Пређи на садржај

Милош Ковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милош Ковић
Лични подаци
Датум рођења(1969{{month}}{{{day}}})1969. (54/55 год.)
Место рођењаШабац, СР Србија
СФР Југославија
ОбразовањеГимназија Шабац
Научни рад
ПољеМеђународни односи (крај 18 - почетак 20. века), Историја политичких идеја (крај 18 - почетак 20. века)
ИнституцијаФилозофски факултет у Београду

Милош Ковић (Шабац, 1969) српски је историчар и универзитетски професор.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је основне студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду[1] 1995, где је и магистрирао 2003. године. са темом Западноевропске политичке идеје у "Српском књижевном гласнику" 1901–1914. Докторски рад на тему Бенџамин Дизраели и балканска политика Велике Британије[2] одбранио је 2006. на матичном факултету.

На Универзитету у Оксфорду боравио је на стручном усавршавању академске 2004/2005 године. Учествовао је на међународним конференцијама у Лондону, Фиренци, Јени, Софији, Београду.[3]

Од 2000. предаје општу историју новог века на Филозофском факултету, где је прошао сва научна звања.[2]

Учесник је неколико научно-истраживачких пројеката у организацији Института за савремену историју у Београду, Филозофског факултета и Балканолошког института САНУ.[3]

Области његових истраживања су Међународни односи (крај 18. - почетак 20. века) и Историја политичких идеја (крај 18 - почетак 20. века).[2]

Неколико Ковићевих колега са Одељења за историју су против њега претходно поднели осам кривичних и парничних тужби.[4][5] Тужбе су подигли због његових коментара о њиховом раду и интерпретацији историје српског народа.

Током марта 2022. професора Ковића су на путу да одржи предавање у Источном Сарајеву са границе вратили босанскохерцеговачки органи на основу процене да је „претња за безбедност БиХ”.[6]

Дела

[уреди | уреди извор]
Аутор
  • Disraeli and the Eastern Question. Oxford: Oxford University Press, 2011. XX, 339 str., ilustr. ISBN 978-0-19-957460-5 [COBISS.SR-ID 520123543]
  • Дизраели и источно питање. Београд: Clio, 2007. 509 стр. илустр. ISBN 978-86-7102-284-2 [COBISS.SR-ID 144919052]
  • Једини пут: силе Антанте и одбрана Србије 1915. године. Београд, Филип Вишњић, 2016. 262. стр.[7]
  • Упоришта. Београд: Катена Мунди, 2016. 253 стр.[8]
  • Право на историју, коаутор са Драгом Мастиловић. Београд: Катена Мунди, 2018. 295 стр.[9]
  • Завети, Београд: Катена Мунди, 2019, 400 стр.[10]
  • Велике силе и Срби 1496–1833 – Милош Ковић. Београд: Катена Мунди, 2021. 240 стр.[11]
  • Четири револуције: Европа и свет 1774-1799. Београд: Филип Вишњић, 2021. 285 стр.[12]
  • Историја и предање. Београд: Катена Мунди, 2023. 256. стр.[13]
Приређивач
  • Срби 1903-1914: Историја идеја, Clio, 2015.[14]
  • Гаврило Принцип – документи и сећања, 2014.[15]
Одабрани научни радови
  • Ковић, Милош. Политичке идеје Јована Скерлића: поглед из 2014. године. Летопис Матице српске, ISSN 0025-5939, окт. 2014, књ. 494, св. 4, pp. 465–472. [COBISS.SR-ID 290550279]
  • Ković, Miloš. Imagining the Serbs : revisionism in the recent historiography of nineteenth-sentury Serbian history. Balcanica, ISSN 0350-7653, 2012, vol. 43, pp. 325–346. [COBISS.SR-ID 522464663]
  • Ković, Miloš. The Beginning of the 1875 Serbian Uprising in Herzegovina : the British Perspective. Balcanica, ISSN 0350-7653, 2010, knj.\41, pp. 55–71. [COBISS.SR-ID 520562583]
  • Ковић, Милош. Мисија Роберта Лојда-Линѕија у Србији 1876. године. Историјски часопис, ISSN 0350-0802, 2011, књ. 60, pp. 377–391. [COBISS.SR-ID 521065367]
  • Ковић, Милош. Британци и Хаџи-Лојина револуција : конзул Едвард Фримен о побуни и окупацији Сарајева 1878. године. Мешовита грађа, ISSN 0350-5650, 2011, књ. 32, pp. 381–414. [COBISS.SR-ID 521064855]
  • Ković, Miloš. Prilog za istoriju srpske levice: romantizam i patriotizam Jovana Skerlića. Pravo & društvo, ISSN 1821-4118, 2011, god. 3, br. 3/4, pp. 85–98. [COBISS.SR-ID 189029132]
  • Ković, Miloš. Saznanje ili namera : savremena svetska istoriografija o Srbima u XIX veku. Sociologija, ISSN 0038-0318, 2011, 53, 4, pp. 401–416. [COBISS.SR-ID 521619351]
  • Ковић, Милош. Велика Британија и Босна и Херцеговина у Источној кризи : (1875-1878). Зборник за историју Босне и Херцеговине, ISSN 0354-9461, 2009, 6, pp. 159–173. [COBISS.SR-ID 521595543]
  • Ковић, Милош. Штампа као извор сазнања и као политичко средство : страначки листови Краљевине Србије о Рашкој (1903-1907). Милешевски записи, ISSN 0354-6926, 1996, бр. 2, pp. 257–274. [COBISS.SR-ID 517111701][16]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Запослени на Филозофском факултету, приступљено 20.09.2021
  2. ^ а б в Биографија Милоша Ковића, Филозофски факултет, приступљено 20.09.2021
  3. ^ а б Фејсбук страница "Милош Ковић", приступљено 22.10.2015
  4. ^ „Филозофски факултет тврди да нема прогона професора Ковића”. Politika Online. Приступљено 2022-12-31. 
  5. ^ Danijel. „Miloš Ković – Mesto rasprave o istoriji nije na sudu | KTV” (на језику: српски). Приступљено 2022-12-31. 
  6. ^ Кременовић, Младен. „Бура због забране уласка у БиХ професору Ковићу”. Politika Online. Приступљено 2022-03-15. 
  7. ^ Ковић, Милош (2016). Једини пут: силе Антанте и одбрана Србије 1915. године (на језику: енглески). Filip Višnjić. ISBN 978-86-6309-151-1. 
  8. ^ „Милош Ковић - Упоришта”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2022-01-25. 
  9. ^ „Право на историју – Милош Ковић, Драга Мастиловић”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2021-06-21. 
  10. ^ „Завети – Милош Ковић: нова књига чувеног професора историје”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2022-01-25. 
  11. ^ „Велике силе и Срби 1496–1833 – Милош Ковић”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2021-10-23. 
  12. ^ Četiri revolucije: Evropa i svet 1774-1799 - Miloš Ković | Delfi knjižare (на језику: енглески). 
  13. ^ „Историја и предање – Милош Ковић”. Catena mundi (на језику: српски). Приступљено 2023-07-15. 
  14. ^ „SRBI 1903–1914: Istorija ideja | Clio”. clio.rs. Архивирано из оригинала 23. 09. 2021. г. Приступљено 2021-06-21. 
  15. ^ „Гаврило Принцип - документи и сећања”. Прометеј (на језику: српски). Приступљено 2021-06-21. 
  16. ^ Литература Милоша Ковића, Кооперативни online библиографски систем и сервиси COBISS, приступљено 22.10.2015[мртва веза]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милош_Ковић&oldid=28703284”