Милош Ковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милош Ковић
Место рођења Шабац
СФРЈ
Поље Међународни односи (крај 18 - почетак 20. века), Историја политичких идеја (крај 18 - почетак 20. века)
Школа Гимназија Шабац
Институција Филозофски факултет у Београду

Милош Ковић (Шабац, 1969) је српски историчар, доктор историјских наука и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду[1]. Области његових истраживања су Међународни односи (крај 18 - почетак 20. века), Историја политичких идеја (крај 18 - почетак 20. века).[2]

Образовање[уреди]

1995 - основне студије - Филозофски факултет у Београду

2003 - магистарске студије - Филозофски факултет у Београду (тема: ЗАПАДНОЕВРОПСКЕ ПОЛИТИЧКЕ ИДЕЈЕ У "СРПСКОМ КЊИЖЕВНОМ ГЛАСНИКУ"1901-1914)

2006 - одбрана докторске дисертације - Филозофски факултет у Београду (тема: БЕНЏАМИН ДИЗРАЕЛИ И БАЛКАНСКА ПОЛИТИКА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ)[2]

Научно-наставна знања[уреди]

2000 - асистент-приправник - Филозофски факултет у Београду

2004 - асистент - Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: ОПШТА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА)

2007 - доцент - Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: ОПШТА ИСТОРИЈА НОВОГ ВЕКА)[2]

Научно усавршавање[уреди]

На Универзитету у Оксфорду боравио је на стручном усавршавању академске 2004-2005. године. Учествовао је на међународним конференцијама у Лондону, Фиренци, Јени, Софији, Београду.[3]

Учешће у научно-истраживачким пројектима[уреди]

2010 - Конфликти и кризе: Сарадња и развој у Србији и региону у 19. и 20. веку Институт за савремену историју у Београду

2001 - 2005 - Империје и нације (15-20 век) Филозофски факултет у Београду

2006 - 2010 - Модернизација Западног Балкана Филозофски факултет у Београду

2010 - Историја политичких идеја и институција на Балкану у 19. и 20. веку Балканолошки институт САНУ[3]

Библиографија[уреди]

Научна монографија

KOVIĆ, Miloš. Disraeli and the Eastern Question. Oxford: Oxford University Press, 2011. XX, 339 str., ilustr. ISBN 978-0-19-957460-5. [COBISS.SR-ID 520123543]

КОВИЋ, Милош. Дизраели и источно питање. Београд: Clio, 2007. 509 стр., илустр. ISBN 978-86-7102-284-2. [COBISS.SR-ID 144919052]

Изворни научни чланак

1. KOVIĆ, Miloš. Политичке идеје Јована Скерлића: поглед из 2014. године. Летопис Матице српске, ISSN 0025-5939, окт. 2014, књ. 494, св. 4, стр. 465-472. [COBISS.SR-ID 290550279]

2. KOVIĆ, Miloš. Imagining the Serbs : revisionism in the recent historiography of nineteenth-sentury Serbian history. Balcanica, ISSN 0350-7653, 2012, vol. 43, str. 325-346. [COBISS.SR-ID 522464663]

3. KOVIĆ, Miloš. The Beginning of the 1875 Serbian Uprising in Herzegovina : the British Perspective. Balcanica, ISSN 0350-7653, 2010, knj.\41, str. 55-71. [COBISS.SR-ID 520562583]

4. KOVIĆ, Miloš. Мисија Роберта Лојда-Линѕија у Србији 1876. године. Историјски часопис, ISSN 0350-0802, 2011, књ. 60, стр. 377-391. [COBISS.SR-ID 521065367]

5. KOVIĆ, Miloš. Британци и Хаџи-Лојина револуција : конзул Едвард Фримен о побуни и окупацији Сарајева 1878. године. Мешовита грађа, ISSN 0350-5650, 2011, књ. 32, стр. 381-414. [COBISS.SR-ID 521064855]

6. КОВИЋ, Милош. Prilog za istoriju srpske levice: romantizam i patriotizam Jovana Skerlića. Pravo & društvo, ISSN 1821-4118, 2011, god. 3, br. 3/4, str. 85-98. [COBISS.SR-ID 189029132]

7. KOVIĆ, Miloš. Saznanje ili namera : savremena svetska istoriografija o Srbima u XIX veku. Sociologija, ISSN 0038-0318, 2011, 53, 4, str. 401-416. [COBISS.SR-ID 521619351]

8. KOVIĆ, Miloš. Велика Британија и Босна и Херцеговина у Источној кризи : (1875-1878). Зборник за историју Босне и Херцеговине, ISSN 0354-9461, 2009, 6, стр. 159-173. [COBISS.SR-ID 521595543]

9. KOVIĆ, Miloš. Штампа као извор сазнања и као политичко средство : страначки листови Краљевине Србије о Рашкој (1903-1907). Милешевски записи, ISSN 0354-6926, 1996, бр. 2, стр. 257-274. [COBISS.SR-ID 517111701][4]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]