Кариљон

С Википедије, слободне енциклопедије
Кариљон
Бивши кариљон у минхенског Олимпија парк
Ударачки инструмент
Класификација Удараљке
Хорнбостел–Саксова класификација111.242.2
(Сетови звона)
Путујући кариљон на Колорадо ренесансном фестивалу у јуну 2008

Кариљон[1] је музички инструмент типично смештен у звонику цркве или општинске зграде. Инструмент се састоји од најмање 23 ливена бронзана звона у облику чаше, која се свирају серијски да би се произвела мелодија или заједно да би се свирао акорд. Традиционални мануелни кариљон игра се ударањем по клавијатури, с диркама налик на штапове које се називају палицама, и притиском стопала на тастере на педалној клавијатури. Тастери механички активирају полуге и жице повезане металним клапнама које ударају у звона.

Иако то није уобичајено, прави кариљони су повремено уграђивани на позоришне органе (уместо металних шипки или звона који се чешће користе у симулацији), попут Христијевих органа у биоскопу Регал, Марбл Арч, у Лондону.[2] Инструмент сличан кариљону са мање од 23 звона назива се чајм.[3][4][5]

Највећи кариљон на свету, са 120 звона, налази се у палати Мафра у Португалији.[6][7]

Кариљион је други по тежини од свих постојећих музичких инструмената,[8] рангирајући се иза само највећих оргуља. Најтежи кариљон на свету (у Риверсајд цркви у Њујорк Ситију) тежак је око 91 тону,[9] док је Ванамејкеров орган у Филаделфији тежак 260 тон).

Музичке карактеристике[уреди | уреди извор]

Кариљонска звона, Црква Светих Петра и Павла, Санкт Петербург, Санкт Петербург
Кариљиониста свира 56-звонски кариљон у згради Пламер, Рочестер, Минесота

Светска кариљонска федерација[10] дефинише кариљон као „музички инструмент састављен од подешених бронзаних звона која се свирају палицом на тастатури. У обзир ће бити узети само они кариљони који имају најмање 23 звона. Инструменти изграђени пре 1940. године и састављени од између 15 и 22 звона могу се означити као ’историјски кариљони'.”

ГЦНА водич кариљона у Северној Америци[11] дефинише кариљон као „музички инструмент који се састоји од најмање две октаве звона кариљона поређаних у хроматске серије и свираних са тастатуре која омогућава контролу изражавања кроз варијацију додира. Кариљонска звона су од ливене бронзе у облику чаше чији су делимични тонови у таквом хармонијском међусобном односу да омогућавају да многа таква звона звуче заједно у различитим акордима са складним и сагласним ефектом." ГЦНА дефинише „традиционални кариљон“ као онај који се свира на механичкој (не електрификованој) паличној тастатури,[12] и „нетрадиционални кариљон“ као музички инструмент са звонима, али који се свира аутоматизованим механичким или електро-механичким средствима, или са електричне или електронске тастатуре.[13]

Будући да сваку ноту производи појединачно звоно, музички опсег кариљона одређује се бројем звона која има. Инструменти се додељују различитим именима на основу броја звона која садрже:

  • Кариљони са између 23 и 27 звона називају се кариљонима од две октаве. Свирачи ових инструмената често користе музику уређену посебно за њихов ограничени опсег нота.
  • Концертни кариљион има опсег од најмање четири октаве (47 звона). Ово се понекад назива кариљоном „стандардне величине”.

Риверсајд кариљон у Њујорк Ситију има највеће подешено кариљонско звоно на свету, које звучи C2 (две октаве испод средњег C).

Путујући или покретни кариљони нису смештени у торањ, али се могу транспортовати. Неки од њих могу се свирати у затвореном простору - у концертној дворани или цркви - попут мобилног кариљона Франка Стајџнса.[14]

Лоше подешена звона често остављају „неусклађени“ утисак, а такође могу бити неусклађена са собом. То је због необичних хармонских карактеристика ливачких звона, која имају снажне призвуке изнад и испод основне фреквенције.[15]

Школе кариљона[уреди | уреди извор]

Прва међународна школа кариљона на свету, Краљевска школа кариљона „Џеф Денин“, налази се у Мехелену, у Белгији, где је и настало изучавање кампанологије. Међу осталим школама кариљона налази се Холандска кариљонска школа[16] у Амерсфорту.

Џорџ Кадберијева кариљонска школа отворена је 2006. године и једина је школа кариљона у Великој Британији.[17]

Још једна међународна школа кариљона, Скандинавска школа кариљона[18] у Легумклостеру у Данској, основана је 1979. Она служи углавном Скандинавцима, мада постоји сарадња са другим школама кариљона на универзитетском нивоу уз размену студената.

