Корисник:Лукаис2621/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Атлетико Национал[уреди | уреди извор]

Атлетико Национал
Пуно имеАтлетико Национал С.А.
НадимакТхе Пурсланес (портулак), Тхе Греен (Зелени), Кинг оф Цупс (Краљеви купова), Тхе Евергреен (Вјечно зелени)
Основан7. марта 1947. године
СтадионАнтанасио Хирадато, Медељин Колумбија
Капацитет40.043[1]
ПредседникОрганизацион Адрила Лулле
МенаџерПауло Аутуори
ЛигаПримиера А Колумбије
Веб-сајтVeb-sajt kluba
Домаћи дрес опрема
Гостујући дрес опрема

За уругвајски клуб погледајте Фудбалски клуб Национал. За панамски клуб погледајте Спортско друштво Атлетико Национал. За хондураски клуб погледајте Атлетико Национал (Ходурас). Немојте ове клубове замјенити са Атлетико Национал С.А.


Атлетико Национал С.А., познатији као Атлетико Национал, је колумбијски професионални фудбалски клуб са сједиштем у Медељину. Клуб је један од само три клуба који су играли у сваком прволигашком турниру у историји земље, а друга два клуба су Миљонаирос и Санта Ф.Е. [2]


Атлетико Национал је основан 1947. године као Клуб Атлетицо Муниципал из Медељина од стране Луиса Алберта Виљегаса Лопеза, бившег предсједника фудбалске лиге Антиокије. Садашњи власник, Организацион Адрила Лулле, званично је преузео клуб 1996.[3] године. Према ЦОНМЕБОЛ-у Атлетико Национал је клуб са највећим бројем навијача у Колумбији.[4]

Атлетико Национал игра своје домаће утакмице на стадиону Антанасио Хирадато, који има капацитет од 40.043 мјеста. Стадион дијеле са локалним ривалом Индепендиент Медељином. Ови тимови суочавају се у локалном дербију познатом као Ел Класико Паиса, који се сматра за један од најважнијих локалних дербија у Колумбији.[5] Атлетико Национал такође има ривалства са Миљонаирос и Америка Кали, која су два од најважнијих ривалстава у колумбијском фудбалу и Јужној Америци.[6][7]

Сматра се једним од најјачих клубова у Колумбији и једним од најконзистентнијих клубова у земљи. Национал је једини колумбијски клуб који је освојио два домаћа турнира у једној години, Апертуру и Финализацију, од како је формат успостављен 2002. године, освајајући титуле сезона 2007. и 2013. године. Клуб је освојио 17 првенстава, пет Копа Колумбије и три Суперлиге Колумбије, што их доводи до укупно 25 домаћих титула чиме је постао најуспјешнији клуб у Колумбији. Такође ово је први колубијски клуб који је успјео освојити Копа Либертадорес 1989. године и, након што је поново освојио титулу 2016. године, постао најуспјешнији колумбијски клуб у том такмичењу. Такође има највише међународних титула од свих колубијских клубова, освојивши такође два пута Куп Мерконорте, Копа Интерамерикана и једном Рекопа судамерикана, укупно седам међународних трофеја.

2016. године ИФФХС је прогласио Атлетико Национал за најбољи фудбалски клуб на свијету, чиме је овај клуб постао први јужноамерички клуб и први клуб ван Европе коме је то пошло за руком.[8] Према ИФФХС, Национал се налази на 58. мјесту на свијетској ранг листи најбољих клубова свих времена, а други је најбоље рангирани колумбијски клуб на тој листи.[9] Такође се сматра другим најбољим колумбијским клубом у 20.[10] вијеку и најбољим колумбијским клубом у 21. вијеку до сада..[11] Национал је такође признат као најбољи колумбијски клуб у клубским такмичењима ЦОНМЕБОL-а и налази се на седмом мјесту на званичној ранг листи Копа Либертадореса.[12][13]

Историја клуба[уреди | уреди извор]

Атлетико Национал је основан као Клуб Атлетицо Муниципал из Медељина 7. марта 1947. године од стране партнерства које је предводио Луси Алберто Виљегас Лопез, бивши предсједник фудбалске лиге Антиокије. Клуб је основан како би се промовисао спорт у граду, посебно фудбал и кошарка. Градио се на аматерском клубу Унион Индулана из локалне аматерске фудбалске лиге.[14]


Атлетико Национал се придружио професионалној лиги за своје прво изадње 1948. године. За то такмичење, сваки клуб је морао да плати накнаду од 1.000 песоса (око 1.000 амаеричких долара тада).[15] Атлетико Национал је играо прву утакмицу у историји такмичења, у тој утакмици су побједили Универзидад са 2-0.[16] Такмичење је имало десет учесника те сезоне, а Атлетико Национал је био 6. са седам побједа, четири неријешена резултата и седам пораза.

