Пређи на садржај

Корисник:Дарко Богојевиц/песак

С Википедије, слободне енциклопедије


Ендосперм је ткиво настало унутар семена, а које служи прехрани клице. Окружује ембрион и даје храну у облику скроба , али може да садржи делом улја и протеине . Ендосперм је такође значајан извор хранива за лјуде и животиње.

Пример тога је пшеница као значајан извор хране. У голосемењача ендосперм настаје пре оплодње (примарни, хаплоидни ендосперм), док се у скривеносемењача развија након оплодње (секундарни, триплоидни ендосперм), најчешће спајањем двају једара ембрионске кесе с једном спермским једром. [1]

Порекло ендосперма[уреди | уреди извор]

Прве билјке цветнице имале су семе са малим ембрионом и великим ендоспермом, а кроз еволутивни развој дошло је до појаве билјака са зрелим семенкама, без ендосперма или са веома малим ендоспермом. Код појединих цветница ембрион заузима већину семена. а ендосперм се не развија или је абсорбован пре сазревања семена. [2]

Двострука оплодња[уреди | уреди извор]

Ендосперм се формира када два спермна једра унутар поленовог зрна уђу у унутрашњост ембрионске вреће или женског гаметофита. Једно спермно једро оплоди јаје, формирајући зигот, док се друго спермно једро обично спаја са два поларна једра у ембионској врећи, формирајући ћелије примарног ендосперма (тако формирана једра се називају и троструко спојена једра: трипле нуцлеи). Ћелије,које су настале у процесу двоструке оплодње развијају се у ендосперм. Јер се формира посебном оплодње, ендосперма представлја организам одвојено од растућег ембриона.[3]

Формирање ендосперма[уреди | уреди извор]

Постоје три врсте развоја ендосперма:

Једарно формирање ендосперма уклјучује понавлјење слободне поделе једра. Ако се формира ћелијски зид, он настаје након слободне поделе једра. Обично се означава као течни ендосперм. Ћелијско формирање ендосперма подразумева да се формирањ ћелијског зида изводи истовремено када и подјеле једра. Хелобијално формирање ендосперма обележено је формирањем ћелијског зида између прва два једра, након чега је половина ендосперм развија према једарном , а друга половина према ћелијском обрасцу.

Улога ендосперма у развоју семена[уреди | уреди извор]

У неким групама (нпр зрна породице Поацеае ) ендосперма опстаје у зрелој фази семена као ткиво за складиштење, у ком случају се семе под називом "беланчевинаст" или "ендоспермасто", а код других се апсорбује током развоја ембриона, у ком случају се семе под називом " ексалбуминозно " или " котиледонско " и функцију за складиштење ткива врши увећаним котиледонима ( "семе лишћа"). У одређеним врстама (нпр кукуруз, Зеа маис ); Функција складиштење је поделјен између оба ендосперма и ембриона. . Нека зрела ендоспермна ткива складиште масти (нпр. рицинус, Рицинис цоммунис ), а друга (уклјучујући житарице, као што су пшеница и кукуруз) складишти се углавном скроб.

Прашкасте семенке, као код орхидеја немају ендосперма. У неким другим врстама, као што је кафа, ендосперм се и не развија. Уместо тога, једро производи храњива ткива звана "перисперм". Ендосперм неких врста је одговоран за мировања семена. Механизам раст билјака поболјшава продуктивност ендосперма и посредује у трансферу храњивих материја из билјке мајке ембриона. Делује као локацију за генско утискивање, а одговоран је за прекид раста сјемена произведеног од генетички неподударних родителја. У цветница, ендосперм садржи хормоне, као што су цитокинини, којима се уређује ћелијска диференцијација и формирање ембрионских органа.[4][5]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Којић M., Пекић С., Дајић З.,(2004),Ботаника, Драганић, Београд ISBN 86-441-0571-X.
  2. ^ Тхе сеед биологy плаце , Еволутион оф сеед струцтуре анд сеед дорманцy
  3. ^ Централ® (ПМЦ) , Еволутионарy оригинс оф тхе ендосперм ин флоwеринг плантс
  4. ^ Мецханисмс оф плант гроwтх анд импровед продуцтивитy: модерн аппроацхес едитед бy Амарјит С. Басра 1994. ISBN 0-8247-9192-4 п.
  5. ^ Пеарсон, Лорентз C. (1995), Тхе диверситy анд еволутион оф плантс, Боца Ратон: ЦРЦ Пресс, п. 547, ISBN 0-8493-2483-1