Пређи на садржај

Корисник:Јекси12345/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Жан-Луј Фабиани - говор на конференцији о култури и демократији
Датум рођена: 30. мај 1951 (67 године) [1]
Држава: Француска
Академска позадина
Образовање: доктор психологије
Алма матер: Éцоле дес хаутес éтудес ен сциенцес социалес
Теза: Криза филозофског поља, 1880-1914: Допринос друштвеној историји наставног система[2]
Докторски саветник: Пјер Бурдје[3]
•Академски рад•
Дисциплина: Социолог
Под-дисциплина: Социологија културе, Социјална теорија
Институције: Централноевропски универзитет, Éцоле дес хаутес éтудес ен сциенцес социалес
Значајни радови: Филозофи Републике (1998)

Жан-Луј Фабиани[уреди | уреди извор]

Жан-Луј Фабиани (франц. Јеан-Лоуис Фабиани; рођен 30. маја 1951. године)[1] је француски социолог, професор социлогије и социјалне антропологије на Центрланоевропском универзитету и директор катедре у Центру за социлогију и политику "Раyмонд Арон" у школи за напредне студије друштвених наука (Éцоле дес Хаутес Éтудес ен Сциенцес Социалес).[2][3]

Образовање[уреди | уреди извор]

Фабиани се заинтересовао за филозофију на "Вишој нормалној школи" (Éцоле Нормале Супéриеуре) 1974. године пре него што је дипломирао са његовом докторском дисертацијом у школи за напредне студије друштвених наука (Éцоле дес хаутес éтудес ен сциенцес социалес) под надзором Пјера Бурдјеа.[4]

Посао[уреди | уреди извор]

Фабианијево истраживање је усмерено на оно што он назива "конфигурацијама знања" схваћеним као начини на које се граде дисциплине и научне институције и како се оне мењају. Овај проблем је био предмет његове књиге "Филозофи Републике" (1998) коју је објавио Лес Éдитионс де Минуит у збирци "Сенс цоммун" (саставио Пјер Бурдје).

Од 1988. до 1991. Фабиани је био директор регионалних културних послова на Корзици.[5] У јануару 2015. године, Фабиани је именован од стране Фловер Пелерин као "службеник за уметност и писма" у знак признања за његове "значајне доприносе уметности и књижевности" Француске.[6]

Подучавање[уреди | уреди извор]

Фабиани је тренутно виши професор на Централноевропском универзитету на одељењу за социологију и социјалну антропологију, на позицији коју је обављао од 2011. године, као и редовни професор и директор студија у школи за напредне студије друштвених наука. Фабиани је 2014. године био колега Фернанда Браудела на Европском универзитетском институту на одељењу за историју и цивилизацију.[4]

Фабиани је имао неколико гостујућих професора, пре свега на катедрама за социологију на Универзитету Калифорније, Сан Дијегу, Универзитету у Чикагу, Универзитету у Монтреалу и Универзитету у Мичигену.[5]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Књиге на француском:

  • Фабиани, Јеан-Лоуис (1988). Лес пхилосопхес де ла Рéпублиqуе. Сенс цоммун. Парис: Лес Éдитионс де Минуит. ИСБН 978-2707311627. 
  • Фабиани, Јеан-Лоуис; Ригот, Хугуетте; Фабиенне, Солдини (1995). Лире ен присон. Уне éтуде социологиqуе. Парис: Библиотхèqуе Публиqуе д'Информатион (БПИ) ду Центре Помпидоу. ИСБН 2-902706-94-4. 
  • Фабиани, Јеан-Лоуис (2005). Беаутéс ду Суд: Ла Провенце à л’éпреуве дес југементс де гоûт. Парис: Л’Харматтан. ИСБН 9782747597258. 
  • Фабиани, Јеан-Лоуис (2007). Апрèс ла цултуре лéгитиме : Објетс, публицс, ауторитéс. Парис: Л’Харматтан. ИСБН 9782296036987. 
  • L'Едуцатион популаире ет ле тхéâтре : Ле публиц д'Авигнон ен ацтион (Прессес университаирес де Гренобле, 2008 ISBN 978-2706114564
  • Qу'ест-це qу'ун пхилосопхе франçаис? : Ла вие социале дес цонцептс (1880-1980) (Едитионс де л'Ецоле дес Хаутес Етудес ен Сциенцес Социалес, 2010) ISBN 978-2713222672
  • Ла социологие цомме елле с'éцрит : Де Боурдиеу à Латоур (Едитионс де л'Ецоле дес Хаутес Етудес ен Сциенцес Социалес, 2015) ISBN 978-2713224904
  • Пиерре Боурдиеу. Ун струцтуралисме хéроïqуе (Сеуил, 2016) ISBN 978-2021290325

Izabrani članci na engleskom jeziku:

  • "The audience and its legend: A sociological analysis of the Avignon festival." The Journal of Arts Management, Law, and Society 32, no. 4 (2003): 265-277.
  • "Should the sociological analysis of art festivals be Neo-Durkheimian?" Durkheimian Studies/Etudes durkheimiennes 11 (2005): 49-66.
  • "R. K. Merton in France: Foucault, Bourdieu, Latour and the invention of mainstream sociology in Paris," in Concepts and the social order: Robert K. Merton and the future of sociology edited by Yehuda Elkana, András Szi-guetti and Gyorgy Lissauer. Budapest-New York: CEU University Press, 2011.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „"Notice de personne - Fabiani, Jean-Louis (1951-....)". 
  2. ^ а б „Fabiani, Jean-Louis (1980). La Crise du champ philosophique, 1880-1914: contribution à l'histoire sociale du systèmé d'enseignement (Ph.D.). OCLC 26627214. Retrieved October 25, 2016.”. 
  3. ^ а б „Fabiani, Jean-Louis (1980). La Crise du champ philosophique, 1880-1914: contribution à l'histoire sociale du systèmé d'enseignement (Ph.D.). OCLC 26627214. Retrieved October 25, 2016.”. 
  4. ^ а б „"Jean-Louis Fabiani, Fernand Braudel Fellow Profile". Retrieved 24 February 2016.”. 
  5. ^ а б „"Jean-Louis Fabiani Curriculum Vitae" (PDF). Retrieved 24 February 2016” (PDF). 
  6. ^ „"Appointment in the Order of Arts and Letters in January 2015". Culturecommunication.gouv.fr. Ministère de la Culture et de la Communication. 13 February 2015. Retrieved 28 February 2016.”. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]