Мартин Добровић
Мартин Добровић (крај 16. вијека — 1621) био је римокатолички свештеник. Након завршетка образовања у Грацу, постао је Иванићки жупник, а касније је постао и каноник Загребачке надбискупије.
Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Мартин Добровић је рођен у српској православној породици,[1] а његови родитељи су се доселили из Босне у данашњу Хрватску.[2][3] Касније су прешли на католицизам.[4] Захваљујући препорукама љубљанског бискупа Томажа Хрена, Римокатоличка црква је образовала Мартина за свештеника у католичкој школи у Грацу.[2][4] Његово образовање је трајало од 1599. до 1608. године.[5] Његова пјесма Eidem је објављена у раду из 1601. године, гдје је његова професија забиљежена као студент књижевнсти (лат. Litterarum humaniorum studiosus).[6] Након завршетка образовања, постао је Иванићки жупник и капелан њемачког војног гарнизона у Иванићу.[7]
Католичење православних Срба
[уреди | уреди извор]Као Иванићки жупник, Добровић је активно радио на покушајима католичења православних Срба који су се у околину Марче и Иванића доселили из Османског царства.[2] Он је започео са својим активностима и прије него што је Симеон Вретања постао марчански епископ.[8] Папа је Добровића овластио 1609. године да православне Србе преведе на католицизам.[2][8] Добровић је увјерио Симеона Вретању да призна врховну папску превласт и прихвати источни католицизам.[9][10] Вретања и Добровић су 1611. заједно отпутовали у Рим. Симеон је упознао папу и формално прихватио гркокатолицизам.[11] У Марчанском манастиру у марту 1613. године, Добровић се састао са Вретањом и неколико истакнутих српских војвода, које је покушао да убједи да пређу на католицизам и прихвате надзор Загребачке надбискупије.[12][13] Мартин је препоручио Матију Сумера из Иванића за образовање као католички свештеник.[14]
Добровић је премину 1621. године.[15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Павличевић 1984, стр. 282.
- ^ а б в г ХКД 2005, стр. 545.
- ^ (Цроатиа) 1966, стр. 18.
- ^ а б САНУ 1950, стр. 49.
- ^ Куделић 2007, стр. 163. сфн грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФКуделић2007 (хелп)
- ^ Ламормаин & Керпцхицх 1601, стр. 32.
- ^ Куделић, Златко (21. 06. 2007). „Исусовачко извјешће о крајишким немирима 1658. и 1666. године и о марчанском бискупу Габријелу Мијакићу (1663.-1670)”. Повијесни прилози (на језику: хрватски). 32 (32): 119—180. ИССН 0351-9767. Приступљено 18. 12. 2018.
- ^ а б Коларић 2002, стр. 77.
- ^ Ивић 1909, стр. 45.
- ^ архив 1916, стр. 89.
- ^ Институт 2002, стр. 52.
- ^ штампарија 1922, стр. 207.
- ^ Самарџић 1981, стр. 458.
- ^ Живаковић-Керже, Злата (03. 10. 2006). „Др. сц. Иван Балта, Записи о градским гробљима Источне Хрватске крајем XIX. и почетком XX. стољећа, Осијек, 2001.”. Сцриниа Славоница (на језику: хрватски). 6 (1): 585—589. ИССН 1332-4853. Приступљено 18. 12. 2018.
- ^ умјетности 1906, стр. 138.
Литература
[уреди | уреди извор]- ХКД (2005). Марулић. Хрватско књижевно друштво св. Ћирила и Метода.
- Коларић, Јурај (2002). Повијест кршћанства у Хрвата: Католичка црква. Хрватски студији Свеучилишта у Загребу. ИСБН 978-953-6682-45-4.
- (Цроатиа), Цатхолиц Цхурцх. Арцхдиоцесе оф Загреб (1966). Шематизам Загребачке Надбискупије. Надбискупски духовни стол.
- Институт (2002). Цроатица Цхристиана периодица. Институт за црквену повијест.
- САНУ (1950). Посебна издања.
- Куделић, Златко (2007). Марчанска бискупија: Хабсбурговци, православље и црквена унија у Хрватско-славонској војној крајини (1611. - 1755). Хрватски Инст. за Повијест. ИСБН 978-953-6324-62-0.
- Ивић, Алекса (1909). Сеоба срба у хрватску и славонију: прилог испитивању српске прошлодти током 16. и 17. века. Сремски карловци.
- архив, Цроатиа. Дрзавни (1916). Вјесник.
- Ламормаин, Гуиллауме Гермé де; Керпцхицх, Андреас (1601). Диспутатио пхилосопхица qуинqуагинта тхесибус цомпрехенса. Wидманстадт.
- штампарија (1922). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Дрзхавна штампарија Кралевине срба, кхрбата и словент︠с︡а.
- Самарџић, Радован (1981). Историја српског народа. Српска књиижевна задруга.
- умјетности, Југославенска академија знаности и (1906). Љетопис Југославенске академије знаности и умјетности. Југословенска академија знаности и умјетности.
- Павличевић, Драгутин (1984). Војна крајина: повијесни преглед, хисториографија, расправе. Свеучилишна наклада Либер.
