Корисник:Димитрије Спасојевиц

С Википедије, слободне енциклопедије

Почетна страница

Хипотеза праведног света (енгл. Јуст-wорлд хyпотхесис) је једна од најпознатијих теорија која се односи на наша веровања о праведности и моралности света. Она се темељи на општем уверењу људи да наши поступци увек доводе до праведних и заслужених последица, односно да свет има тенденцију да награди добро и казни лоше, те да се морално и поштено понашање дугорочно исплати. Према хипотези праведног света, људи се ослањају на ову перцепцију како би изградили своје веровање о томе шта је исправно, а шта погрешно.

Међутим, постоје критике које указују на то да хипотеза праведног света може бити погрешна. На пример, неки критичари сматрају да веровање да се морално понашање исплати може довести до тога да људи осуђују оне који нису успели у животу или који нису успели постићи неки циљ, претпостављајући да су то заслужили због својих лоших моралних карактеристика. Такође, постоје критике које указују на то да стварност није увек праведна и да се често догађају неправде, што доводи у питање ваљаност хипотезе праведног света.

Мелвин Ј. Лернер је 1960. године објавио рад у којем је изучавао веровање у праведни свет.[1] Након овог истраживања, хипотеза праведног света почела је детаљно да се изучава, најчешће од стране социјалних психолога. Хипотеза праведног света остаје једно од најважнијих питања у психологији и другим друштвеним наукама, јер нас подстиче на размишљање о томе како изграђујемо своје веровање о праведности и моралности, те како се та веровања одражавају на наше понашање и ставове према другима.[2]

Почеци истраживања[уреди | уреди извор]

Присуство веровања у праведан свет, као и његов утицај на друштвене односе, дуго су били предмет интересовања многих филозофа и социјалних теоретичара. Још од времена античког филозофа Секста Емпирикуса, који је аргументовао против овог веровања, па све до данас, ова тема је изазвала бројна истраживања и расправе.[3][4]

Мелвин Ј. Лернер[уреди | уреди извор]

Мелвин Лернер је један од социјалних психолога који се бавио проучавањем веровања у праведан свет, и то као одговор на негативне друштвене интеракције и њихов утицај на појединце и друштво у целини.[5] Лернер је сматрао да својим радом наставља истраживања Стенлија Милграма о послушности, и да се бави питањима како режими који узрокују окрутност и патњу имају подршку грађана, као и зашто људи прихватају друштвене норме и законе који производе несрећу и патњу.[6]

Лернер је добио жељу да истражи ову тему јер је често присуствовао томе како посматрачи окривљују жртве за њихове патње. Током своје клиничке праксе као психолога, посматрао је начин на који су здравствени радници третирали ментално оболеле особе с којима је радио. Иако су били добронамерни и образовани људи, често су кривили пацијенте за њихове проблеме.[7] Лернер је такође био изненађен чињеницом да су његови студенти ниподаштавали сиромашне, а да нису узели у обзир структурне факторе који доприносе сиромаштву.[5] Све ове појаве су Лернеру биле подстрек да спроведе своје прве експерименте на тему хипотезе о праведном свету.

Истраживања о дехуманизацији друштве[уреди | уреди извор]

Истраживање које су Лернер и његови сарадници започели 1966. године користило је парадигму електричних шокова како би проучило реакције посматрача на жртву. У првом експерименту, 72 женска учесника су посматрала наводну жртву која је примала електричне шокове због грешака које је правила током неког задатка. У почетку, посматрачи су били узнемирени због бола жртве, али како је бол настављена и како посматрачи нису били у могућности да интервенишу, почели су да одбацују и умањују вредност жртве. Умањење вредности жртве било је јаче што је посматрана бол била већа. Међутим, када је учесницима речено да ће жртва бити обештећена, нису умањивали њену вредност.[6] Ови налази су поновљени у каснијим студијама не само од стране Лернера и његових сарадника, већ и од стране других истраживача.[8]

Лернерова теорија[уреди | уреди извор]

