Кристиан (Брашов)
| Кристиан рум. Cristian | |
|---|---|
| Насеље | |
  Кристиан Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 37′ 0″ N 25° 28′ 0″ E / 45.61667° С; 25.46667° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Брашов |
| Општина | Кристиан |
| Надморска висина | 603 m (1.978 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 3.924 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 680167 |
Кристиан (рум. Cristian) насеље је у Румунији у округу Брашов у општини Кристиан.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 603 m.
Историја[уреди | уреди извор]
Током 17. века на просторе око Брашова стигли су "Словени" (Срби...). Срби су мирно живели уз Влахе, делећи исту судбину, а затим нестали из дако-римске аутохтоне популације.[4] Околина села Кристијана је подручје интензивне румунизације, при чему се становништво трансформише у "румунски народ".
Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у месту Керестенифалва живело је 109 православних породица. Православни парох био је тада поп Стефан Поповић.[5]
У православној цркви посвећеној Вазнесењу Господњем, која је изграђена 1795. године, иконостас је осликан 1824. године трошком пароха поп Стојка Поповића и његове супруге Буцуре.
Село Кристијан се до 1918. године спојило са суседним Нојштатом (који се јавља под тим именом 1601). Кристијан је сада део Нојштата.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 3924 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ https://sites.google.com/.../cristianjudbrasov/origine[мртва веза]...
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.
