and pH monitoring”. Journal of Perinatology (на језику: енглески). 28 (11): 766—770. ISSN 0743-8346. doi:10.1038/jp.2008.81. 
  6. ^ Mühlbauer, Bernd (2009-03-20). „Off-Label Use of Prescription Drugs in Childhood and Adolescence—an Analysis of Prescription Patterns in Germany: In reply”. Deutsches Ärzteblatt international. ISSN 1866-0452. PMC 2680583Слободан приступ. doi:10.3238/arztebl.2009.0210b. 
  7. ^ De Rose, Domenico Umberto; Cresi, Francesco; Romano, Valerio; Barone, Giovanni; Fundarò, Carlo; Filoni, Simona; Frezza, Simonetta; Maggio, Luca; Romagnoli, Costantino (2014). „Can MII–pH values predict the duration of treatment for GERD in preterm infants?”. Early Human Development (на језику: енглески). 90 (9): 501—505. doi:10.1016/j.earlhumdev.2014.07.003. 
  8. ^ а б Singendonk, M. M. J.; Benninga, M. A.; Van Wijk, M. P. (2016). „Reflux monitoring in children”. Neurogastroenterology & Motility. 28 (10): 1452—1459. PMID 27682990. doi:10.1111/nmo.12922. .
  9. ^ Wenzl, Tobias G.; Skopnik, Heino (2000). „Intraluminal impedance: An ideal technique for evaluation of pediatric gastroesophageal reflux disease”. Current Gastroenterology Reports. 2 (3): 259—264. PMID 10957939. doi:10.1007/s11894-000-0070-4. .
  10. ^ а б Loots CM, van Wijk MP, Blondeau K, et al. Interobserver and intraobserver variability in pH-impedance analysis between 10 experts and automated analysis. J Pediatr. 2012;160:441–446.:e1.9
  11. ^ Corvaglia L, Zama D, Gualdi S, Ferlini M, Aceti A, Faldella G. Gastro-oesophageal reflux increases the number of apnoeas in very preterm infants. Arch Dis Child Fetal Neonatal Ed. 2009;94:F188–F192. . doi:10.1136/adc.2008.143198.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  12. ^ Slocum C, Arko M, Di Fiore J, Martin RJ, Hibbs AM. Apnea, bradycardia and desaturation in preterm infants before and after feeding. J Perinatol. 2009;29:209–212. . doi:10.1038/jp.2008.226.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  13. ^ Di Fiore JM, Arko M, Whitehouse M, Kimball A, Martin RJ. Apnea is not prolonged by acid gastroesophageal reflux in preterm infants. Pediatrics. 2005;116:1059–1063. . doi:10.1542/peds.2004-2757.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  14. ^ Cresi F, Martinelli D, Maggiora E, et al. Cardiorespiratory events in infants with gastroesophageal reflux symptoms: is there any association? Neurogastroenterol Motil. 2018;30:e13278. . doi:10.1111/nmo.13278.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  15. ^ Francavilla R, Magistà AM, Bucci N, et al. Comparison of esophageal pH and multichannel intraluminal impedance testing in pediatric patients with suspected gastroesophageal reflux. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2010;50:154–160. . doi:10.1097/MPG.0b013e3181a4c1d8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  16. ^ Wenzl TG, Benninga MA, Loots CM, Salvatore S , Vandenplas Y;ESPGHAN EURO-PIG Working Group. Indications, methodology, and interpretation of combined esophageal impedance-pH monitoring in children: ESPGHAN EURO-PIG standard protocol. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2012;55:230–234.
  17. ^ Shay S, Tutuian R, Sifrim D, et al. Twenty-four hour ambulatory simultaneous impedance and pH monitoring: a multicenter report of normal values from 60 healthy volunteers. Am J Gastroenterol. 2004;99:1037–1043. . doi:10.1111/j.1572-0241.2004.04172.x.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  18. ^ Zerbib F, des Varannes SB, Roman S, et al. Normal values and day-to-day variability of 24-h ambulatory oesophageal impedance-pH monitoring in a Belgian-French cohort of healthy subjects. Aliment Pharmacol Ther. 2005;22:1011–1021. . doi:10.1111/j.1365-2036.2005.02677.x.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  19. ^ а б Zentilin P, Iiritano E, Dulbecco P, et al. Normal values of 24-h ambulatory intraluminal impedance combined with pH-metry in subjects eating a Mediterranean diet. Dig Liver Dis. 2006;38:226–232.
  20. ^ Zerbib, F.; Bruley Des Varannes, S.; Roman, S.; Pouderoux, P.; Artigue, F.; Chaput, U.; Mion, F.; Caillol, F.; Verin, E. (2005). „Normal values and day‐to‐day variability of 24‐h ambulatory oesophageal impedance‐pH monitoring in a Belgian–French cohort of healthy subjects”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics (на језику: енглески). 22 (10): 1011—1021. ISSN 0269-2813. doi:10.1111/j.1365-2036.2005.02677.x. 
  21. ^ а б Pilic, Denisa; Fröhlich, Thorsten; Nöh, Frank; Pappas, Angeliki; Schmidt-Choudhury, Anjona; Köhler, Henrik; Skopnik, Heino; Wenzl, Tobias G. (2011). „Detection of Gastroesophageal Reflux in Children Using Combined Multichannel Intraluminal Impedance and pH Measurement: Data from the German Pediatric Impedance Group”. The Journal of Pediatrics (на језику: енглески). 158 (4): 650—654.e1. doi:10.1016/j.jpeds.2010.09.033. 
  22. ^ Mousa, Hayat; Machado, Rodrigo; Orsi, Marina; Chao, Catherine S.; Alhajj, Tala; Alhajj, Mark; Port, Courtney; Skaggs, Beth; Woodley, Frederick W. (2014). „Combined Multichannel Intraluminal Impedance-pH (MII-pH): Multicenter Report of Normal Values from 117 Children”. Current Gastroenterology Reports (на језику: енглески). 16 (8). ISSN 1522-8037. doi:10.1007/s11894-014-0400-6. 
  23. ^ López-Alonso, Manuel; Moya, Maria Jose; Cabo, Jose Antonio; Ribas, Juan; del Carmen Macías, Maria; Silny, Jiry; Sifrim, Daniel (2006-08-01). „Twenty-Four-Hour Esophageal Impedance-pH Monitoring in Healthy Preterm Neonates: Rate and Characteristics of Acid, Weakly Acidic, and Weakly Alkaline Gastroesophageal Reflux”. Pediatrics (на језику: енглески). 118 (2): e299—e308. ISSN 0031-4005. doi:10.1542/peds.2005-3140. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).