Према Лернеровој теорији, заснованој на претходном истраживању, људи имају основну потребу за веровањем у праведни свет, у којем се радње кажњавају или награђују на предвидљив и одговарајући начин. Овај концепт функционише као нека врста „уговора” између појединца и света око њега, који му омогућава да планира своју будућност и усмерава своје понашање према циљевима. Људи верујући у праведни свет осећају да могу утицати на свет на предвидљив начин и да ће бити награђени ако се правилно понашају, што им даје осећај сигурности и контроле над животом. Лернер је сажео своје налазе и теоријски рад у својој монографији из 1980. године „Веровање у праведни свет: Фундаментална заблуда” (енгл. Тхе Белиеф ин а Јуст Wорлд: А Фундаментал Делусион).[7]

Лернер је претпостављао да је веровање у праведан свет од суштинске важности за одржавање добробити људи. Међутим, људи се свакодневно суочавају са доказима да свет није праведан: људи пате без очигледног разлога. Лернер је објаснио да људи користе стратегије како би очували своје веровање у праведан свет, а ове стратегије могу бити рационалне или ирационалне. Рационалне стратегије укључују прихватање стварности неправде, покушај спречавања неправде или прихватање сопствених ограничења. Ирационалне стратегије укључују негирање, потискивање и реинтерпретацију догађаја.[9]

Постоји више начина реинтерпретације у циљу да се неки догадјај уклопи у веровање у праведан свет. Могу се реинтерпретирати последице, узрок или особине жртве. Због реинтерпретације особина жртве појавио се негативни социјални феномен који укључује дерогацију и окривљавање жртве.[1] Овај феномен је био предмет многих психолошких истраживања у различитим контекстима.

Још један ефекат оваквог размишљања је да људи осећају мању одговорност јер мисле да не заслужују оно лоше што им се дешава.[2] Ово је повезано са самопослужном пристрасношћу (енгл. Селф Сервинг Биас).[10][11]

Алтернативне теорије[уреди | уреди извор]

Веридикални суд (енгл. Веридицал Јудгмент)[уреди | уреди извор]

Неки су сугерисали да постоје алтернативна објашњења за дерогирање жртава. Један предлог је да се ефекти дерогирања темеље на тачним проценама карактеристика жртве. Посебно у вези са Лернеровим првих студијама, неки су претпоставили да би било логично за посматраче да дерогирају појединца који би дозволио да га шокирају без разлога.[12] У наредном истраживању које је спровео Лернер је показао је да се појединци дерогирају само када стварно пате; појединци који су се сложили да поднесу бол али то нису учинили, били су позитивно оцењени.[13]

Смањење кривице (енгл. Гуилт Редуцтион)[уреди | уреди извор]

Друго алтернативно објашњење које је понуђено за дерогирање жртава на почетку развоја хипотезе о праведном свету било је да посматрачи дерогирају жртве да би смањили свој осећај кривице. Посматрачи могу осећати одговорност или кривицу за бол жртве ако су сами укључени у ситуацију или експеримент. Како би смањили кривицу, они могу обезвређивати жртву.[14][15][16] Лернер тврди да нема довољно доказа који подржавају ову интерпретацију. Спровео је једно истраживање које је показало да се жртве дерогирају чак и од стране посматрача који нису били укључени у процес експеримента и стога нису имали разлога да се осећају кривима.[8]

Смањење нелагоде (енгл. Дисцомфорт Редуцтион)[уреди | уреди извор]

Алтернативно, дерогирање жртава и друге стратегије могу бити само начини да се олакша нелагодност након гледања патње. То би значило да је основна мотивација не да се обнови веровање у праведан свет, већ да се смањи нелагодност изазвана емпатијом. Студије су показале да дерогирање жртава не сузбија каснију помоћ и да емпатија према жртви игра велику улогу приликом додељивања кривице. Према Ервину Стаубу,[17] обезвређивање жртве требало би да доведе до мање накнаде ако је обнављање веровања у праведан свет основни мотив; уместо тога, готово да нема разлике у износима накнада, било да накнада претходи или следи накнаду. Психопатија је повезана са недостатком стратегија одржавања праведног света, можда због смањених емоционалних реакција и недостатка емпатије.[18]