Своје име су промјенили у Атлетико Национал за сезону 1951. године. Промјена имена је направљена као начин да се одрази главна филозофија клуба, а то је подстицање националног спорта. Та филозофија се такође одржавала у политци клуба који је потписивао само националне играче, што је имало посебан значај током Колубијиног периода, времена када се већина клубова трудила да доведе странце у њихове клубове.[14] Клуб је прво страног играча потписао 1953. године, а то је био аргентинац Атили Миоттија.[17]

Атлетико Национал је освојио своју прву титулу првака лиге 1954. године. Менаџер Фернандо Патерностер (који је водио клуб од 1948. до 1951. и од 1954. до 1957. године) водио је тим кроз сезону у којој су изгубили само једном. Звијезда тима био је аргентински нападач Карлос Гамбина, који је са 21 голом био најбољи стријелац лиге.

Екипа из 1954. године
Екипа која је освојила прву титулу лиге за клуб 1954. године

Економским проблеми су мучили клуб крајем 1950-их, а током 1958. године клуб је био принуђен да се привремено споји са градским ривалом Индепендиенте Медељином.[15] Ови финансијски проблеми и повремена врћања политике клуба да само ангажује колумбијске играче утицали су на резултате, па клуб није освојио још једну титулу првака дугих 19 година.

Суша је коначно прекинута 1973. године. Оживљавање клуба је почело након сезоне 1970. године, с ангажовањем менаџера Јосе Цуртија и потписивањем везисте Јоргеа Хуга Фернандеза. 1971. године Национал је освојио титулу Апертуре и тијесно изгубио национално првенство од Санта ФЕ-а (изгубили су 3-2 у другој утакмици жестоког борбеног првенственог плеј-офа). Након снажног финиша 1972. године, Национал је освојио другу титулу првака лиге 1973. године. Квалификовали су се за финалну фазу освајањем Финализације са 34 бода, а затим су били први у мини-турниру против Миљонаироса и Депортиво Цалија. Ову титулу првака пратило је друго мјесто у 1974. години.

1976. године је почела нова ера за клуб са ангажовањем аргентинског менаџера Освалда Зубељдије. Са нагалшеним фокусом на конидицију и физичку игру, менаџер је успјео да клуб доведе до још две титуле, 1976. и 1981. године, као и редовних позиција при врху табеле. У току Зубелдијине ере срце тима је био Цесар Цуето, централни везни и капитен екипе од 1979. до 1983. Током првенствене сезоне 1981. Цуето је проглашен играчем сезоне. Ова успјешна ера завршена је Зубелдијином изненадном смрћу од срчаног удара у јануару 1982. Национал је остао сила у Колумбиј, али смрт њиховог менаџера, одлазак Цуета и успон Америка Калија (Црвени ђаволи су освојили пет узастопних првенстава у осамдесетим годинама) осталил су њихове навијаче незадовољним.

Ослучни да прекину њихову доминацију, клуб је направио значајну промјену 1987. године. Прво су поставили Франциска Матурану као менаџера. У седамдесетим годинама Матурана је саматран растућом звијездом у колумбијском менаџменту фудбала и био је недавно именован менаџером националног тима. Матурана је истовремено покушавао да води клуб ка домаћој титули и састави национални тим који би се могао квалификовати на Свијетски куп. Ова два циља била су усклађена; Националова традиционална преференција према колумбијским играчима над странцима учинила их је природном базом за Матурану да изгради свој национални тим. Међутим, постојао је и други развој од упитне законитости; у осамдесетим годинама Национал је био повезан са Медељин картелом. Његов вођа, Пабло Ескобар, који је био најпознатији од колубијских нарко-босова, био је љубитељ фудбала и кладионица, и такође је желио да инвестира у локални клуб и пронађе начин да опере свој новац од дроге. Иако Ескобар никада није преузео јавну улогу, новац који је уложио у клуб има је велики утицај. По Матураниним ријечима "Увођење новца од дроге у фудбал нам је омогућило да доведемо сјајне стране играче. Такође је спријечило наше најбоље играче да оду. Наш ниво игре је скочио. Људи су видјели у каквој се ситуацији налазимо и рекли су да је Пабло умјешан. Али нису могли то да докажу".[18]

Без обзира на то како је клуб састављен, од 1987. године имали су снажан састав који се састојао од колекције колумбијских репрезентативаца. На голу је био Рене Игита, раскошни чувар мреже познат по томе што напушта своје подручје. У одбрани су имали хладнокрвног и смиреног Андреса Ескобара и ветерана Луиса Фернанда. Средина терена је укључивала Лаела Алвареза (капитена у преко 100 утакмица за Колумбију) и Алеxиса Гарсију (капитена тима). У нападу се клуб могао ослонити на Јохна Треллеза, једног од најпродутивнијих стријелаца у земљи. Овај састав је био довољно добар да заврши други у оба дијела сезоне, квалификујући се за шампионат, у којем су заузели четврто мјесто.

Сезона 1988. године била је јошбоља, јер је клуб поново успјео да се пласира на завршницу, гдје су завршили други одмах из Миљонаироса. То им је омогућило да се квалификују за Копа Либертадорес 1989. Циљ цијеле сезоне је био освајање ове титуле, што би значило да је неки колумбијски клуб први пут освојио ово такмичење. Национал је био у групи са још једним колумбијским клубом, Миллонарисом, као и са еквадорским клубовима Деортиво Кито и Емелеком. Двије побиједе и три ремија су била довољна за пролазак у другу фазу такмичења, што је Националу пошло за руком први пут у пет покушаја. У осмини финала су побједили аргентински Расинг клуб са укупним резултатом 3-2. То их је довело у четвртфинале у коме су се састали са Миљонаиросом, тимом са којим су већ играли у групној фази такмичења. Национал је побједио у првој утакмици са 1-0, а затим се одржао на нерјешених 1-1 у контраверзној утакмици у Боготи, чиме су се пласирали у полуфинале. У полуфиналу су играли против Данубиа из Уругваја. Прва утакмица је завршена без голова, али четири гола Албеира Усуриаге су била довољна за побједу Национала од 6-0 у реваншу и пласман у финале. У финалу су се састали са Олимпијом из Парагваја, која је већ играла два финала Копа Либертадореса у својој историји. Прва утакмица одиграна у Асунисону, завршена је побједом Олимпије 2-0. Национал је одговорио у другој утакмици побједом 2-0. Меч је отиша у пенал серију, коју је Национал добио са 5-4, чиме је клуб освојио прву титулу Копа Либертадореса и поста први колубијски клуб који је освојио ово такмичење. [19]

Стартне поставе за Инернационални куп 1989.

Док је клуб достигао свој успјех на међународном нивоу, домаћа лига била је отказана због убиства судије Алвара Ортега 1. октобра након утакмице Индепендиенте Медељина и Америка Калија. Иако Пабло Ескобар лично није убио судију, вјерује се да је то учинио један од Ескобарових плаћених убица. Касније тог мјесеца, тим је игра у Суперкопа Либертадорес и елиминисан је у четвртфиналу од Индепендиента.[20]

17. децембра, Национал је одиграо утакмицу интерконтиненталног купа против Милана, првака Европског купа из сезоне 1988-89. Резултат је био пораз од 1-0, голом Аберига Еванија у119. минути из слободног ударца. Као првак Копа Либертадореса, Национал је играо и Копа Инетрамерикана 1989. против Пумаса УНАМ-а, побјединка ЦОНЦАЦАФ Лиге првака 1989. године. Куп је одигран 1990. године у двије уракмице, а Национал га је освојио укупним резултатом 6-1.[21] Такође су играли 1990. Рекопа Судамерикана против Бока Јуниорса, првака Суперкопа Либертадореса из 1989. године, која је завршила поразом 1-0.

Укљученост Пабла Ескобара у клуб је и даље била јака.[22][23][24][25] Неке су судије биле угрожене у лиги, па чак и у Копа Либертадорес, због чега је ЦОНМЕБОЛ забранио колумбијским клубовима да играју Копа Либертадорес 1990. осим Национала који је примљен као првак претходне сезоне. Међутим, тиме је мора играти своје домаће утакмице у Чилеу.[26] Јуан Даниел Царделлион, уругвајски судија, признао је да је примио пријетње смрћу и 20.000 долара у току утакмице Национала и Васко да Гаме у Копа Либертадорес 1990. Национал је побједио утакмицу 2-0, али је резултат поништен. Наредио се поновљени сусрет у Сантиагу, а Национал је побједио1-0. Међутим, свим колубијским клубовима је било забрањено да своје домаће утакмице играју на својим теренима у Копа Либертадоресу 1991. године као резултат овог инцидента. Национал је касније елиминисан у полуфиналу од свог ривала из финала Либертадореса 1989. године, Олимпије. Националу је било забрањено да игра Суперкопа Либертадорес 1990. и 1991. године због инцидента на утакмици против Васко да Гаме. Вратили су се за издање 1992.године, али су лоше одиграли и елиминисани су у првој рунди са срамотним поразом од 8-0 против Крузеира.[27]

У Либертадорес купу 1991. године Национал је понво елиминисан у полу финалу од стране Олимпије, док су исте године освојили пети наслов Примера А, након што су освјоили прво мјесто у финалној рунди против Америка, Јуниор и Санта ФЕ. Национал је освојио још два домаћа наслова у 1990-им годинама: 1994. године су освојили шести наслов првенства нако што су били бољи у првенственој рунди против Миљонариса, Америка и Индепедиенте Медељина, док су 1999. године освојили седми наслов након што су у финалу побједили Америка Калија у пеналима.

Године 1995. Национал је поново стигао до финала Копа Либертадореса, али су изгубили од Гремија. Године 1996. Атлетико Национал је купљен од стране Органитацион Адрила Лулле, постајући први колубијски фудбалски клуб са корпоративном подршком. Године 2002. Национал хе поново стигао до финала, овог пута у Копа Судамерикана, али су изгубили од аргентинског клуба Сан Лорензо са 4-0 у укупном резултату.

Национал је напустио праксу клуба без страних играча 2004. године, када је тим довео венецуеланског крила Јоргеа Ројаса и аргентинског везисту Хуга Моралеса.[28] Те сезоне, Национал је стигао до финала у Апертура и у Финализацији, али су изгубили од ривала Индепендиент Медељина и Јуниора, респективно. Године 2007. Национал је освоји оба турнира године: у Адертури су побједили Атлетико Хуилу, а у Финализацији су побједили Ла Екидад у финалу.

Године 2009. Национал је одиграо најгору сезону у својој историји, гдје су заузели 17. мјесто у Апертури са три побједе у осамнаест утакмица. У Финализацији, тим је одиграо много боље, завршивши седмки у регуларној сезони и кавлификујући се за плеј-оф, гдје су завршили као другопласирани и нису успјели да се пласирају у финале.

У 2011. години Атлетико Национал је освојио свој једанаести шампионат након што је у финалу турнира Апертура савладао Ла Екидад у двомечу. Међутим, Национал је Финализацију завршио на 12. мјесту у Апертури и није успјео да се пласира у наредну рунду, а иста ствар се деогодила у Апертури 2012. Током Апертуре, Национал је елиминиса од стране Велез Сарсифилда у осмини финала Копа Либертадореса. Због тога је тим у мају ангажовао менаџера Јуана Царлоса Осорија, иако је Осорио долазио из лошег периода са претходним клубом Пуенлом, гдје је само два пута побједио у једанаест утакмица. За Финализацију, Национал се пласирао на пето мјесто и успјео је да се пласира у наредну рунду. Тим није успјео да се пласира у финале, заузевши друго мјесто у својој групи иза градски ривала Индепендиетн Медељин. Међутим, Национал је те године освојио свој први наслов Купа Колумбије, побједивши Депортиво Пасто са укупним резултатом 2-0. Такође, тим је освојио прво издање Суперлиге Колумбије, побједивши Јуниор са укупним резултатом 6-1.

Следеће године, Национал је други пут освојио оба турнира лиге, Апертура и Финализацију. У Апертури, Национал је побједио Санта ФЕ у финалу, а у Финализацији је побједио Депортиво Кали. Укупно, тим је те године остварио 29 побједа, 19 ремија и 7 пораза. Национал је такође освојио други наслов Купа Колумбије, побједивши Миллонариос са укупним резултатом 3-2. У Копа Судамерикани 2013. године, тим је елиминисан од стране Сао Паула у четвртфиналу.

2014. године, Атлетико Национал осваја Апертура турнир и трећу узастопну титулу лиге, побједивши Јуниор у финалу након извођења једанестераца са 4-2, након што је било 2-2 на крају оба сусрета. У Финализацији су елиминисани у полуфиналу, гдје су завршили на трећем мјесту у својој групи. Као првак претходне сезоне, Национал се борио са Депортивом Калијем за Суперлигу Колумбије 2014. Екипа је изгубила на пенале са 4-3 након што је било 2-2 на крају оба сусрета.

У Копа Либертадоресу 2014, Национал је елиминисан у четвртфиналу од стране Дефенсор Спортинга. У 2014. години су имали бољи наступ у Копа Судамерикани и, иако су били елиминисани од парагвајских аутсајдера Генерал Диаз-а у другом кругу, стигли су до финала, гдје су се састали са Ривер Платеом. Прва утакмица, одиграна у Медељину, завршила је1-1. Другу утакмицу, одиграна у Буенос Аиресу, побједио је Ривер Плате са 2-0, чиме је Национал освојио друго мјесто изгубивши у финалу 2002. године.

У турниру Апертура 2015, Национал је елиминисан у четвртфиналу од стране Депортива Калија. Након завршетка турнира, Осорио је напустио тим нако што је потписан у Сао Паулу, а замјени га је Реиналдо Руеда, који је претходно водио национални тим Еквадора и дове их на свјетско првенство 2014. године, исто је учини и са националним тимом Хондураса 2010. године. У турниру Финализације, Национал је остварио 45 бодова у регуларном дијелу сезоне, освојивши 14 од 20 утакмица. Квалификовали су се за плеј-оф као први носилац, а касније су побједили градску конкуренцију Индепендиент Медељин на путу до финала, гдје су након извођења пенала побједили Јуниор. Јефферсон Дукуе је био најбољи стријелац екипе и турнира са 15 голова. Национал је са овом титулом постао екипа са највише титула у лиги са петнаест и укупно 25 титула укључујући и међународне турнире.

Поставе за финале Копа Либертадорес 2016.године
Стартне поставе за Копа Либертадорес 2016. године

Почетак 2016. године доњео је други наслов Суперлига Колумбије, побједивши Депортиво Кали и тиме се квалификовавши за 2016. Копа Судамерикана. Национал је заузео друго мјесто на табели у 2016. турниру Апертура са 39 бодова, само једним мање од ривала Индепедиент Медељин. Са овим резултатом, тим се квалификовао за четвртфинале, гдје је играо против Рионегро Агуиласа, побједивши на пенале и пласиравши се у полуфинале. У полуфиналу, Национал је елиминисан од стране Јуниора, изгубивши 4-2 на пенале.

