Народна библиотека Јефимија
Оснивање | 1954. |
---|---|
Локација | Трстеник Србија |
Врста | народна |
Адреса | Кнегиње Милице 16 |
Веб-сајт | Сајт библиотеке |
Народна библиотека Јефимија налази се у Трстенику. Она има статус јавне општинске библиотеке у чијем је саставу и сеоска библиотека у Великој Дренови.
Трагови прве читаонице у Трстенику потичу из друге половине 19. века док је данашња градска библиотека основана 1954. године и до 1997. године била је у саставу Радничког, касније Народног универзитета. Те године основана је као самостална библиотечка установа, са именом прве српске песникиње.
Фонд библиотеке, заједно са подручним одељењем, износи око 80.000 књига, од чега је око 15.000 у Великој Дренови.
Организациону структуру библиотеке „Јефимија“ чине:
- Позајмно одељење за одрасле
- Дечје одељење
- Читаоница са приручним фондом и интернетом (6 рачунара)
- Завичајно одељење и
- књиговезница.
У Завичајном одељењу налази се око 2000 књига везаних за трстенички крај, као и значајна некњижна грађа. Део грађе је дигитализован и приступачан на сајту библиотеке као и на приватном сајту „Трстеничани“.
У власништву библиотеке је и уметничка збирка ликовних радова „Завичајци“, поклон Електродистрибуције Трстеник, са око 200 експоната који су смештени у згради Електродистрибуције.
Однедавно библиотека поседује и поклон збирке књига и рукописне грађе др Животија Ђорђевића, као и поклон збирку књига др Радоша Смиљковића.
У подручном одељењу, библиотеци у Великој Дренови, налази се поклон збирка књига академика Добрице Ћосића, цела библиотека академика Драгомира Ћосића и део књига из библиотеке Патријарха Германа.
Народна библиотека Јефимија је организатор републичких књижевних сусрета Савремена српска проза, манифестације која је покренута 1984. године.
У оквиру своје издавачке делатности библиотека „Јефимија“ објавила је преко 30 књига из разних области чији су аутори углавном везани за Трстеник и трстенички крај. Од посебног значаја су монографије насеља и историјске хронике које употпуњују поглед на богату историјску прошлост и културно и духовно наслеђе трстеничког подручја.[1]
Библиотеци је додељен Сретењски орден трећег степена (2024).[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Ана Величковић - Распеће I
-
Андреј Чикала - Споменик Војиславу Танкосићу
-
Братислав Нићифоровић - Љубостиња
-
Димитрије Гвозденовић - Трубе Јерихона
-
Димитрије Гвозденовић - Љубостиња
-
Драган Димитријевић - Свети Сава
-
Герослав Зарић - Композиција
-
Горан Бзенић - Ново дрво
-
Иван Величковић - Преображење Господње
-
Ивана Лазаревић - Афтер лифе
-
Јован Маринковић - Јесен на Морави
-
Љиљана Радовановић - Сова
-
Љубомир Симоновић - Стари Трстеник центар 2
-
Мати Нина - Свети пророк Илија
-
Милан Додић - Јутарња сенка
-
Милисав Бркић - Јутро у Пољни
-
Миодраг Бајић - Џокеји уље
-
Миодраг Бајић - Велики скок уље
-
Миодраг Стојановић - Без назива
-
Звонимир Петковић - Суво цвеће
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јелена, Вукчевић (2017). Трагом Јефимије. Трстеник: Народни универзитет Трстеник. ИСБН 978-86-918433-4-2.
- ^ „МИЛОЈЕВИЋ, ЧЕН БО, ПЕЈАКОВИЋ, ЗОРИЦА БРУНЦЛИК: Ево ко ће све данас добити одликовања поводом Дана државности, на списку 107 имена”. курир.рс (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сајт библиотеке
- О библиотеци на сајту „Трстеничани” Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2018)