Дискриминација

С Википедије, слободне енциклопедије

Дискриминацијa (лат. discriminare - одвајати, правити разлику) у најширем смислу представља разликовање.[1] Сваки правни пропис извршава дискриминацију ако утврђује релевантне карактеристике правних или физичких лица за које дефинише исправно-законско-поступање. Дискриминација означава и различито поступање према неким појединцима или групама на темељу чињенице која их одређује „различитима“. У том смислу „дискриминисан“ значи „искључен“ - пример особа са инвалидитетом.

Дискриминација нарушава људска права и људско достојанство. Једнакост свих људи као једно од основних људских права захтева недискриминацију. Заштита од дискриминације: савремено права привилеговано штити начело недискриминације које забрањује политике које узрокују сметње или штете појединцима или групама због своје расне, националне, религијске, полне или родне припадности, инвалидитета, сексуалне оријентације, социјалног или брачног статуса.[2]

Дискриминација се посебно дешава када су појединци или групе неправедно третирани на начин који је гори него што се третирају други људи, на основу њиховог стварног или перципираног чланства у одређеним групама или друштвеним категоријама.[2][3] То укључује ограничавање чланова једне групе у погледу могућности или привилегија које су доступне члановима друге групе.[4]

Може постојати у неколико облика:

  1. дискриминација жена - свака разлика, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остваривање или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности жена и мушкараца.[5]
  2. расна дискриминација - мјере и поступци којима се ограничавају права једне етничке групе или цијелог народа и поставља видна разлика у третирању ове групе или народа и других према којима се поступа нормално.
  3. економска дискриминација - у међународним економским односима стављање једне земље у неповољни положај, противно међународном праву и уговорима; оно се спроводи нарочитим царинским тарифама, изузетним девизним ограничењима, неједнаком подјелом увозних и извозних контингената и другим административним поступцима који су различити од оних што се примјењују према осталим земљама; практикује се често и ради политичког притиска на неку земљу; ређе се примјењује у форми потпуне економске блокаде, али постоји и такав, најоштрији вид дискриминације.
  4. у физиологији, способност разликовања два истовремена надражаја (притиска) која проузрукују страна тијела на два различита мјеста; испитује се специјалним инструментом (Веберов естезиометар)

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Морални филозофи су дефинисали дискриминацију користећи морализовану дефиницију. Према овом приступу, дискриминација се дефинише као радње, праксе или политике које неоправдано намећу релативни недостатак или ускраћеност особама на основу њиховог чланства у истакнутој друштвеној групи.[6] Ово је упоредна дефиниција. Појединац не мора бити стварно оштећен да би био дискриминисан. Он или она само треба да буду третирани горе од других из неког произвољног разлога. Ако неко одлучи да донира за помоћ сирочади, али одлучи да донира мање, рецимо, црној деци из расистичког става, он или она ће се понашати на дискриминаторски начин чак и ако стварно користи људима које дискриминише донирајући им нешто новца.[7] Дискриминација се такође развија у извор угњетавања, радњу препознавања некога као 'другачијег' у толикој мери да се према њима поступа нехумано и понижавајуће.[8]

Ова морализована дефиниција дискриминације разликује се од неморализоване дефиниције – у првој, дискриминација је погрешна по дефиницији, док у другој то није случај.[9]

Став Уједињених нација о дискриминацији укључује изјаву: „Дискриминаторно понашање има много облика, али сви они укључују неки облик искључења или одбацивања.“[10] Савет Уједињених нација за људска права и друга међународна тела раде на томе да помогну окончању дискриминације широм света.

Дискриминација жена[уреди | уреди извор]

Учешће држава света у Конвенцији УН против свих форми дискриминације жена (потписали и ратификовали - зелено, само потписали - светлозелено, нису потписнице - сиво)

Дискриминација жена је свака разлика, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остваривање или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грђанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности жена и мушкараца. Појам почива на темељном начелу људских права – начелу једнакости, да су сви људи рођени слободни и једнаки у достојанству и правима и да права и слободе припадају сваком без икаквих разлика. Начело забране дискриминације по основу било које различитости укључује и забрану дискриминације по основу пола. Ово начело је прихваћено у бројним међународним документима. Основни међународни документ је Конвенција УН о елиминисању свих облика дискриминације жена (Службени лист СФРЈ Међународни уговори, бр. 11/1981). Овај документ утврђује обавезу свих држава потписница конвенције да свим одговарајућим средствима спроводе политику отклањања дискриминације жена. Обавеза је државе да унесе принцип равноправности жена и мушкараца у национално законодавство и да законским и другим одговарајућим мерама, обезбеди практичну примену овог принципа. Држава је дужна да успостави механизме заштите од дискриминације.[11]

Насиље над женама обухвата широк спектар различитих форми злостављања, на основи родног обележја, које је усмерено према женама и девојкама у различитим периодима њиховог живота. Насиље над женама је резултат неравнотеже моћи између жена и мушкараца која доводи до дискриминације жена, и у оквиру друштва и унутар породице. Оно представља кршење људских права, чија сама природа лишава жене њихове могућности да уживају основне слободе, често оставља жене рањивим за даље злостављање и представља велику препреку у превазилажењу неравноправности између мушкараца и жена у друштву.[12]

Међународна документа[уреди | уреди извор]


  • Европска конвенција о људским правима представља правни акт Савета Европе о заштити права и слобода. Усвојена је 1950. године у Риму. Конвенција о заштити људских права и слобода ступила је на снагу 1953. године, а до 2004. године потписало је 46 земаља. Потписивање Конвенције значи прихватање обавезе поштовања права и слобода и признавање надлежности Европског суда за људска права.