Додатни докази[уреди | уреди извор]

Након Лернерових првих истраживања, други истраживачи су реплицирали ова открића на другим ситуацијама у којима су људи жртве, као што су несреће у саобраћају, силовање, породично насиље, болести и сиромаштво.[1] Предмет овог истраживања, које је започело 1970-их и наставља се и данас, био је реакција посматрача на жртве ових ситуација. Генерално, истраживачи су открили да посматрачи често криве и умањују жртве неправедних ситуација како би одржали своје веровање у праведност света, мењајући своја размишљања о карактеру жртава.[19]

Раних 1970-их, друштвени психолог Зик Рубин је развио меру веровања у праведан свет.[20] Ова мера и њен ревидирани облик објављени 1975. омогућили су проучавање индивидуалних разлика у веровању у праведан свет.[21] Много каснијих истраживања о хипотези праведног света користило је њихове скале за мерење.

Ова истраживања о жртвама насиља, болести и сиромаштва, као и друга слична истраживања, пружила су доследну подршку вези између веровања посматрача у праведност света и њихове тенденције да криве жртве за њихову патњу.[1] Као резултат, постојање хипотезе праведног света као психолошког феномена широко је прихваћено.

Насиље[уреди | уреди извор]

Истраживачи су се бавили реакцијама посматрача на жртве силовања и другог насиља. У формирању експеримента о силовању и веровању у праведни свет, Линда Карли и њене колеге су дали двема групама испитаника опис интеракције између мушкарца и жене. Опис интеракције је био исти све до краја; једна група је добила причу с неутралним крајем, а друга група причу која се завршила силовањем жене од стране мушкарца. Испитаници су оценили силовање као неизбежно и кривили жену у причи за силовање на основу њеног понашања, а не њених карактеристика.[22] Ови налази су поновљени више пута, укључујући наратив са силовањем и „срећним крајем” (просидбом).[2][23]

Други истраживачи су пронашли сличан феномен код процена жртава насиља у везама. Једно истраживање је показало да посматрачи чешће криве женске жртве насиља у вези како интимност везе расте. Посматрачи су оптужили починиоца само у најмање интимном случају насиља, у којем је мушкарац ударио познаника.[24]

Истраживачи су применили хипотезу о праведном свету да би разумели вршњачко насиље. С обзиром на друге студије о веровањима у праведан свет, очекивало би се да ће посматрачи омаловажавати и кривити жртве вршњачког насиља, али супротно томе се показало: особе које снажно верују у праведан свет имају јаче ставове против вршњачког насиља.[25] Други истраживачи су открили да је јако веровање у праведан свет повезано са нижим нивоом вршњачког насиља.[26] Ово откриће се уклапа у Лернерово схватање веровања у праведан свет као „уговора” који управља понашањем.[7] Постоје и додатни докази да је веровање у праведан свет заштитно за добробит деце и адолесцената у школском окружењу,[27] као што је показано за општу популацију.

Болести[уреди | уреди извор]

Други истраживачи су закључили да посматрачи сматрају да су људи који су болесни одговорни за своје болести. Један експеримент је показао да су особе које пате од различитих болести били дерогирани по мери атрактивности више него здраве особе. У поређењу са здравим људима, дерогација жртве је пронађена код особа које су имале проблеме са варењем, упалом плућа и канцером желуца. Осим тога, дерогација је била већа код оних који су патили од тежих болести, осим код оних који су имали канцер.[28] Јача вера у праведан свет се такође открила као повезана са већом дерогацијом жртава сиде.[29]

Сиромаштво[уреди | уреди извор]

Недавно су вршена истраживања о томе како људи реагују на сиромаштво кроз призму хипотезе о праведном свету. Чврсто веровање у праведан свет повезано је са кривљењем сиромашних, док се слабо веровање у праведан свет повезује са идентификовањем спољашњих узрока сиромаштва, укључујући светске економске системе, ратове и експлоатацију.[30][31]

