Правда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Статуа Јустиције, персонификације правде

Правда представља вредносно начело расподеле које одређује колико добара и колико терета (одн. права и обавеза)треба дати субјектима друштвених односа. Обзиром на то да расподелу, преко закона врши држава, евидентно је да између правде и права постоји нераскидива веза.

Правда је такође и концепт правичног и моралног поступања према свим особама (види физичко лице и правно лице, посебно у закону. На правду се често гледа као на стални напор да се чини оно што је „исправно“. У највећем броју случајева исправним се сматра оно што мисли и осећа већина, оно што је логично, или што залази у натприродно, мистично.

Међутим неки писци (нпр. Келзен) правди не придаје неки већи значај (иако признаје да је она неопходни покретач људског деловања), зато што у модерном друштву постоје само интереси различитих друштвених група и њихов сукоб. Тај се сукоб може, од стране поретка, решити на два начина - или ће се задовољити интереси једне групе, науштрб друге; или ће се наћи компромис где ниједна од страна неће добити, али ни много изгубити. Које је од ова два решења „праведно“ у датом тренутку, немогуће је одердити, јер правда није рационална категорија, одн. не постоји начин да се она прецизно утврди или измери.

Врсте правде[уреди]

Још је Аристотел дао поделу правде. По њему, постоје две врсте правде - комутативна (или корективна) и дистрибутивна.

Корективна почива на принципу аритметичке једнакости - за извршену радњу, следи одговарајуће противчињење; док се дистрибутивна ослања на геометријску једнакост - постоји један виши субјект (нпр. држава) који потчињеним субјектима, према унапред утврђеним критеријумима, расподељује права и обавезе.

Види још[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :