Либерално-демократска партија Русије

С Википедије, слободне енциклопедије
Либерално-демократска партија Русије
Либерально-демократическая партия России
ПредседникЛеонид Слуцки
ОснивачВладимир Жириновски
СлоганСлобода, Патриотизам, Закон
Основана18. април 1992.
ПретходникЛДПСС
СедиштеМосква
 Русија
Број чланова  (2019)295,018[1]
Идеологијаултранационализам[2][3]
Друштвени конзервативизам[4]
Етатизам[5]
десничарски популизам[6]
Национални либерализам
Политичка позицијаДесница[7] до крајња десница[8][9]
Боје  жута
  плава
Руска дума
20 / 450
Савет Федерације
5 / 170
Гувернери
2 / 85
Регионални парламенти
236 / 3.928
Застава странке
Веб-сајт
ldpr.ru

Либерално-демократска партија Русије (рус. Либерально-демократическая партия России; скраћено ЛДПР) је ултранационалистичка партија у Руској Федерацији. Њен оснивач и дугогодишњи председник до своје смрти 2022. године био је Владимир Жириновски.

Странка[уреди | уреди извор]

Либерално-демократска партија Русије је основана 13. децембра 1989. године под именом Либерално-демократска партија Совјетског Савеза и од тада је њен председник Владимир Жириновски.

Иако ЛДПР има назив либералне партије, она према оценама политичких аналитичара нема никакве везе са либерализмом, већ са конзервативизмом и национализмом, а све у жељи стварања Руске Империје.

ЛДПР делује и у Белорусији и Придњестровљу.

У току је процес којим ЛДПР окупља мале националистичке партије и покрете у Русији, те планира да их све обједини у једну уједињену организацију под називом Руска национална странка.

Након смрти Владимира Жириновског за председника странке је именован Леонид Слуцки.[10]

Прокламовани циљеви[уреди | уреди извор]

Циљеви партије су:

  • уједињење Русије и осталих околних држава у којима Руси у великом броју живе
  • репресивна борба против криминала и корупције
  • реформа правосудног система и пооштравање кривичних закона
  • право свих Руса на посао и пристојну зараду
  • радикална реформа социјалног система
  • државни монопол над стратешким ресурсима попут електричне енергије и осталим националним ресурсима Русије

Изборни успеси[уреди | уреди извор]

Председнички

  • 1991, председнички избори — 8% (кандидат Владимир Жириновски)
  • 1996, председнички избори — 6% (кандидат Владимир Жириновски)
  • 2000, председнички избори — 2,7% (кандидат Владимир Жириновски)
  • 2004, председнички избори (кандидат Олег Малишкин) — 2%
  • 2008, председнички избори — 9,35% (кандидат Владимир Жириновски)
  • 2012, председнички избори — 6,2% (кандидат Владимир Жириновски)

Парламентарни

  • 1993, избори за Думу — 23%
  • 1995, избори за Думу — 11%
  • 1999, избори за Думу — 5,98% (коалиција под називом Жириновски блок)
  • 2003, избори за Думу — 12%
  • 2007, избори за Думу — 8,8%
  • 2011, избори за Думу — 12,6%
  • 2016, избори за Думу — 13,14%
  • 2021, избори за Думу — 7,55%

На покрајинским нивоу у Русији, ЛДПР има подршку и до 30% гласова.

Српска радикална странка[уреди | уреди извор]

Лидер Либерално-демократске партије Русије Владимир Жириновски је велики пријатељ са лидером Српске радикалне странке Војиславом Шешељем. На позив Шешеља, Жириновски је више пута боравио у Србији деведесетих година.[тражи се извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: руски) Партия — ЛДПР // архивировано 06.03.2019
  2. ^ „Ultranationalists Move to Slap Fines on Use of Foreign Words” (на језику: енглески). Sputnik. 21. 02. 2013. Архивирано из оригинала 06. 10. 2016. г. Приступљено 23. 02. 2021. 
  3. ^ „Russia’s Trump, Vladimir Zhirinovsky, Wants to Build a Wall, Ban Muslims, and Nuke the White House” (на језику: енглески). Daily Beast. 7. 09. 2016. 
  4. ^ Oates, Sarah (9. 5. 2013). Revolution Stalled: The Political Limits of the Internet in the Post-Soviet Sphere. Oxford University Press USA. ISBN 9780199735952 — преко Google Books. 
  5. ^ Russian Government and Politics[мртва веза].
  6. ^ Nordsieck, Wolfram (2016). „Russia”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 20. 08. 2018. 
  7. ^ Colton, Timothy J.; Hough, Jerry F. (1. 12. 2010). Growing Pains: Russian Democracy and the Election of 1993. Brookings Institution Press. ISBN 9780815715009. Приступљено 21. 9. 2019. 
  8. ^ Dorell, Oren. „Putin's Russia: These are the candidates in an election some call a charade”. USA Today. Приступљено 21. 09. 2019. 
  9. ^ Stanovaya, Tatyana. „The End of Kremlin's Dominance in the Regions”. The Moscow Times. Приступљено 21. 09. 2019. 
  10. ^ „ЛДПР избрала нового председателя вместо Владимира Жириновского. Им стал Леонид Слуцкий”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 2022-05-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Либерално-демократска_партија_Русије&oldid=26918138”