Радош Смиљковић
| радош смиљковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. септембар 1934. |
| Место рођења | Почековина, код Трстеника, Краљевина Југославија |
| Професија | војно лице |
| Породица | |
| Супружник | Хасана Смиљковић |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1950. |
| Председник Градског комитета СК Београда | |
| Период | 1987 — 1990. |
| Претходник | Слободанка Груден в.д. |
| Наследник | функција укинута |
Радош Смиљковић (Почековина, код Трстеника, 29. септембар 1934) бивши је српски политичар, друштвено-политички радник СР Србије, универзитетски професор, дипломата и публицита.
Биографија[уреди | уреди извор]
Завшрио је Учитељску школу у Светозареву, 1952. године, након чега је касније уписао студије на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 1959. године. Постдипломске студије завршио је 1964. на Вишој школи политичких наука, где је 1968. обранио докторску тезу Савез комуниста у самоуправљању.[1] Од 1961. радио је на Факултету политичких наука, где је био — аистент, предавач, доцент, ванредни и редовни професор за предмет Политичка социологија, шеф катедре, и декан од 1985. до 1987. године. Био је у председник Савета Филозофског факултета.[2]
Године 1950, са свега 16 година постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У периоду социјализма, био је активан друштевно-политички радник. Од 1968. до 1974. био је посланик Савезне скупштине СФРЈ. Априла 1986. изабран је за члана Председништва Градског комитета Савеза комуниста Београда. Након Осме седнице ЦК СК Србије и оставке Драгише Павловића, изабран је 13. новембра 1987. за председника Председништва Градског комитета. На овој функцији остао је до 31. октобра 1990. када је конституисан Градски одбор СПС Београда.[2]
Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и члан његовог Председништва, а био је и председник Савета Марксистичког центра ЦК СК Србије. Биран је и за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије и његовог Председништва. Од јула 1990. био је члан Главног одбора Социјалистилчке партије Србије, а од 1990. до 1992 и члан његовог Извршног одбора. Од 1993. до 1998. био је амбасадор СР Југославије у Бугарској, а од 1999. до 2000. у Аустрији.[2]
У браку са супругом Хасаном, рођеном Камешничанин, има синове Срђана и Игора.[2]
Дела[уреди | уреди извор]
Објавио је преко 20 књига и преко 200 научних радова из области политичког и самоуправног организовања и улоге Савеза комуниста. Нека до његових дела су:
- Организационо-политичка изградња Савеза комуниста Југославије 1966.
- Радничка класа — партија 1970.
- Друштвено-политичке организације у СФРЈ 1979.
- Политичка социологија 1978.
- Странке и политика 1983.
- Друштвена улога и принципи организовања Савеза синдиката 1988.
- Преломне године 1991.
- Србија у империјалним сударима 2013.
- Дипломтаски записи Београд—Беч 2021.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ko je ko 1970, стр. 955.
- ^ а б в г Ko je ko 1995, стр. 524.