  • Конвенција УН о елиминисању свих облика дискриминације жена] је усвојена 1979. године од стране Генералне скупштине УН. Ступила је на снагу 1981. године. СФРЈ је ратификовала Конвенцију 1981. године.


За више информација погледајте Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена

Законодавни оквир у Републици Србији[уреди | уреди извор]

У Републици Србији забрана дискриминације жена унета је у Устав РС. У Уставу Србије из 2006. године није посебно назначена забрана дискриминације по основу брачног статуса или сексуалне оријентације.[13]

Устав Србије из 2006 године изричито не третира појам дужничког и сексуалног ропства. Појам дужничког и сексуалног ропства је шири појам од принудног рада. Жене су свуда у свету у лошијем економском положају од мушкараца и чешће долазе у положај економске зависности. Женама су мање приступачни послови који су добро плаћени. Оне теже налазе запослење, бивају отпуштане или дискриминисане приликом запошљавања због евентуалне трудноће. Оне претежно воде бригу о малолетној деци. Због свега овога жене су изложене опасности од дужничког и сексуалног ропства.[14]

У Уставу Србије из 2006. године РС није јасно видљива заштита од подстрекавања на акте непосредног насиља, непосредне мржње или непосредне дискриминације по основу расе, вере, пола, националног или етничког порекла, или друге припадности.[15]

У складу са Конвенцијом УН о елиминисању свих облика дискриминације жена улога жене у рађању не треба да буде основ за дискриминацију. Државе чланице се обавезују да ће предузети све одговарајуће мере како би се осигурало право жене на здравствену заштиту и заштиту на раду, укључујући и заштиту биолошких и репродуктивних функција. Државе чланице треба да предузимају све одговарајуће мере ради елиминисања дискриминације жена у области здравствене заштите, како би на основу равноправности жена и мушкараца, осигурале женама доступност здравствених услуга, укључујући оне које се односе на планирање породице. Титулар права на слободно одлучивање о рађању може бити искључиво жена. Да би се ово право правилно разумело траба разграничити право на "слободно одлучивање о рађању" од права на "одлучивање о питањима планирања породице" и једнаких родитељских права како је то учињено у Конвенцији УН о елиминисању свих облика дискриминације жена. Одредба Устава Србије из 2006. године "Свако има право да слободно одлучи о рађању деце." води угрожавању личног интегритета жена, тј. представља дискриминацију жена према Конвенцији о елиминисању свих облика дискриминације жена.[16]

  • Кривично право
  • Радно право
  • Породично право
  • Медијско право
  • Закон о равноправности полова

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „What drives discrimination and how do we stop it?”. www.amnesty.org (на језику: енглески). Amnesty International. Приступљено 2020-10-13. »Discrimination occurs when a person is unable to enjoy his or her human rights or other legal rights on an equal basis with others because of an unjustified distinction made in policy, law or treatment.« 
  2. ^ а б „Discrimination: What it is, and how to cope”. American Psychological Association. 2019-10-31. Приступљено 2020-10-13. »Discrimination is the unfair or prejudicial treatment of people and groups based on characteristics such as race, gender, age or sexual orientation.« 
  3. ^ „discrimination, definition”. Cambridge Dictionaries Online. Cambridge University. Приступљено 29. 3. 2013. 
  4. ^ Introduction to sociology. 7th ed. New York: W. W. Norton & Company Inc, 2009. p. 334.
  5. ^ Конвенција УН о елиминисању свих облика дискриминације жена (Службени лист СФРЈ Међународни уговори, бр. 11/1981)
  6. ^ Altman, Andrew (2020), „Discrimination”, Ур.: Zalta, Edward N., Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2020 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2020-10-13, »[A]s a reasonable first approximation, we can say that discrimination consists of acts, practices, or policies that impose a relative disadvantage on persons based on their membership in a salient social group. [...] [W]e can refine the first-approximation account of discrimination and say that the moralized concept of discrimination is properly applied to acts, practices or policies that meet two conditions: a) they wrongfully impose a relative disadvantage or deprivation on persons based on their membership in some salient social group, and b) the wrongfulness rests (in part) on the fact that the imposition of the disadvantage is on account of the group membership of the victims.« 
  7. ^ Kasper Lippert-Rasmussen, “Private Discrimination: A Prioritarian, Desert-Accommodating Account”, San Diego Law Review, 43, 817-856 (2006); Oscar Horta, “Discrimination in Terms of Moral Exclusion”, Theoria: Swedish Journal of Philosophy, 76, 346-364 (2010).
  8. ^ Thompson, Neil (2016). Anti-Discriminatory Practice: Equality, Diversity and Social Justice (на језику: енглески). Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-58666-7. 
  9. ^ Altman, Andrew (2020), „Discrimination”, Ур.: Zalta, Edward N., Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2020 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2020-12-29 
  10. ^ „United Nations CyberSchoolBus: What is discrimination?”. Архивирано из оригинала на датум 2014-06-01. 
  11. ^ Забрана дискриминације и узнемиравања жена, Центар за мир развој демократије, ISBN 978-86-82297-88-8
  12. ^ Светски извештај о насиљу и здрављу, Женева, 2002. Уводна реч генералног секретара
  13. ^ Члан 21. Устава РС (Забрана дискриминације)
  14. ^ Члан 26. Устава РС (Забрана ропства, положаја сличног ропству и принудног рада)
  15. ^ Члан 50. Устава РС (Слобода медија)
  16. ^ Члан 63. Устава РС (Слобода одлучивања о рађању)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]