Корисник:Ивко97/песак
Основни принципи Црвеног крста су израз доктрине Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца. Иако нису постојали од самог почетка они се могу препознати у основним идејама које су довеле до стварања Црвеног крста. За развој и дефинисање Основних принципа од највеће је важости рад Жан Пиктеа (Јеан Пицтет) ,,Принципи Црвеног крста" објављен 1956. године.
Основни принципи су службено проглашени на 20. Међународној конференцији 1965. године у Бечу. Веома је важно нагласити да због њиховог усвајања на Међународној конференцији они обавезују све саставне делове Међународног покрета, али и све државе чланице Женевских конвенција.
У остваривању наведених циљева и задатака, Црвени крст Србије помаже свим људима, без било какве непосредне или посредне дискриминације по било ком основу, а нарочито због расе, боје, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења или сличног статуса, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости или психичког или физичког инвалидитета. [1]
Општи принципи:[уреди | уреди извор]
Рад Црвеног крста Србије се базира на општим и основним принципима међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца:
ХУМАНОСТ[уреди | уреди извор]
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, рођен је у жељи да без дискриминације пружи помоћ рањеницима и болесницима на бојном пољу, у свом међународном и националном виду настоји да спречи и ублажи људску патњу у свим приликама. Његов циљ је, да штити живот и здравље и да обезбеди поштовање људске личности. Он унапређује узајамно разумевање, пријатељство, сарадњу и трајан мир међу свим народима. [1]
НЕПРИСТРАСНОСТ[уреди | уреди извор]
Међународни покрет не прави никакву разлику према народности, раси, верским убеђењима, класи или политичком мишљењу. Он настоји да ублажи страдања појединаца, руковођен само њиховим потребама, дајући првенство најхитнијим случајевима несрећа. [1]
НЕУТРАЛНОСТ[уреди | уреди извор]
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, рођен је у жељи да без дискриминације пружи помоћ рањеницима и болесницима на бојном пољу, у свом међународном и националном виду настоји да спречи и ублажи људску патњу у свим приликама. Његов циљ је, да штити живот и здравље и да обезбеди поштовање људске личности. Он унапређује узајамно разумевање, пријатељство, сарадњу и трајан мир међу свим народима. [1]
НЕЗАВИСНОСТ[уреди | уреди извор]
Покрет је независан. Национална друштва, која имају помоћну улогу у хуманитарним активностима својих влада и подвргнута су законима у њиховим земљама, морају увек да сачувају своју аутономију, која ће им омогућити да у свако доба делују у складу са принципима Покрета. [1]
ДОБРОВОЉНОСТ[уреди | уреди извор]
То је добровољни покрет за помоћ, који не покреће жеља за стицањем користи. [1]
ЈЕДИНСТВО[уреди | уреди извор]
У једној земљи може постојати само једно друштво Црвеног крста или Црвеног полумесеца. Оно мора бити доступно свима и спроводитит своју хуманитарну делатност на целој територији. [1]
УНИВЕРЗАЛНОСТ[уреди | уреди извор]
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, у коме сва друштва имају једнаки статус и деле једнака права и дужности, да се међусобно помажу, је универзалан. [1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж http://vihor-nis.com. „Основни принципи Црвеног крста”. www.редцросс.орг.рс (на језику: српски). Приступљено 2019-06-14.