У 2016. Копа Либертадорес, Национал хе био први у својој групи, побједивши пет од шест мечева , а да није примио гол. Група је садржала Хуракан, Пенарол и Спортинг Кристал. Национал се суочио поново са Хураканом у осмини финала. У првом мечу у Буенос Аиресу, тимови су одиграли 0-0, док је у другом мечу на стадиону Антанасио Хирадато, Национал побједио 4-2, примивши своје прве голове на турниру. У четвртфиналу, тим се суочио са Росарио Централом. Први меч завршен је Националовим првим поразом, са голом који је постигао Wалтер Монтоyа.[29][30] У другом мечу у Медељину, Марцо Рубен је постигао гол из пенала у осмом минуту, што је приморало Национал да постигне бар три гола како би прошао, што су и успјели. Први гол је постигао Мацнеллy Торрес у судијској надокнади првог полувремена, У другом полувремену, Алејандро Гуерра постигао је гол у 50. минуту, а Орландо Беррио је постигао гол за елиминиацију Росаиро у посљедњем минуту меча, непосредно прије него што је почела велика туча која је продужила меч до 100. минута. У полуфиналу, Национал се суочио са бразилским клубом Сао Паулом. Тим је побједио у оба меча; први пут је побједио 2-0 на стадиону Морумби, уз два гола Мигуел Борје, који је био купљен од Национала након што је поста најбољи стријелац Апертура са 19 голова у 21 мечу за Цорзулуа, а игра је свој први меч са Националом. Други меч је био побједа од 2-1, са раним голом Јонатхана Цаллериа за Бразилце и поново са два гола од стране Мигуела Борје за локални тим.[31] Побједа је значила да је национал први пут од 1995. године стигао до финала Копа Либертадореса и петог међународног финала уопште. У финалу су побједили Индепендиенте Валле са 2-1 укупним резултатом, освојивши други пут овај пехар и постајући први колумбијски клуб који је освојио ово такмичење више пута.[32] Такође, у 2016. Национал је освојио трећи наслов Купа Колумбије, побједивши Јуниор у финалу са укупним резултатом 3-1, постајући најуспјешнији клуб у овом такмичењу.[33]


Учествовање Национала у Копа Судамерикани 2016. године почело је 11. августа, када је клуб играо против перуанског тима Депортиво Муниципал на стадиону Алејандро Виллануева у Лими у првом кругу. Национал је побједио перунаски тим са 5-0. У другој утакмици, Национал је остварио побједу од 1-0, чиме је прошао у другу рунду. У овој рунди, Национал се суочио са боливијским тимом Боливар. У Ла Пазу, клуб је одиграо неријешено 1-1, а код куће је побједио 1-0 захваљујући голу Борје, његовом другом узастопном.[34] У осмини финала, Национал је елиминисао парагвајски тим Сол де Америка, са нерјешеним резултатом 1-1 у госитма, а потом побједом од 2-0 код куће. У четвртфиналу, клуб је играо против бразилског Цоритиба. Прва утакмица одиграна је у Куритиби. Национал је на почетку утакмице повео голом Борје, али је играч Коритибе, Иаго Диас, постигао изједначујући гол у посљедњим тренутцима утакмице.[35] У другој утакмици, одиграној у Медељину, Национал је остварио побједу од 3-1. Гостујућа екипа је повела голом из слободног ударца који је постигао Цезар Гонзалез, али се Национал вратио и побједили захваљујући хет-трику Борје, који је постао најбољи стријелац турнира са шест голова.[36] У полуфиналу, Национал се састао са парагвајским тимом Церро Портено, који је претходно елиминисао два колубијска тима, Санта ФЕ и Индепендиент Медељина. Прва утакмица, одиграна у Асунсиону, завршила се нерјешеним резултатом 1-1. Друга утакмица је завршена без голова и Национал се пласирао у финале по трећи пут у својој историји због гола у гостима.[37]


За финале, Национал је морао да се суочи са бразилским Цхапецоенсе. То је било прво финале у интернационалном такмичењу за бразилски тим, који је елиминисао Цуиаба, Индепендиент, Јуниор и Сан Лорензо да би стигао до те фазе.[38] Утакмице финала требале су да се играју 30. новембра у Медељину и 7. децембра у Куритиби.[39] Међутим 29. новембра, два дана прије првог меча, лет ЛаМиа 2933 се срушио у Церро Гордо, само неколико миља од медељина, са тимом Цхапецоенсеа који је био на том лету. Погинуло је 71 људи, укључујући и 19 играча бразилског тима, и финала су суспендована као резултат тога.[40] Два дана касније, Атлетико Национал је затражио од ЦОНМЕБОЛ-а да додјели титулу Цхапецоенсеу.[41] На планирани дан меча, Национал и градско вијеће Медељина организовали су меморијал да одају част жртвама трагедије. Око 45.000 људи било је присутно унутар стадиона, а још хиљаде на улицама.[42][43] 5. децембра, ЦОНМЕБОЛ је додјелио титулу 2016. Копа Судамерикане Цхапецоенсеу, како је тражио Атлетико Национал,[44] који је добио награду "ЦОНМЕБОЛ Центенарио Фаир Плаy" за свој гест.[45]