Каснији радови[уреди | уреди извор]

Каснији радови на мерењу веровања у праведан свет усредсредили су се на идентификацију више димензија тог веровања. Овај рад је довео до развоја нових мера веровања у праведан свет и додатних истраживања.[2] Хипотетичке димензије веровања у праведан свет укључују веровање у неправедан свет,[32] веровања у иманентну и коначну правду,[33] наду у правду и веровање у сопствену способност да се смањи неправда.[34] Други радови фокусирају се на различите домене у којима веровање може да функционише; људи могу имати различита веровања у праведан свет на личном, социополитичком или друштвеном плану.[29] Посебно плодна разлика је између веровања у праведан свет за себе (лично) и веровања у праведан свет за друге (опште). Ова веровања различито су повезана са позитивним менталним здрављем.[35]

Тренутна истраживања[уреди | уреди извор]

Иако су се многи првобитни радови о веровању у праведни свет фокусирали на његове негативне социјалне ефекте, друга истраживања сугеришу да је веровање у праведни свет добро, па чак и неопходно, за ментално здравље.[36] Веровање у праведни свет повезано је са већим задовољством животом и благостањем и мањим депресивним афектом.[35][37] Истраживачи активно истражују разлоге због којих би веровање у праведни свет могло бити повезано са менталним здрављем; предложено је да таква веровања могу бити лични ресурс или стратегија суочавања која ублажава стрес повезан са свакодневним животом и са трауматским догађајима.[38] Ова хипотеза сугерише да се веровање у праведни свет може разумети као позитивна илузија.[39] У складу са овом перспективом, недавна истраживања такође сугеришу да веровање у праведни свет може објаснити познату статистичку везу између религиозности/духовности и психолошког благостања.[40] Неке студије о веровању у праведни свет спроведене су у оквиру прималних веровања о свету и пронађене су јаке корелације између веровања у праведни свет и веровања да је свет сигуран, обилан и кооперативан (између осталих квалитета).[41]

Неке студије такође показују да су веровања у праведни свет повезана са унутрашњим локусом контроле.[21] Снажно веровање у праведни свет повезано је са већим прихватањем и мањим незадовољством негативним догађајима у животу.[38] Ово може бити један начин на који веровање у праведни свет утиче на ментално здравље. Други су сугерисали да ова веза важи само за веровања у праведни свет за себе. Веровања у праведни свет за друге су уместо тога повезана са негативним друштвеним феноменима оптуживања жртве и деградације жртве које су примећене у другим студијама.[42]

Веровање у праведан свет је такође показало негативну корелацију са перцепцијом вероватноће фаворизовања породице.[43] Перспектива појединца игра важну улогу у овој вези, тако да када људи себе замишљају као само посматраче неправде, генерално веровање у праведан свет ће бити јачи предиктор, док ће када себе замисле као жртве неправде, лично веровање у праведан свет бити јачи предиктор. Ово даље подржава разлику између општег и личног веровања у праведан свет.

