Пређи на садржај

Крупатица

С Википедије, слободне енциклопедије

Крупатица
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Blicca bjoerkna
Linnaeus, 1758

Крупатица (лат. Blicca bjoerkna) је слатководна риба која подсећа на деверику, припада фамилији Cyprinidae.

  • Локални називи: блика, андрога, плата, платица
  • Макс. дужина: 30 cm.
  • Макс. маса: 1.5 kg.
  • Време мреста: од фебруара до јула

Опис и грађа

[уреди | уреди извор]

Крупатица' има пљоснато, високо тело као и деверика, али још мању главу. Губица јој је тупа. Промер око јој је већи од дужине губице. Подрепна пераја почињу иза завршетка леђа. Леђа су јој смеђозеленкаста, а бокови сребрнастомодричастог сјаја. Непарне су јој пераје сивкастомодре, а прсне и трбушне црвенкасте.

Крупатица за годину дана израсте на дужину од 6 до 8 cm. Мужјаци постају полно зрели након друге године, а женка након треће до пете године. Може живети до 16 година. Обично нарасте 16 - 18 cm и до 1 kg тежине.

Навике, станиште, распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Живи у низијским водама, најчешће у великим рекама и њиховим плавним подручјима. Храни се животињским организмима на дну.

Размножавање

[уреди | уреди извор]

У северном делу ареала који насељава, парење се одиграва све до јула. Пре парења мужјацима се на глави и телу појављују мале кошчане израслине. У том периоду постају изузетно агресивни територијални бранећи је од других мужјака. Сам мрест се дешава у сумрак и у зору. Женке полажу између 11.000 и 109.000 јајашаца на воденом биљу и осталим потопљеним објектима, као што су пањеви и крупно камење. Јајашца су лепљива и каче се за објекте у води. Она која падну на дно угињавају због недостатка кисеоника. Не полаже сву икру одједном, већ у 2 до 3 наврата.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]