Брашов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Брашов
рум. Braşov
Брашов.jpg
Градска кућа и главни трг у Брашову
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Брашов
Становништво
Становништво
 — 2011. 253200[1][2]
Географске карактеристике
Координате 45°40′ СГШ; 25°37′ ИГД / 45.66° СГШ; 25.61° ИГД / 45.66; 25.61Координате: 45°40′ СГШ; 25°37′ ИГД / 45.66° СГШ; 25.61° ИГД / 45.66; 25.61
Ндм. висина 600 м
Површина 267 км2
Брашов на мапи Румуније
Брашов
Брашов

Брашов (ИФА изговор: /bra'ʃov/; рум. Braşov; нем. Kronstadt; мађ. Brassó; лат. Brassovia, Corona) је велики град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чије је најзначајније средиште после Клужа. Брашов је управно средиште истоименог округа Брашов.

Брашов се простире се на 267,2 km² и према последњем попису из 2011. године у граду је живело 227.961 становника.[3]

Историја[уреди]

Као време оснивања града узима се 1252. година, када је Тевтонски ред на том месту установио трговачку колонију Kronstadt (Brasso на мађарскоме). Саси су подигли цркве и куће у немачком стилу, који је очигледан и данас. За време комунизма град је био познат као Orasul Stalin.

Срби у Брашову[уреди]

Србин, Исаија архимандрит је у Брашову трпео насиље, од стране мађарског пуковника гроф Ладислава Чакија, у 2/2 17. века. Исаија је био монах са Свете Горе, и враћајући се из мисије у Русији, дошао је у Брашов, где су му отели пасош и затворили га.[4] Он је затим био затворен заједно са грофом Ђорђем Бранковићем у Сибињу, али је касније пуштен.[5]

Деловао је у Брашову међу ердељским Румунима и владика Крушедолски, Никанор Мелентијевић 1735. године, пишући тамошњим православцима посланице. Други калуђер Висарион из манастира Пакре, родом из Мајдана у Босни, мисионарио је по Ердељу од 1742. године. Радио је по налогу Патријарха Арсенија IV са намером да поврати ердељске Румуне од Уније. Кренуо је од места Липе, где је на једном брду подигао велики дрвени крст, и скупио силан народ да му проповеда. Његова проповед је имала велики ефекат на Румуне, који су почели да бојкотују унијатске свештенике. Улазио је међу унијате до Брашова.[6]

Пренумерант Стојковићеве угледне књиге био је 1802. године у Брашову "у Трансилванији", тамошњи Србин купец Аврам Дузић.[7] Вујићеву књигу о француској граматици набавио је 1805. године један Србин у Брашову - Антоније Поповић купец.[8] Другу Вујићеву књигу платио је 1807. године, да се штампа исти Поповић, за којег аутор наводи у посвети: "Господар Димитрије Поповић, Краљевске слободне вароши Новог Сада али и Брашова - знатни купац". Био је то његов мецена, "љубазни друг и пријатељ". Познанство са Поповићем, започело је са писмом послатим из Брашова августа 1805. године. Брашовски трговац му је великодушно нудио 50-100 ф. за објављивање било којег његовог дела.[9]

Свештено-историјску књигу преведену на бугарски језик, од стране Анастаса Стојановића - Котељанина (из Казана) и Антонија Јовановића, набавили су 1825. године у Брашову претплатници: Стефан Хаџи Јовановић, Ангел Ангеловић, Стојко Хаџи Пенчовић, Анастас Јовановић Чукина, Панагиот Хаџи Христовић, Симеон Хаџи Јовановић, Јоаким Ивановић, Ангел Икономовић, Илија Теодоровић и Велизариј Стојановић.[10]

Купац књиге о српском јунаку Милошу Обилићу, био је 1829. године Хаџи Јордан Хаџићену, велико-купац у "Кронштату" (Брашови).[11] Милош Обреновић је 1830. године имао у Брашову "свог човека" (поверљиву особу) Пантелију Хаџи Стоила (Бугарина?).