Сродни чланци[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Лернер, Мелвин Ј.; Монтада, Лео (1998). "Ан Овервиеw: Адванцес ин Белиеф ин а Јуст Wорлд Тхеорy анд Метходс". Ин Монтада, L.; Лернер, M. Ј. (едс.). Респонсес то Вицтимизатионс анд Белиеф ин а Јуст Wорлд. Цритицал Иссуес ин Социал Јустице. Неw Yорк: Пленум. пп. 1–7. дои:10.1007/978-1-4757-6418-5_1. ИСБН 978-1-4419-3306-5. 
  2. ^ а б в г Фурнхам, Адриан (2003). "Белиеф ин а јуст wорлд: ресеарцх прогресс овер тхе паст децаде". Персоналитy анд Индивидуал Дифференцес. 34 (5): 795–817. дои:10.1016/С0191-8869(02)00072-7. 
  3. ^ Сеxтус Емпирицус, "Оутлинес оф Пyррхонисм", Боок 1, Цхаптер 13, Сецтион 32. 
  4. ^ Ницомацхеан Етхицс Боок V. 
  5. ^ а б Монтада, Лео; Лернер, Мелвин Ј. (1998). "Префаце" (ПДФ). Ин Монтада, L.; Лернер, M. Ј. (едс.). Респонсес то Вицтимизатионс анд Белиеф ин а Јуст Wорлд (ПДФ). Цритицал Иссуес ин Социал Јустице. Неw Yорк: Пленум. пп. вии–виии. дои:10.1007/978-1-4757-6418-5. ИСБН 978-1-4419-3306-5. 
  6. ^ а б Лернер, M.; Симмонс, C. Х. (1966). "Обсервер'с Реацтион то тхе 'Инноцент Вицтим': Цомпассион ор Рејецтион?" (ПДФ). Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 4 (2): 203–210. дои:10.1037/х0023562. ПМИД 5969146. 
  7. ^ а б в Лернер, Мелвин Ј. (1980). Тхе Белиеф ин а Јуст Wорлд: А Фундаментал Делусион. Перспецтивес ин Социал Псyцхологy. Неw Yорк: Пленум Пресс. дои:10.1007/978-1-4899-0448-5. ИСБН 978-0-306-40495-5. 
  8. ^ а б Лернер, Мелвин Ј.; Миллер, Дале Т. (1978). "Јуст wорлд ресеарцх анд тхе аттрибутион процесс: Лоокинг бацк анд ахеад". Псyцхологицал Буллетин. 85 (5): 1030–1051. дои:10.1037/0033-2909.85.5.1030. 
  9. ^ Реицхле, Барбара; Сцхмитт, Манфред (2002). "Хелпинг анд Ратионализатион ас Алтернативе Стратегиес фор Ресторинг тхе Белиеф ин а Јуст Wорлд: Евиденце фром Лонгитудинал Цханге Аналyсес". Ин Росс, Мицхаел; Миллер, Дале Т. (едс.). Тхе Јустице Мотиве ин Еверyдаy Лифе. Цамбридге Университy Пресс. пп. 127–148. дои:10.1017/ЦБО9780511499975.008. ИСБН 9780511499975. 
  10. ^ Линден, Мицхаел; Маерцкер, Андреас (2011). Ембиттермент: Социетал, псyцхологицал, анд цлиницал перспецтивес. Wиен: Спрингер. ИСБН 9783211997413. 
  11. ^ Хоwард, Јудитх А. (1984). "Социетал инфлуенцес он аттрибутион: Бламинг соме вицтимс море тхан отхерс". Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 47 (3): 494–505. дои:10.1037/0022-3514.47.3.494. 
  12. ^ Годфреy, Бруце W.; Лоwе, Цхарлес А. (1975). "Девалуатион оф инноцент вицтимс: Ан аттрибутион аналyсис wитхин тхе јуст wорлд парадигм". Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 31 (5): 944–951. дои:10.1037/х0076786. 