Бројни универзитети и додипломске институције користе кариљоне као део своје традиције. На Универзитету Принстон постоји кариљон од 67 звона која се могу чути сваке недеље поподне уз наступе Лисе Лони.[19][20] Универзитет Јејл у Њу Хејвену, у држави Конектикат, дом је једног од светских, потпуно студентских цехова кариљонера. Чланови ове групе бирају се аудицијом, након интензивног петонедељног програма обуке за потенцијалне регруте. Јејлски меморијални кариљон може се чути са универзитетског култног торња Харкнес два пута дневно.[21] Сличан програм воде студенти на Универзитету Тексаса у Остину. Смит колеџ у Нортхемптону, Масачусетс, комплетирао је свој кариљон од 48 звона 2009. године, деведесет година након што су прва звона окачена 1919. године.[22] Мидлбери колеџ у Вермонту има 48 звона који се налазе у торњу спомен-капеле Мид у колеџу.[23] Универзитет у Торонту у Канади има кариљон са 51 звоном,[24] који се налази у Кули војника, и једини је канадски универзитет са функционалним кариљоном.[25]

Инструментал (1927)
„О Канадо“ и „Боже, чувај краљицу!“, у извођењу Персивала Прајса користећи кариљон Торања мира у Отави
Имате потешкоће при репродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Механичка галерија[уреди | уреди извор]