У турниру финализације из 2016. године, Национал је заузео прво мјесто са 37 бодова и пласирао се у четвртфинале. Међутим, у полуфиналу је елиминисан од стране Санта ФЕ(који су освојили овај турнир побједивши Депортиво у финалу): прва уракмица је завршила неријешено 1-1, али је друга утакмица била пораз 0-4, Национал је играо са својим младимо тимом због тога што је први тим играо свијетско клупско првенство.[46]

Национал се квалификовао за ФИФА клупско свијетско првенство 2016. године као шампион Копа Либертадореса, представљајући Јужну Америку на такмичењу. Тим је започео своје учешће у полуфиналу, гдје се сусрео са јапанским тимом Касхима Антлерс, који су побједили Национал са 3-0 и постали први АФЦ тим који је достигао финале.[47] Национал је освојио треће мјесто након побједе над побједником ЦОНЦАЦАФ лиге шампиона Цлуб Америком са 4-3 након неријешеног резултата 2-2 у регуларном времену.[48][49]

Национал је освојио своју прву титулу у 2017. години побједивши бразилски тим Цхапецоенсе у Рекопа Судамерикани. Бразилски тим је побједио у првом мечу са 2-1, али је Национал остварио побједу у другом мечу са 4-1 и тако освојио овај турнир.[50]

Копа Либертадорес 2017, Национал је испао из такмичења у групној фази. Били су посљедњи у групи са шест бодова, у којој су се такмичили против аргентинског Естудиантеса, бразилске Ботафоге и еквадорске Барцелоне. Као посљедњепласирани у групи, нису били квалификовани за учешће у другој фази Копа Судамерикани 2017, која би захтјевала да заузму барем треће мјесто у групи.[51] Иако је Национал освојио шеснаесту титулу првака 2017. Апертури, Реиналдо Руеда је напустио своју функцију менаџера 21. јуна 2017. године, а замјенио га је шпански менаџер Јуан Мануел Лилло.[52]


Грб и боје[уреди | уреди извор]

Тренутни грб Атлетико Национала усвојен је 2000. године. Грб се састоји по правоугаоника идуженог према доље, са иницијалима А и Н у средини, и торњем од дворца изнда који симболизује "традицију, снагу и хијерархију", слично грбу града Медељина. Боје тима потичу из застава регије Антиокије и града Медељина.[53]

Главни надимак клуба, Вердолагас (портулак) је смишљен врло рано у историји клуба. Ова биљка је ендемична за регију Паиса од преколумбијских времена. Биљка цвјета ситним жутим, бијелим или црвеним цвијетом; бијела сорта најчешћа је у регији, дајући тиму боју. Такође је вриједно споменути да Антикоја има велику традицију у вези узгоја цвијећа, што се годишње показује током фестивала цвијећа.

  • Еволуција грба Атлетико Национала
  • 2000-
    2000-

Стадион[уреди | уреди извор]

Додатне информације: Антанасио Гирадато Спортс Цомплеx

Атлетико Национал своје домаће утакмице игра на стадиону Антанасио Хирадато, који је дио спортског комплекса Антанасио Хирадато и у власништву је града Медељина. Стадион дијеле са градским ривалом Индепендиент Медељин. Налази се у сјеверозападном дијелу града и има капацитет од 40.043 мјеста..[54] Стадион је отворен 19. марта 1953. године утакмицом између Национала и Алиант Лима, која је завршена неријешеним резултатом.[55]


Прије 1984. године, када је тим био познат као Унион Индулана фудбалски клуб, играли су локалне утакмице на стадиону Лос Либертадорес. Са стварањем професионалне лиге, преселили су се на стадион Сан Фернандо у Итагуиу, гдје су играли све до отварања стадиона Антанасио Хирадато 1953. године.[56]

Титуле[уреди | уреди извор]

Тип Такмичење Наслов Сезона
Домаће Цатегорíа Примера А 17 1954, 1973, 1976, 1981, 1991, 1994, 1999, 2005–И, 2007–И, 2007–ИИ, 2011–И, 2013–И, 2013–ИИ, 2014–И, 2015–ИИ, 2017–И, 2022–И
Куп Колумбије 5 2012, 2013, 2016, 2018, 2021
Суперлига Колумбије 3 2012, 2016, 2023
Континентално Копа Либертадорес 2 1989, 2016
Копа Интерамерикана 2 1989, 1995
Копа Мерцонорте 2 1998, 2000
Рекопа Судамерикана 1 2017
Регионално Лига Антиоqуеñа - Сегунда