  13. ^ Лернер, M.Ј. (1970). Тхе десире фор јустице анд реацтионс то вицтимс. Ин Ј. Мацаулаy & L. Беркоwитз (Едс.), Алтруисм анд хелпинг бехавиор (пп. 205–229). Неw Yорк: Ацадемиц Пресс. 
  14. ^ Давис, Кеитх Е.; Јонес, Едwард Е. (1960). "Цхангес ин интерперсонал перцептион ас а меанс оф редуцинг цогнитиве диссонанце". Тхе Јоурнал оф Абнормал анд Социал Псyцхологy. 61 (3): 402–410. дои:10.1037/х0044214. ПМИД 13720212. С2ЦИД 16524346. 
  15. ^ Гласс, Давид C. (1964). "Цхангес ин ликинг ас а меанс оф редуцинг цогнитиве дисцрепанциес бетwеен селф-естеем анд аггрессион". Јоурнал оф Персоналитy. 32 (4): 531–549. дои:10.1111/ј.1467-6494.1964.тб01357.x. ПМИД 14238983. С2ЦИД 19556220. 
  16. ^ Циалдини, Роберт Б.; Кенрицк, Доуглас Т.; Хоериг, Јамес Х. (1976). "Вицтим дерогатион ин тхе Лернер парадигм: Јуст wорлд ор јуст јустифицатион?". Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy. 33 (6): 719–724. дои:10.1037/0022-3514.33.6.719. 
  17. ^ Стауб, Ервин (1978). Поситиве Социал Бехавиор анд Моралитy: Социал анд Персонал Инфлуенцес, Волуме 1. Ацадемиц Пресс Инц. пп. 169–170. ИСБН 978-0-12-663101-2. 
  18. ^ Хафер, Царолyн L.; Бèгуе, Лаурент; Цхома, Бецкy L.; Демпсеy, Јулие L. (2005). "Белиеф ин а Јуст Wорлд анд Цоммитмент то Лонг-Терм Десервед Оутцомес" (ПДФ). Социал Јустице Ресеарцх. 18 (4): 429–444. ЦитеСеерX 10.1.1.507.4227. дои:10.1007/с11211-005-8569-3. С2ЦИД 38967492. Арцхивед фром тхе оригинал (ПДФ) он 2013-12-28. 
  19. ^ Реицхле, Барбара; Сцхнеидер, Ангела; Монтада, Лео (1998). "Хоw до Обсерверс оф Вицтимизатион Пресерве Тхеир Белиеф ин а Јуст Wорлд Цогнитивелy ор Ацтионаллy?". Ин Монтада, L.; Лернер, M. Ј. (едс.). Респонсес то Вицтимизатионс анд Белиеф ин а Јуст Wорлд. Цритицал Иссуес ин Социал Јустице. Неw Yорк: Пленум. пп. 55–64. дои:10.1007/978-1-4757-6418-5_4. ИСБН 978-1-4419-3306-5. 
  20. ^ Рубин, Зицк; Пеплау, Анне (1973). "Белиеф ин а Јуст Wорлд анд Реацтионс то Анотхер'с Лот: А Студy оф Партиципантс ин тхе Натионал Драфт Лоттерy". Јоурнал оф Социал Иссуес. 29 (4): 73–93. дои:10.1111/ј.1540-4560.1973.тб00104.x. 
  21. ^ а б Рубин, З.; Пеплау, L. А. (1975). "Wхо белиевес ин а јуст wорлд?" (ПДФ). Јоурнал оф Социал Иссуес. 31 (3): 65–90. дои:10.1111/ј.1540-4560.1975.тб00997.x. Арцхивед фром тхе оригинал (ПДФ) он 2011-07-20. 
  22. ^ Јанофф-Булман, Ронние; Тимко, Цхристине; Царли, Линда L. (1985). "Цогнитиве биасес ин бламинг тхе вицтим". Јоурнал оф Еxпериментал Социал Псyцхологy. 21 (2): 161–177. дои:10.1016/0022-1031(85)90013-7. 
  23. ^ Царли, Линда L. (1999). "Цогнитиве Рецонструцтион, Хиндсигхт, анд Реацтионс то Вицтимс анд Перпетраторс". Персоналитy анд Социал Псyцхологy Буллетин. 25 (8): 966–979. ЦитеСеерX 10.1.1.830.8628. дои:10.1177/01461672992511005. С2ЦИД 145242166. 