Окупили су се срски читаоци око једне филозофске књиге у "Прашову" (Брашову) "у Мађарској" 1844. године. Пренумерантски пункт су образовали умни људи, који су се ту сјатили са свих страна: Висарион Мишковић свршени богослов (из Баната), Јован Риђички од Крибешће (из Банатског Колмоша), Димитрије Михајловић стихотворац (из Новог Сада), Милош Димитријевић, Димитрије Поповић (из Новог Сада), Атанасије Танасијевић, Ђорђе Мишковић, Димитрије Бибић, Петар Гронић, Стефан Сретковић, Јован Илић Србијанац и Светозар Ранковић.[12]

Давидовићева књига о историји Срба стигла је и у "Брашово" код тамошњих српских читалаца 1846. године: скупљач претплате Васа Василијевић у Земуну, од "Високоблагодног господина" Георгија Арбутине ц и к мајора Окружног комаданта границе, града и вароши Брашовске, и Јована Славнића трговца у Брашову.[13] Исте, 1846. године у Панчеву се бавио послом трговац из Брашова, који се јавља као пренумерант једне популарне књиге - Петар Г. Јанковић.[14]

Године 1852. као претплатник једне српске књиге јавља се у Брашову, Николај Марко Недељковић тамошњи трговац.[15] Исти се јавља те године као купац још једне Рашићеве српске књиге.[16] Претплатник је и једне библијске историјске књиге из 1857. године у граду "Брашово".[17]

Географија[уреди]

Град Брашов је град у самом центру данашње Румуније. Град се развио у југоисточном делу Трансилваније, на месту где се сабиру путеви са севера како би се на овом месту успели на Карпате и прешли преко превоја у јужније смештену Влашку. Градско језгро се управо налази на почетку овог кланца који води ка Влашкој и са обе стане је затворен брдима.


Становништво[уреди]

Демографија
1992.2002.2011.
323.736284.596253.200
Старо језгро Брашова виђено са оближњег брда Тампа

Брашов је током историје био познат као важно упориште Немаца, који су вековима били претежно становништво града. Током 20. века десиле су се нагле промене у структури становнишзтва у корист Румуна, тако да је град много другачији него пре. По последњем попису становништва из 2002. године структура становништва била је следећа:

Знаменитости[уреди]

Брашов је данас културно, образовно и привредно средиште јужне половине Трансилваније. Град је и важно туристичко одредиште захваљујући добро очуваном и веома вредном старом језгру са бројним црквама, трговима, палатама и парковима. У околини града се налазе најбоља румунска зимска излетишта и комплекси, који се често комбинују са туристичким садржајима града.

У Брашову се сваке године одржава највећи музички фестивал у Румунији - Cerbul de Aur.

Црна црква[уреди]

Највећа знаменитост Брашова је свакако протестантска Црна црква (рум. Biserica Neagra), која је највећа готска црква између Цариграда и Беча и служи литургији немачких лутерана који тамо живе. Изграђена је између 1383. и 1480. а име је добила по пожару који је избио 1689. године, у коме је нагорела и добила данашњу боју.

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ „Comunicat de presă privind rezultatele provizorii ale Recensământului Populaţiei şi Locuinţelor – 2011” (PDF). Brașov County Regional Statistics Directorate. 2. 2. 2012. Приступљено 4. 5. 2012. 
  4. ^ "Српски летопис", Будим 1830. године
  5. ^ "Дело", Београд 1896. године
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1906. године
  7. ^ Атанасије Стојковић: "Физика", друга књига, Будим 1802. године
  8. ^ Јоаким Вујић: "Руководство к французтиј граматици", Будим 1805. године
  9. ^ "Радостне и увеселителне лакрдије Бертолдина...", превод са италијанског, Будим 1807. године
  10. ^ Јован Гибнер: "Свјешћено цвјетобратије и сто и четире свјешћени историји...", превод, Будим 1825. године
  11. ^ Јевта Поповић: "Милошијада", Будим 1829. године
  12. ^ "Похвала Марку Аурелију", превод, Београд 1844. године
  13. ^ "Димитрије Давидовић: "Историја народа србског", Београд 1846. године
  14. ^ "Персијанка", превод, Београд 1846. године
  15. ^ Милан Давид Рашић: "Федор и Марија...", Беч 1852. године
  16. ^ Милан Давид Рашић: "Космајка или поглед на стране књажества Србије...", Беч 1852. године
  17. ^ "Сочињенија Соломонова и Сирахова", Беч 1857. године

Галерија слика[уреди]


Спољашње везе[уреди]