Дивисиóн

1 1942

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ФИФА.цом
  2. ^ Стоккерманс, Карел (3. 10. 2013). „Цовентриц!”. РСССФ.цом. 
  3. ^ Атлéтицо Национал, Реy де Цопас. Периóдицо Ел Цоломбиано, Меделлíн, Цоломбиа. 2004. стр. 13. ИСБН 958-693-696-1. 
  4. ^ „¿Цуáл ес ел еqуипо цон мáс хинцхада ен Цоломбиа?”. Царацол Радио (на језику: шпански). 27. 4. 2016. Приступљено 1. 12. 2016. 
  5. ^ „Цлуб цлáсицо: Реy де Цопас y цултор дел фúтбол лíрицо - ФИФА.цом”. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 2014-05-07. 
  6. ^ „¿Цуáл ес ел еqуипо цон мáс хинцхада ен Цоломбиа?”. 90мин.цом (на језику: шпански). 2. 9. 2015. Приступљено 22. 3. 2021. 
  7. ^ Суáрез, Роннy. „Миллонариос вс. Национал: асí нациó ун цлáсицо qуе вуелве а есцена”. Гол Царацол (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 29. 5. 2016. 
  8. ^ „Цлуб Wорлд Ранкинг 2016”. ИФФХС.цом. Архивирано из оригинала 29. 6. 2019. г. Приступљено 12. 5. 2017. 
  9. ^ „Алл-Тиме Цлуб Wорлд Ранкинг”. ИФФХС. 31. 12. 2009. Архивирано из оригинала 8. 3. 2021. г. Приступљено 6. 12. 2016. 
  10. ^ „Ел Цлуб дел Сигло де Амéрица дел Сур” [Тхе Цлуб оф тхе Центурy оф Соутх Америца] (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 4. 12. 2010. г. Приступљено 15. 11. 2021. 
  11. ^ „Ел Цлуб де Судамéрица дел Сигло XXИ” [Тхе Цлуб оф Соутх Америца оф тхе 21ст Центурy] (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 15. 11. 2021. 
  12. ^ „Ранкинг Хистóрицо де ла Цонмебол 1960-2013 (5 примерос цлубес пор паíс) - 1а. парте” [Цонмебол 1960-2013 Хисторицал Ранкинг (5 топ цлубс пер цоунтрy) - парт 1а.]. Пасиóн Фúтбол (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  13. ^ „Ранкинг Цонмебол де Цопа Либертадорес 2021” [Цонмебол Ранкинг оф Цопа Либертадорес 2021]. цонмебол.цом (на језику: шпански). ЦОНМЕБОЛ. 
  14. ^ а б Атлéтицо Национал, Реy де Цопас. Меделлíн, Цоломбиа: Ел Цоломбиано. 2004. ИСБН 958-693-696-1. 
  15. ^ а б Руíз Бонилла, Гуиллермо (2008). Ла гран хисториа дел Фúтбол Професионал Цоломбиано. Едиционес Даyсцрипт. стр. 51. ИСБН 978-958-987-1300. 
  16. ^ „ДИМАYОР - Хисториа”. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 2016-06-01. 
  17. ^ „Атилио Миотти”. Ситио Официал Атлéтицо Национал С.А. (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 9. 9. 2015. г. Приступљено 1. 6. 2016. 
  18. ^ „Нарцос: Wхен Пабло Есцобар дид соццер – анд цхангед тхе гаме ин Цоломбиа форевер”. фоурфоуртwо.цом. 14. 11. 2016. 
  19. ^ „Цопа Либертадорес 1989”. РСССФ.цом. Архивирано из оригинала 11. 12. 2007. г. 
  20. ^ „Суперцопа Либертадорес 1989”. РСССФ.цом. Архивирано из оригинала 23. 12. 2007. г. 
  21. ^ „Цопа Интерамерицана 1989”. РСССФ.цом. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. 
  22. ^ МацКенна, Еwан (1. 6. 2016). „Нарцо-Фоотбалл Ис Деад: Целебратинг а Цоломбиа Реборн”. Блеацхер Репорт. 
  23. ^ „Хистóриа до футебол цоломбиано: а Ера дос Нарцос (цонт.)”. Доентес пор Футебол (на језику: португалски). 
  24. ^ „Ел фúтбол ен лос тиемпос де Пабло Есцобар”. Цларíн (на језику: шпански). 26. 2. 2014. 
  25. ^ „Пабло Есцобар цомпрó ла Либертадорес дел 89?”. Хоy.цом.пy (на језику: шпански). 21. 1. 2016. 
  26. ^ „Цопа Либертадорес 1990”. РСССФ.цом. Архивирано из оригинала 14. 11. 2007. г. 
  27. ^ „ВЕРГУЕНЗА НАЦИОНАЛ”. Ел Тиемпо (на језику: спанисх). 1992-10-16. 
  28. ^ „Атлéтицо Национал, 11 аñос син "пурос цриоллос"”. Де Ла Урбе - Универсидад де Антиоqуиа (на језику: шпански). 5. 3. 2015. Архивирано из оригинала 4. 8. 2018. г. Приступљено 27. 5. 2016. 
  29. ^ Вицкерy, Тим (16. 5. 2016). „Атлетицо Национал фаце Цопа Либ дисаппоинтмент афтер стронг старт”. ЕСПН ФЦ. 