  24. ^ Суммерс, Гертруде; Фелдман, Нина С. (1984). "Бламинг тхе Вицтим Версус Бламинг тхе Перпетратор: Ан Аттрибутионал Аналyсис оф Споусе Абусе". Јоурнал оф Социал анд Цлиницал Псyцхологy. 2 (4): 339–347. дои:10.1521/јсцп.1984.2.4.339. 
  25. ^ Фоx, Цлаире L.; Елдер, Трацеy.; Гатер, Јосепхине; Јохнсон, Елизабетх (2010). "Тхе ассоциатион бетwеен адолесцентс' белиефс ин а јуст wорлд анд тхеир аттитудес то вицтимс оф буллyинг". Бритисх Јоурнал оф Едуцатионал Псyцхологy. 80 (2): 183–198. дои:10.1348/000709909X479105. ПМИД 19930790. С2ЦИД 33974893. 
  26. ^ Цорреиа, Исабел; Далберт, Цлаудиа (2008). "Сцхоол Буллyинг". Еуропеан Псyцхологист. 13 (4): 248–254. дои:10.1027/1016-9040.13.4.248. С2ЦИД 145567888. 
  27. ^ Цорреиа, Исабел; Камбле, Сханмукх V.; Далберт, Цлаудиа (2009). "Белиеф ин а јуст wорлд анд wелл-беинг оф буллиес, вицтимс анд дефендерс: А студy wитх Португуесе анд Индиан студентс". Анxиетy, Стресс & Цопинг. 22 (5): 497–508. дои:10.1080/10615800902729242. ПМИД 19333798. С2ЦИД 205725655. 
  28. ^ Груман, Јессие C.; Слоан, Рицхард П. (1983). "Дисеасе ас Јустице: Перцептионс оф тхе Вицтимс оф Пхyсицал Иллнесс". Басиц анд Апплиед Социал Псyцхологy. 4: 39–46. дои:10.1207/с15324834басп0401_4. 
  29. ^ а б Фурнхам, Адриан; Процтер, Еддие (1992). "Спхере-Специфиц Јуст Wорлд Белиефс анд Аттитудес то АИДС". Хуман Релатионс. 45 (3): 265–280. дои:10.1177/001872679204500303. С2ЦИД 145524763. 
  30. ^ Харпер, Давид Ј.; Wагстафф, Грахам Ф.; Неwтон, Ј. Тим; Харрисон, Кевин Р. (1990). "Лаy Цаусал Перцептионс оф Тхирд Wорлд Повертy анд тхе Јуст Wорлд Тхеорy'" (ПДФ). Социал Бехавиор анд Персоналитy. 18 (2): 235–238. дои:10.2224/сбп.1990.18.2.235. 
  31. ^ Харпер, Давид Ј.; Манассе, Паул Р. (1992). "Тхе Јуст Wорлд анд тхе Тхирд Wорлд: Бритисх еxпланатионс фор повертy аброад". Тхе Јоурнал оф Социал Псyцхологy. 132 (6): 783–785. дои:10.1080/00224545.1992.9712107. 
  32. ^ Далберт, C.; Липкус, I.; Саллаy, Х.; Гоцх, I. (2001). "А јуст анд уњуст wорлд: Струцтуре анд валидитy оф дифферент wорлд белиефс". Персоналитy анд Индивидуал Дифференцес. 30 (4): 561–577. дои:10.1016/С0191-8869(00)00055-6. 
  33. ^ Маес, Јüрген (1998). "Имманент јустице анд ултимате јустице: тwо wаyс оф белиевинг ин јустице". Ин Монтада, L.; Лернер, M. Ј. (едс.). Респонсес то Вицтимизатионс анд Белиеф ин а Јуст Wорлд. Цритицал Иссуес ин Социал Јустице. Неw Yорк: Пленум. пп. 9–40. дои:10.1007/978-1-4757-6418-5_2. ИСБН 978-1-4419-3306-5. 
  34. ^ Мохиyеддини, Цхангиз; Монтада, Лео (1998). "БЈW анд Селф-Еффицацy ин Цопинг wитх Обсервед Вицтимизатион". Ин Монтада, L.; Лернер, M. Ј. (едс.). Респонсес то Вицтимизатионс анд Белиеф ин а Јуст Wорлд. Цритицал Иссуес ин Социал Јустице. Неw Yорк: Пленум. пп. 41–54. дои:10.1007/978-1-4757-6418-5_3. ИСБН 978-1-4419-3306-5. 