  • Контролни бубањ салцбуршког кариљона. Постоји 7940 отвора у које се могу уметнути вијци.
    Контролни бубањ салцбуршког кариљона. Постоји 7940 отвора у које се могу уметнути вијци.
  • Машине за свирање аутоматизоване музике на кариљону, унутар звоника, Гент, Белгија
    Машине за свирање аутоматизоване музике на кариљону, унутар звоника, Гент, Белгија
  • Модерна кариљонска тастатура са затвореним великим делом механизма
    Модерна кариљонска тастатура са затвореним великим делом механизма
  • Кариљиониста Брајан Свагер свира историјски клариљон Амеди Болија у катедрали Перпигнан.
    Кариљиониста Брајан Свагер свира историјски клариљон Амеди Болија у катедрали Перпигнан.
  • Кариљиониста даје демонстрацију демонстрира користећи стране шака за ударање клавира клавиера (тастатуре)
    Кариљиониста даје демонстрацију демонстрира користећи стране шака за ударање клавира клавиера (тастатуре)
  • Химна Украјине. Кариљион златокуполног манастира Светог Михаила, Кијев.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „цариллон ноун—Дефинитион, пицтурес, пронунциатион анд усаге нотес | Оxфорд Адванцед Леарнер'с Дицтионарy ат ОxфордЛеарнерсДицтионариес.цом”. Оxфордлеарнерсдицтионариес.цом. 
  2. ^ „Пицтуре Галлерy—Регал, Марбле Арцх (15)”. Органрециталс.цом. Архивирано из оригинала 13. 07. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2015. 
  3. ^ Белл Фацтс – Белл Цхимес Архивирано август 13, 2006 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „Glossary of ringing terms”. www.cb1.com. 
  5. ^ „Automatic Chiming Systems”. John Taylor & Co. Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 5. 10. 2020. 
  6. ^ „Word of the Month: Carillon”. 
  7. ^ „European experts put forward action plan to restore Carillons of Mafra Palace, Portugal”. 
  8. ^ „Sunday Carillon Concerts at Peter and Paul Fortress”. Inyourpocket.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 02. 2020. г. Приступљено 2019-01-24. 
  9. ^ „The Riverside Church: The Carillon”. New York, NY: The Riverside Church in the City of New York. Архивирано из оригинала 2016-06-30. г. Приступљено 22. 1. 2018. 
  10. ^ World Carillon Federation
  11. ^ Guild of Carillonneurs in North America GCNA
  12. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2013-09-28. г. Приступљено 2013-09-24. 
  13. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2013-09-28. г. Приступљено 2013-09-24. 
  14. ^ Frank Steijns .
  15. ^ „The Sound of Bells—Overview of tuning”. Hibberts.co.uk. 
  16. ^ „Utrecht School of the Arts, Faculty of Music”. Архивирано из оригинала 2012-10-18. г. 
  17. ^ „Carillon Summer series”. Indiana State University. 2008. Архивирано из оригинала 2010-05-04. г. Приступљено 2009-12-02. 
  18. ^ „KMS”. Locus Dei. Архивирано из оригинала 2007-07-31. г. 
  19. ^ „About the Carillon”. Princeton University. Приступљено 1. 2. 2019. 
  20. ^ „Meet the Carillonneur”. Princeton University. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 1. 2. 2019. 
  21. ^ „Yale Guild of Carillonneurs”. Yale University. 
  22. ^ „Long-awaited Bell to Complete Smith College Carillon” (Саопштење). Smith College. 16. 3. 2009. 
  23. ^ „The Middlebury College Carillon”. Middlebury College. Архивирано из оригинала 2011-12-14. г. Приступљено 2012-03-26. 
  24. ^ „The Soldier's Tower”. University of Toronto. 
  25. ^ „Carillon”. Encyclopedia of Music in Canada. Historica Canada. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Boogert, Loek, André Lehr, and Jacques Maassen. 45 Years of Dutch Carillons, 1945–1990. Asten, the Netherlands: Netherlands Carillon Society, 1992. ISBN 90-900345-0-1.
  • Хуyбенс, Гилберт. Цариллонс ет Тоурс де Белгиqуе. Гхент, Белгиум: Лудион Едитионс, 1994. ISBN 90-5544-019-1.
  • Келдерманс, Карел, анд Линда Келдерманс. Цариллон: Тхе Еволутион оф а Цонцерт Инструмент ин Нортх Америца. Спрингфиелд, ИЛ: Спрингфиелд Парк Дистрицт, 1996. ISBN 0-9652252-0-8.
  • Лехр, Андрé. Тхе Арт оф тхе Цариллон ин тхе Лоw Цоунтриес. Тиелт, Белгиум: Ланноо, 1991. ISBN 90-209-1917-2.
  • Ромбоутс, Луц. Сингинг Бронзе: А Хисторy оф Цариллон Мусиц. Леувен, Белгиум: Леувен Университy Пресс, 2014. ISBN 978-90-5867-9567.
  • Сwагер, Бриан. А хисторy оф тхе цариллон: итс оригинс, девелопмент, анд еволутион ас а мусицал инструмент. Доцумент (D. Мус.). Индиана Университy, 1993.
  • Wиллис, Степхен Цхарлес. Беллс тхроугх тхе Агес: фром тхе Перцивал Прице Цоллецтион = Лес Цлоцхес à траверс лес сиèцлес: провенант ду фондс Перцивал Прице. Оттаwа: Натионал Либрарy оф Цанада, 1986. 34 п., илл. wитх б&w пхотос. Н.Б.: Препаред он тхе оццасион оф ан еxхибитион оф тхе саме титле, басед он тхе цоллецтион оф белл анд цариллон релатед материал анд доцументатион, оф формер Доминион Цариллонеур (оф Цанадиан Парлиамент, Оттаwа), Перцивал Прице, хелд ат тхе Натионал Либрарy оф Цанада (ас тхен намед), 12 Маy то 14 Септ. 1986; соме цопиес цоме wитх тхе гуиде то тхе тапед дуббингс оф тхе рецордингс плаyед ас бацкгроунд мусиц то тхе дисплаyс, ас тецхницаллy препаред бy Гиллес Саинт-Лаурент анд листед бy Степхен Цхарлес Wиллис, ботх оф тхе либрарy'с Мусиц Дивисион; Енглисх анд Френцх теxтс респецтивелy дивидед инто уппер анд лоwер портионс оф еацх паге. ISBN 0-662-54295-9
  • „ФАQ : Хопеман Мемориал Цариллон : Университy оф Роцхестер”. Сас.роцхестер.еду. 
  • „Тхе Цариллон Цитy Беллс Толл фор Пертх!”. Цариллон Цитy. 23. 5. 2013. Архивирано из оригинала 20. 6. 2013. г. Приступљено 11. 8. 2019. 
  • „Цариллон”, Цхапел, УС: Дуке .
  • „РОУЕН : рестауратион ду Цариллон де ла Цатхéдрале Нотре-Даме”. Паццард.цом. Архивирано из оригинала 2019-02-28. г. Приступљено 2016-04-15. 
  • „Рестаурéес à Аннецy, лес цлоцхес де ла цатхéдрале серонт де ретоур à Роуен, апрèс Пâqуес”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2016. г. Приступљено 12. 12. 2020. 
  • Тлателолцо, Вивир Ен (2012-03-26). „Вивир ен Тлателолцо: Ел царриллóн де Тлателолцо”. Вивир ен Тлателолцо. Приступљено 2019-05-06. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Кариљон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кariljon&oldid=27677479”