  30. ^ „Национал ла сацó барата ен Аргентина: соло цаyó 1-0 цон Росарио”. футболред.цом (на језику: спанисх). 12. 5. 2016. Приступљено 2023-04-06. 
  31. ^ Вицкерy, Тим (13. 7. 2016). „Атлетицо Национал анд Мигуел Борја енд Сао Паоло'с Цопа Либертадорес хопес”. 
  32. ^ „Атлетицо Национал топс Индепендиенте Дел Валле фор Цопа Либертадорес титле”. СИ.цом. 27. 7. 2016. 
  33. ^ „Национал волвиó а мострар су супериоридад: ¡Цампеóн де Цопа Цоломбиа!”. Футболред.цом (на језику: шпански). 17. 11. 2016. 
  34. ^ „Национал, а оцтавос де Судамерицана трас венцер син проблемас ал Болíвар”. Диарио АС (на језику: шпански). 13. 9. 2016. 
  35. ^ Пива, Даниел (19. 10. 2016). „Цом ум а маис, Цоритиба марца но фим е емпата цом Атлéтицо Национал но Цоуто”. Ланце! (на језику: португалски). 
  36. ^ „Борја ллевó а Национал а семифинал де Сурамерицана: 3-1 собре Цоритиба”. Футболред.цом (на језику: шпански). 26. 10. 2016. 
  37. ^ „¡Национал а финал де Судамерицана! емпатó син голес анте Церро”. Ел Цомерцио. 24. 11. 2016. 
  38. ^ „Цхапецоенсе, пример финалиста де ла Сурамерицана: 0-0 цон Сан Лорензо”. Футболред.цом (на језику: шпански). 23. 11. 2016. 
  39. ^ „Ла Цонмебол суспендиó ла финал де ла Судамерицана пор ла трагедиа де Цхапецоенсе”. Ла Гацета (на језику: шпански). 29. 11. 2016. 
  40. ^ „Цоломбиа плане црасх: 71 деад он Бразил соццер теам'с цхартер флигхт”. ЦНН. Приступљено 30. 11. 2016. 
  41. ^ „Цампеóн де ла Судамерицана” (на језику: шпански). Атлéтицо Национал де Меделлíн. Архивирано из оригинала 29. 1. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2016. 
  42. ^ Гриффин, Оливер (1. 12. 2016). „Меделлин еxтендс ханд оф фриендсхип то Бразил ин ремемберинг фаллен фром Цхапецоенсе”Неопходна новчана претплата. Тхе Даилy Телеграпх. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. 
  43. ^ „"¡Вамос, вамос Цхапé!": ел емотиво хоменаје ен ел Атанасио Гирардот”. Футболред.цом (на језику: шпански). 1. 12. 2016. 
  44. ^ „Цхапе é децларада цампеã е гаранте ао менос УС$4,8 ми ем премиаçõес” (на језику: португалски). глобо.цом. Приступљено 5. 12. 2016. 
  45. ^ „ЦОНМЕБОЛ оторга ел тíтуло де Цампеóн де ла Судамерицана 2016 а Цхапецоенсе y рецоноце а Атлéтицо Национал цон ел премио дел Центенарио де ла Цонмебол ал Фаир Плаy” (на језику: шпански). ЦОНМЕБОЛ.цом. 5. 12. 2016. 
  46. ^ Асценсио, Јосé Орландо (11. 12. 2016). „Санта Фе голеó 0-4 а лос јувенилес де Национал y ес финалиста”. Ел Тиемпо (на језику: шпански). 
  47. ^ „Атлетицо 0-3 Касхима”. ББЦ Спорт. Приступљено 14. 12. 2016. 
  48. ^ Рицхардс, Алеx (14. 12. 2016). „Хисториц момент ас реферее Виктор Кассаи аwардс пеналтy ат ФИФА Цлуб Wорлд Цуп афтер усинг видео реплаy”. Даилy Миррор. 
  49. ^ „ФИФА Цлуб Wорлд Цуп Јапан 2016 - Матцхес - Цлуб Амéрица-Атлéтицо Национал”. ФИФА.цом. Архивирано из оригинала 18. 12. 2016. г. Приступљено 8. 3. 2019. 
  50. ^ Вицкерy, Тим (10. 5. 2017). „Атлетицо Национал беат Цхапецоенсе фор Рецопа титле он целебраторy нигхт”. ЕСПН ФЦ. 
  51. ^ „Ривер Плате, Емелец тхроугх то Цопа Либертадорес кноцкоут пхасе”. Бусинесс Стандард. 26. 5. 2017. 
  52. ^ „Јуан Мануел Лилло серá ел нуево тéцницо де Атлéтицо Национал”. Антена 2 РЦН (на језику: шпански). 21. 6. 2017. 
  53. ^ „Емблемас”. Ситио официал Атлéтицо Национал С.А. (на језику: шпански). 
  54. ^ „Меделлíн”. ФИФА (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 2. 8. 2011. 
  55. ^ Атлéтицо Национал, Реy де Цопас. Периóдицо Ел Цоломбиано, Меделлíн, Цоломбиа. 2004. ИСБН 958-693-696-1.  пп. 26
  56. ^ Атлéтицо Национал, Реy де Цопас. Периóдицо Ел Цоломбиано, Меделлíн, Цоломбиа. 2004. ИСБН 958-693-696-1.  пп. 13

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Lukais2621/песак&oldid=26656108”