  35. ^ а б Липкус, Исаац M.; Далберт, Цлаудиа; Сиеглер, Илене C. (1996). "Тхе Импортанце оф Дистингуисхинг тхе Белиеф ин а Јуст Wорлд фор Селф Версус фор Отхерс: Имплицатионс фор Псyцхологицал Wелл-Беинг". Персоналитy анд Социал Псyцхологy Буллетин. 22 (7): 666–677. дои:10.1177/0146167296227002. С2ЦИД 145379940. 
  36. ^ Далберт, Цлаудиа (2001). Тхе Јустице Мотиве ас а Персонал Ресоурце: Деалинг wитх Цхалленгес анд Цритицал Лифе Евентс. Неw Yорк: Пленум. ИСБН 9780306465550. 
  37. ^ Риттер, Цхристиан; Бенсон, D. Е.; Сyндер, Цлинт (1990). "Белиеф ин а Јуст Wорлд анд Депрессион". Социологицал Перспецтивес. 33 (2): 235–252. дои:10.2307/1389045. ЈСТОР 1389045. С2ЦИД 145553423. 
  38. ^ а б Хафер, Царолyн L.; Олсон, Јамес M. (1998). "Индивидуал Дифференцес ин тхе Белиеф ин а Јуст Wорлд анд Респонсес то Персонал Мисфортуне". Ин Монтада, L.; Лернер, M. Ј. (едс.). Респонсес то Вицтимизатионс анд Белиеф ин а Јуст Wорлд. Цритицал Иссуес ин Социал Јустице. Неw Yорк: Пленум. пп. 65–86. дои:10.1007/978-1-4757-6418-5_5. ИСБН 978-1-4419-3306-5. 
  39. ^ Таyлор, С. Е.; Броwн, Ј. D. (1988). "Иллусион анд wелл-беинг: А социал псyцхологицал перспецтиве он ментал хеалтх". Псyцхологицал Буллетин. 103 (2): 193–210. дои:10.1037/0033-2909.103.2.193. ПМИД 3283814. С2ЦИД 762759. 
  40. ^ Сцхуурманс-Стекховен, Ј. Б. (2020). "Јуст wорлд белиефс медиате тхе wелл-беинг еффецтс оф спиритуал/афтерлифе белиефс амонг олдер Аустралианс". Јоурнал оф Религион, Спиритуалитy & Агинг. на (на): 332–349. дои:10.1080/15528030.2020.1779902. С2ЦИД 225692581. 
  41. ^ Цлифтон, Јеремy D. W.; Бакер, Јосхуа D.; Парк, Црyстал L.; Yаден, Давид Б.; Цлифтон, Алициа Б. W.; Терни, Паоло; Миллер, Јессица L.; Зенг, Гуанг; Гиорги, Салваторе; Сцхwартз, Х. Андреw; Селигман, Мартин Е. П. (Јануарy 2019). "Примал wорлд белиефс". Псyцхологицал Ассессмент. 31 (1): 82–99. дои:10.1037/пас0000639. ИССН 1939-134X. ПМИД 30299119. С2ЦИД 52942928. 
  42. ^ Суттон, Роббие M.; Доуглас, Карен M. (2005). "Јустице фор алл, ор јуст фор ме? Море евиденце оф тхе импортанце оф тхе селф-отхер дистинцтион ин јуст-wорлд белиефс". Персоналитy анд Индивидуал Дифференцес. 39 (3): 637–645. дои:10.1016/ј.паид.2005.02.010. 
  43. ^ Микани, Мехди; Рафиее, Париса; Донат, Маттхиас (16 Септембер 2022). "Валидатион оф тхе генерал анд персонал белиеф ин а јуст wорлд сцалес ин Иран анд тхеир релатионс то перцеивед ликелихоод оф кин фаворитисм". Цуррент Псyцхологy. дои:10.1007/с12144-022-03736-1. С2ЦИД 252347690. 

Споменице и захвалнице[уреди | уреди извор]

100 измена
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Dimitrije_Spasojevic&oldid=27107758”